Igranke velikih

Iako smo računali da ćemo ove nedelje zaključiti taj tekst, vašingtonski sporazum, izveštaj Evropske komisije o napretku država kandidatkinja za članstvo u EU kao i poseta izaslanika EU za dialog Beograda i Prištine, novinarski su nas prinudili da ovaj tekst produžimo još za jedan nastavak.

Čitava analiza stanja na ovim prostorima ne bi bila potpuna da ne pogledamo, kakve interese imaju i drugi igrači, često jači od evropskih.

Jasno je da se u poslednje dve, tri godine, upravo zbog evropskih unutrašnjih problema i birokratske usporenosti, SAD, Rusija, Kina pa i Turska odlučnije angažuju na Zapadnom Balkanu.

Zbog nedavno potpisanog Vašingtonskog sporazuma, u ovom tekstu više mesta posvećujemo Americi.

Američki povratak kao posledica usporenosti EU

Sjedinjene Države bile su garant mira na Balkanu već od 1990-ih. Posle decenija komplikovanih odnosa sa Jugoslavijom, one su bile ključne za rešavanje otvorenih ratova u regionu.

Hlađenje interesa za region Balkana počelo je u SAD ubrzo posle dolaska na vlast predsednika Trampa zbog njegove politike pod sloganom Prvo Amerika.

Interes za krizna područja na Bliskom istoku su i dalje u žiži njegovoj interesovanja, dok je američki interes za Zapadni Balkan opadao jer su SAD računale da će to područje ostati u fokusu EU.

Prvi nagoveštaj promene kursa politike prema ovom regionu bilo je imenovanje dvojice izaslanika za to područje – diplomate srednjeg ranga Metjua A. Palmera i potom američkog ambasadora u Berlinu Ričarda Grenela, koji je u ime predsednika Trampa zadužen za mirovne pregovore Beograda i Prištine.

SAD su ekonomski prisutni u čitavom regionu, a poseban interes imaju za Kosovo gde su ostvarile odlučujući uticaj na tamošnju politiku. Od tuda toliko interesovanja za rešavanje odnosa Prištine i Beograda.

Kruna američkog blic kriga bio je nesumljivo Vašingtonski sporazum, koji je predstavljen kao dokument o privrednoj normalizaciji između Beograda i Prištine. Tramp je biznismen i kao takav je brz i praktičan.

Shvativši da će spori birokratski potezi Brisela trajati još dugo, on je naredio svom timu da pripremi nekoliko projekata koji bi bili od koristi i Srbiji i kosovskoj strani i koji bi doneli značajnu dobit i Americi.

Ali taj dokument sadrži i neke stavke koje nemaju nikakve veze sa privredom. Recimo, pružanje usluga Izraelu. Većina zemalja EU zalaže se da se status Jerusalima odredi pregovorima.

Predsednik Palestinske uprave Mahmud Abas nazvao je Trampovo preseljenje američke ambasade u Jerusalim šamarom veka i prekinuo veze sa američkom administracijom.

Belu kuću pratila je u tome samo Gvatemala, a sada bi to trebala, prema sporazumu koji je predsednik Vučić potpisao u Vašingtonu, i Srbija.

U posebnom dokumentu, koji je potpisao kosovski premijer Hoti, Priština, koja dosad nije imala diplomatske odnose sa Izraelom, obavezala se da će priznati Izrael, koji je zauzvrat istog dana (4. septembra) priznao Kosovo.

Ovim dodatnim člankom sporazuma Srbija može imati više problema od Kosova, jer je Kosovo svojim potpisom steklo priznanje još jedne jake države, a Srbija za taj potez neće imati puno razumevanja ni u državama članicama EU ni u briselskoj administraciji.

„Bilo koji diplomatski koraci koji bi mogli ugroziti zajednički stav EU o Jerusalimu stvar su ozbiljne zabrinutosti i žaljenja“, izjavio je Peter Stano, portparol visokog predstavnika za spoljnu politiku i bezbednost, odgovarajući na pitanje samo tri dana nakon potpisivanja u Vašingtonu.

