Igre su završene – vraćamo se hlebu 1Foto: V. J.

Prečka koju je sa penala pogodio Predrag Mijatović u utakmici osmine finala protiv Holandije, nije samo okončala učešće reprezentacije Jugoslavije na Svetskom fudbalskom prvenstvu u Francuskoj 1998. godine.

Istovremeno, Mijatovićev promašaj vratio je fokus javnosti na druge događaje koji su obeležili početak jula 1998. godine. Kako je to sumirano u redakcijskom komentaru Danasa iz tog perioda: „Igre su završene – vraćamo se hlebu“.

Legalizacija OVK-a

Toponim koji je početkom jula 1998. godine dominirao u medijskim izveštajima sa Kosova bio je Belaćevac. Pre tačno dvadeset godina, vodila se bitka oko ovog, strateški značajnog površinskog kopa, izveđu srpske policije i pripadnika OVK-a. Do medija su dolazili kontradiktorni izveštaji.

Danas je najpre objavio Rojtersovu vest da su srpske snage povratile kontrolu na kopom Belaćevac. Međutim, dan kasnije objavljeno je saopštenje OVK-a u kojem se ističe da oni i dalje kontrolišu kop, a da su srpske snage samo zauzele okolno selo Ade, pored kojeg prolazi put do Belaćevca.

U pozadini ovih borbi, međunarodne diplomate su i dalje bezuspešno tragale za mirnim rešenjem. Kako je izveštavao Danas 6. jula 1998. godine, na Kosovu je bila završena prva posmatračka misija diplomata akreditovanih u Jugoslaviji.

U okviru misije, diplomate zemalja članica Kontakt grupe, Poljske kao predsedavajuće OEBS-om, Austrije koja je predsedavala EU i Norveške, prešle su oko 130 kilometara Kosovom. Obilazak je, istaknuto je, protekao bez problema. Na konferenciji za novinare u Prištini, šef američke diplomatske misije u SRJ Ričard Majls, kazao je da je ovo bio početak, a da će sredinom nedelje krenuti patrole.

Međutim, kako je postajalo sve jasnije da dosadašnji diplomatski napori ne daju opipljive rezultate, u julu 1998. godine počinje da se nazire promena paradigme koja će imati značajan uticaj na to kako će se razrešiti kosovska kriza.

Naime, u ovom periodu sve češće počinje  da se govori o tome da Ibrahim Rugova nema kontrolu nad Oslobodilačkom vojskom Kosova i da bi bilo kakvo održivo mirovno rešenje podrazumevalo i pregovore sa predstavnicima ove oružane formacije.

Kako tih dana piše Vašington post, a prenosi Danas, „u tekućim nastojanima da se deblokira mirvni proces na Kosovu za Amerikance glavni problem je da pronađu rešenje za situaciju u kojoj je njihov čovek Ibrahim Rugova odbačen od ilegalne Oslobodilačke vojske Kosova“.

Za profesora Fakulteta političkih nauka Dragana Simeunovića, koji je početkom jula ’98 dao intervju Danasu, uključivanje OVK-a u dijalog Srba i Albanaca znači neku vrstu međunarodne legalizacije ove, za nasilje opredeljene, političke organizacije.

„Svojevrsno priznavanje OVK-a kao mogućeg ravnopravnog učesnika u dijlaogu je, bez sumnje, težak udarac srpskoj strani i svojevrsna kazna za njenu sporost i bezidejnost“, kazao je Simeunović.

Sociologija bande

U ovakvim okolnostima, vlada Srbije koju je predvodio Mirko Marjanović obeležila je sto dana rada. Tom prilikom, grupa sociologa, ekonomista i politikologa održala je konferenciju, analizirajući rad „crveno-crne“ koalicije Socijalističke partije Srbije i Srpske radikalne stranke.

Ljubiša Sekulić iz Foruma za međunarodne odnose podsetio je šta se sve dogodilo u proteklih sto dana: devalvacija, referendum, nove sankcije, eskalacija sukoba na Kosovu, usvajanje Zakona o univerzitetu i eskalacija napada jedne republike na drugu.