Na pitanje novinara radija Slobodna Evropa u Briselu, kako EU komentariše odluku lidera Srbije i Kosova da otvore ambasade u Jerusalimu, Peter Stano rekao je da je to pitanje za Vučića i Hotija, koji mogu da objasne da li znaju šta potpisuju.

Stano je naglasio da je EU posvećena spasavanju i Izraela i Palestine, kao i Jerusalima kao glavnog grada obe zemlje. Brisel očekuje da se Srbija, kao kandidat za članstvo, ponaša u skladu sa stavovima EU.

A Jerusalim nije jedina kvaka-22 ovog dokumenta. Postoji i pravni problem. U Vašingtonu su potpisana dva dokumenta; jedan je potpisao predsednik Srbije, a drugi kosovski premijer.

Međusobno nisu potpisali ništa, a i niko od predstavnika dve zemlje nije potpisao ovaj sporazum sa američkim predsednikom.

Dakle, teško je govoriti o sporazumu u pravom smislu reči. Radi se više o dve odvojene izjave.

Prva pravna pitanja počela su se postavljati u Prištini.

Tamo je prvi profesionalno ozbiljan komentar dao prof. dr Enver Hasani, bivši predsednik Ustavnog suda Kosova.

Naglasio je da je to jednostrani pravni akt koji ne zahteva ratifikaciju u skupštini.

Da bi se ispunile obaveze iz ove izjave, kaže dr Hasani, neophodni su prateći akti i postupci.

Većina srpskih pravnih stručnjaka razmišlja da se ne radi o sporazumu između Srbije i Kosova, dok npr. dr Relja Radović, gostujući profesor na Maks Plank institutu u Luksemburgu, tvrdi da to jeste međunarodni sporazum.

I srpski ministar spoljnih poslova Ivica Dačić smatra da se radi o dva odvojena pravna akta, što je u suprotnosti sa izjavom predsednika Vučića, koji tvrdi da je reč o sporazumu Srbije i Sjedinjenih Država.

Predsednika negira i inicijator događaja, ambasador Ričard Grenel, koji ističe da je američki predsednik Tramp bio samo svedok potpisnicima obe izjave. Specijalni predstavnik EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak kaže da je to individualna obaveza Srbije i Kosova prema Sjedinjenim Državama.

Ocenu pravne prirode dokumenata o normalizaciji ekonomskih odnosa Srbije i Kosova različito tumače i neki drugi pravni stručnjaci, koji oba dokumenta smatraju jedinstvenima.

Kao takve, dve izjave ostavljaju mnoga otvorena pitanja u vezi sa poštovanjem i sprovođenjem potpisanih obaveza.

Ekonomsko prisustvo SAD

Sjedinjene Države imaju već godinama, pored političkih, i dobro razvijene ekonomske veze sa svim zemljama Zapadnog Balkana. Svi podaci su sa zvaničnog sajta Stejt departmenta (https://www.state.gov).

Sjedinjene Države su najsnažnije usidrene na Kosovu.

Kosovo i SAD takođe su povezani dobrim bilateralnim ekonomskim odnosima.

Američki investitori na Kosovu rade na projektima u građevinarstvu, energetici, zdravstvu, informacionoj tehnologiji i nekretninama.

Kosovo je određeno kao zemlja korisnica prema Generalnom sistemu preferencijala (GSP), koji promoviše ekonomski razvoj ukidanjem carina na oko 3.500 proizvoda uvezenih sa Kosova.

Postoji 11 kompanija registrovanih u SAD sa kancelarijama na Kosovu, uključujući Bechtel, Hill International, Coca Colu, KFC, Contour Global, Marriott, Cisco, Famouslia Famiglia, Domino’s, Burger King i Microsoft.

Sjedinjene Države takođe su snažan partner i prijatelj susedne Albanije.

Trgovina sa Sjedinjenim Državama predstavlja mali deo trgovine u Albaniji, ali Albanija (poput Kosova) ima pravo da izvozi određene proizvode bez carine u SAD prema Opštem sistemu preferencijala.

SAD podržavaju Bosnu i Hercegovinu na putu ka punoj integraciji u zapadne institucije.

Prema Sjedinjenim Državama, napredak zemlje ka punom uklučenju u ove integracije je od suštinskog značaja za širu stabilnost Balkana.

BiH je ekonomija u razvoju koja teži članstvu u EU i Svjetskoj trgovinskoj organizaciji. Više od 50 američkih i povezanih kompanija u zemlji posluje sa punim radnim vremenom.

U 2017. Sjedinjene Države izvezle su više od 336 miliona dolara robe u BiH, a uvozile dobrih 42 miliona dolara. BiH je takođe trenutno određena kao zemlja korisnica u okviru američkog programa Generalnog sistema preferencijala.

Sa Crnom Gorom Sjedinjene Države uspostavile su diplomatske odnose već 1905.

Posle raspada državne zajednice Srbije i Crne Gore 2006, SAD su ponovo uspostavile diplomatske odnose sa Crnom Gorom.

Mnoge američke kompanije posluju u Crnoj Gori, a crnogorska vlada radi na privlačenju više američkih investicija.

Kao prednosti navodi poslovno orijentisani ekonomski sistem, visok nivo ekonomske slobode, stabilnu valutu (evro), makroekonomsku predvidljivost i otvorenost ka intenziviranju poreskih olakšica.

Crna Gora je identifikovana kao korisnik zemlje u razvoju prema Opštem sistemu preferencijala, koji predviđa izuzeće od carina na američkom tržištu u različitim kategorijama.

SAD su svesne da je Srbija ključna strateška tačka Balkana i to na društvenim, političkim i geografskim raskrsnicama Istočne i Zapadne Evrope.

Zbog toga žele da Srbija bude deo stabilnog balkanskog regiona, a Amerika teži da podrži integraciju Srbije u evropske institucije, pomogne normalizaciji odnosa Srbije sa Kosovom, ojača vladavinu prava, da bude partner u bezbednosti i promoviše ekonomski rast.

Od 2001. Sjedinjene Države obezbedile su Srbiji pomoć od skoro milijardu dolara – za jačanje vladavine prava, povećanje dobrog upravljanja, promociju inkluzivnog ekonomskog rasta, podršku očuvanju kulture i pomoć lokalnim zajednicama u infrastrukturi.

Sjedinjene Države podržavaju napore Srbije i Kosova da u potpunosti primene postojeće sporazume o dijalogu i pomognu u postizanju pune normalizacije obe strane, čije rezultat je Vašingtonski sporazum.

Na osnovu tog dokumenta u Beogradu je 22. septembra ove godine otvorenakacelarija američke Međunarodne korporacije za finansiranje razvoja, koja će kreditirati razvoj preduzeća i infrastrukturne projekte iz Vašingtomskog sporazuma (autoput mira, železničke pruge od Prištine do Merdara i od Niša do Prištine).

Poznavaoci tvrde da se radi o Trampovi agenciji odnosno banci (predsednik Tramp ju je osnovao 5. oktobra2018) koja izvozi američke interese u Afriku, Aziju i Južnu Ameriku, a od septembra i na Zapadni Balkan. Poznavaoci tvrde da je njen glavni cilj u stvari suprostavljanje ekspanziji Kine.

Prazan prostor zauzimaju Rusi i Kinezi

Rusija i Kina sigurno će još aktivnije iskoristiti prazan prostor. Iznad svega ne bi trebalo potcenjivati i novog, sve jačeg igrača – Tursku.

Kina ima dugoročnu politiku prodora u Evropu, a Balkan je za nju put ka Zapadu.

Kina vidi Zapadni Balkan pre svega kao mesto za ostvarivanje svojih ekonomskih interesa u onim zemljama gde svoje strateške interese ostvaruje posredstvom svojih inicijativa Jedan pojas, jedan put i mehanizam 16 + 1.

Konkretno, potonji mehanizam je od nedavno glavni oblik njihove saradnje u regionu.

Tako se vidi kineska (ne samo ekonomska već i politička) povezanost sa Srbijom, dok u drugim zemljama svoj interes vide posebno u ekonomskoj i delimično kulturnoj saradnji.

Srbija se sa Kinom posebno povezala ove godine kad je Si Đinping Srbiji na samom početku epidemije koronavirusa omogućio veliku pomoč, a predsednik Vučić ga je ushićen nazvao bratom.

Reakcije kineskog brata posle okretanja srpske spoljne politike ka Trampu, koji je veliki konkurent i kritičar Kine, još nisu poznate.

Kina je u svim zemljama Zapadnog Balkana prisutna u izgradnji infrastrukture, koja je na ovom području još uvek jako nerazvijena ili čak uništena od rata 1990-ih.

Za investicije su zainteresovane i kompanije, posebno luke, a svi zajedno posluju nudeći naizgled povoljne zajmove, koji im, u slučaju da otplata ne bude redovna, omogućavaju da poseduju olakšice za koje se država zadužila kod svojih banaka.

Jedan takav primer je Crna Gora.

Crnogorska vlada je zadužena kod kineske izvozno-uvozne Eksim banke za izgradnju auto-puta koji povezuje luku Bar sa Beogradom, a za koji se očekuje da košta 1,3 milijarde evra.

Taj projekat je povećao zaduženost zemlje sa 63 odsto u 2012. na 80 odsto prošle godine. U slučaju da vlada ne ispuni svoje obaveze, Kinezi će prema sporazumu preuzeti vlasništvo nad delom crnogorske teritorije.

Ni Rusija ne čeka prekrštenih ruku.

U januaru ove godine starog ruskog saveznika Srbiju posetio je predsednik Putin, a pre nekoliko dana i premijer Dimitrij Medvedev.

Srbija ima strateško partnerstvo sa Rusima od 2013, a sa Rusima je potpisan niz sporazuma tokom Putinove posete.

Među njima je sporazum vredan 230 miliona evra za izgradnju savremenog centra za kontrolu železničkog saobraćaja, sporazum o izgradnji beogradske podzemne železnice.

Tu je i sporazum sa Evroazijskom ekonomskom unijom.

Ruska Federacija igra u njoj veliku ulogu, a uključuju se i Belorusija, Jermenija, Kazahstan i Kirgistan.

Srbija bi mogla bescarinski izvoziti 99,5 odsto svojih proizvoda na ovo tržište.

Upravo poslednjih dana se puno nagađa oko moguće manje zategnutosti na liniji Beograd – Moskva zbog potpisa tzv. Vašingtonskog sporazuma.

Naime, iz diplomatskih krugova se čuje da Kremlj nije oduševljen novim toplim odnosima sa Trampom, da više podržava vezanje Srbije za EU i da je to jedan glavnih razloga da je predsednik Putin otkazao za krajem oktobra planiranu posetu Beogradu, odnosno prisustvo otvaranju hrama Svetog Save.

Tradicionalno dobre odnose sa Moskvom ima i Republika Srpska u BiH.

Predsednik Milorad Dodik bio je gost ruskog predsednika Putina pre godinu dana u ruskom letovalištu Soči, a oni su se sreli i u januaru ove godine tokom Putinove zvanične posete Beogradu.

Istovremeno, ruski predsednik se hvalio da RS obavlja čak 75 odsto svoje spoljne trgovine sa Rusijom.

U Crnoj Gori, ruski uticaj posljednjih godina gubi na značaju, pošto je rukovodstvo zemlje usko posvećeno članstvu u NATO, a i u EU. Crna Gora je primer kako tesna veza Unije i zemlje kandidatkinje može ojačati ulogu i značaj EU u regionu.

Nažalost, EU nije ozbiljno vezana za Bosnu i Hercegovinu, zemlju sa veoma složenim administrativnim sistemom.

Taj je uspostavljen Dejtonskim sporazumom i na žalost osakaćuje njegovo funkcioniranje.

Odnosi između Federacije Hrvata i Bošnjaka, s jedne strane, i Republike Srpske, stalno su loši, a pitanje je koliko dugo će država moći da radi na tim temeljima.

Zbog toga, nedostatak aktivnosti i pomoći EU iskorištavaju svi gore navedeni akteri, kao i Turska.

Pre više od godinu dana turski predsednik Erdogan, zajedno sa članovima predsedništva BiH i predsednikom Srbije Vučićem, u Sremskoj Rači na severozapadu Srbije, obeležio je početak građevinskih radova na novom autoputu Beograd – Sarajevo turskim novcem i građevinskim radnicima.

Ovo je samo jedan od turskih projekata na Zapadnom Balkanu.

Nastavak i kraj u sledeću subotu