„Da se ovih šest stvari desilo u nekoj drugoj zemlji bilo bi bar komešanja, ako ne i krize u vladi. Naša vlada je, međutim, stabilna i u sedlu uprkos svemu“, rekao je Sekulić.

Goran Pitić sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu zamerio je vladi što nije ponudila stvaran program i što je ekonomiju bacila u „šesti plan“, delujući samo kratkoročno, „gaseći vatru benzinom“. O dugoročnim problemima, koji su po njegovom mišljenju, pre svega, platno bilansni i fiskalni deficit, starosna struktura i servisiranje spoljnog duga, vlada ne brine.

Prema rečima sociologa Slobodana Antonića, da su socijalisti ili radikali sami na vlasti nikada ne bi mogli da naprave takvo čudo kao što je Zakon o univerzitetu.

„To je sociologija bande. Jedni druge podstiču, u nadi da će na kraju prebaciti odgovornost“, istakao je Antonić.

Tih dana počeli su da se naziru i prvi efekti famoznog Zakona o univerzitetu koji je, kako su obrazlagali predlagači, trebalo da sačuva autonomiju univerziteta. Postupajući po ovom zakonu, vlada je imenovala nove rektore i dekane na univerzitetima.

Kako je pisala novinarka Danasa Lidija Jovetić: “Na beogradskim fakultetima, gde je bilo najviše otpora usvajanju zakona, među novoimenovanim dekanima najviše je onih koji se mogu i partijski locirati. Dominiraju članovi JUL-a i SPS-a, dok se SRS zadovoljila dekanskim mestom na Filolloškom fakultetu“.

Tu Vladu, početkom jula napustio je ministar bez portfelja Milan Beko. Razlog za odlazak ovog mladog ministra zaduženog za privatizaciju leži u činjenici da je tih dana imenovan za predsednika UO kragujevačke Zastave.

Jeljcinov naslednik

Na međunarodnom planu, početak jula obeležila je eksplozija koja se dogodila u najužem centru Budimpešte u kojoj su život izgubile četiri osobe. U detonaciji je, preneo je Danas pisanje agencije Beta, teže ili lakše povređeno više od 20 ljudi koji su se nalazili u obližnjem Mekdonaldsu. Ovo je bila najozbiljnija u nizu eksplozija koje mađarska policija objašnjavala ratom u budimpeštanskom podzemlju.

I dok je svetska javnost tih dana na Kosovu posmatrala rađanje nove međunarodne katastrofe, na drugom kraju Evrope gasili su se neki višedecenijski konflikti. U Belfastu je održana prva sednica novoosnovanog parlamenta u kojem su bili predstavnici i protestanata i katolika. Na prvom zasedanju Dejvid Trimbl i Šejmus Melon, lideri dve najveće partije protestanata i katolika, postavljeni su na čelo ove institucije koja je predstavljala ključni element sporazuma o Severnoj Irskoj.

Za to vreme, u Rusiji se licitiralo imenima potencijalnih naslednika predsednika Borisa Jeljcina kojem je isticao mandat 2000. godine. Ime koje se spominjalo češće od drugih bio je poznati ruski filmski reditelj Nikita Mihalkov. Ime Vladimira Putina, još uvek nije bilo u opticaju.

Obilić na Bajern

Iako se okončalo učešće naše reprezentacije na Svetskom prvenstvu, domaći ljubitelji fudbala imali su šta da prate, pošto su počinjale kvalifikacije za evropska klupska takmičenja. Prvak države ekipa Obilića u prvoj rundi kvalikfikacija za Ligu šampiona, dobila je za protivnika tim Vestmaneje sa Islanda. Žreb je odlučio da pobednik ovog duela igra sa nemačkom ekipom Bajern iz Minhena.

Sajt Danasa objavljivaće rubriku „Iz arhive Danasa“ svake nedelje, kada će podsećati na to šta su bile vesti sedam dana pre tačno 20 godina.

Igre su završene – vraćamo se hlebu 2

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari