Igrokaz o vraćanju vojnog roka u Srbiju i Hrvatsku

Omer Karabeg: Nedavno je predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio da je razgovarao sa vojnim vrhom Srbije o ponovnom uvođenju obaveznog služenja vojnog roka i da su mu generali izneli, kako je rekao, uverljivu argumentaciju da je to potrebno. Rekao je da im je naložio da mu do prvog maja dostave predloge. Znači li to da je uvođenje obaveznog vojnog roka u Srbiji gotova stvar?

Predrag Petrović: Nije još gotova, ali je veoma izvesna s obzirom da se Vojska Srbije već dugi niz godina suočava sa velikim odlivom kadra. Ne radi se samo o profesionalnim vojnicima, već pre svega o visokoobučenim oficirima. Vlast sada pokušava da popravi situaciju koja je posledica dugogodišnjeg lošeg upravljanja Vojskom Srbije, pa joj je najlakše da krene s pričom o obaveznom vojnom roku. Pored toga, aktuelizovanje te priče podiže rejting vlasti s obzirom da Vojska Srbije tradicionalno uživa visoko poverenje kod građana jer je vide kao najmanje korumpiranu instituciju.

Omer Karabeg: Nedavno je hrvatski ministar obrane Ivan Anušić izjavio da se pripremaju tri scenarija dužine vojnog roka koji će biti prezentirani predsedniku i premijeru i da će nakon toga uslediti dogovor na koji način i od kada sprovoditi vojni rok. Znači li to da će uskoro biti doneta odluka o ponovnom uvođenju obaveznog služenja vojnog roka u Hrvatskoj?

Igor Tabak: Mislim da je to jako neizvjesno, dapače čak i ne baš vjerojatno. U Hrvatskoj se ta tema povlači svakih nekoliko godina, uvijek s margine političkog spektra. U zadnjih mjesec dana opet se o tome razgovaralo u Saboru, ali mislim da to treba staviti u predizborni kontekst budući da se ove godine u Hrvatskoj održavaju i parlamentarni, i predsjednički, i izbori za Europski parlament. U Hrvatskoj vojni rok nije ukinut, već je zamrznut odukom parlamenta, pa bi za njegovo odmrzavanje trebala odluka parlamenta.

Omer Karabeg: Zašto je obavezno služenje vojnog roka ponovo aktuelno u Srbiji? Da li zbog nestabilne situacije u svetu, da li se Srbija oseća ugroženom?

Predrag Petrović: Zvanično obrazloženje vojnog vrha je da vojsci nedostaje vojnika. U Srbiji je na snazi koncept vojne neutralnosti i totalne odbrane što podrazumeva oslanjanje na vlastite snage. A to podrazumeva i služenje vojnog roka. Naravno, kao izgovor za jačanje vojske pominje se i da je geopolitička situacija u svetu veoma nepredvidiva i nestabilna.

Omer Karabeg: Da li je Kosovo jedan od motiva za jačanje vojske Srbije?

Predrag Petrović: Kosovo je visoko na listi prioriteta odbrane. To se ističe u strateškim dokumentima, ali nigde nije jasno rečeno da je potrebno jačati vojsku zbog toga što je moguće izbijanje sukoba na Kosovu.

Igor Tabak: Hrvatska je za razliku od Srbije u NATO-u i u Europskoj uniji. Ona je i te kako svrstana. Hrvatska je na strani Ukrajine, a što se tiče Izraela, njena politika je u suglasju sa politikom Europske unije. U diskusijama oko vojnog roka bilo je spomena i Ukrajine, i Izraela, i Gaze, i Hutija, i Jemena i čega već sve ne, ali čini mi se da je dobrim dijelom ta rasprava bila potaknuta gledanjem naše političke desnice prema Beogradu i prema Srbiji.

Omer Karabeg: Ko se u Srbiji najviše zalaže da mladi ponovo obavezno idu vojsku?

Predrag Petrović: Najviše se zalaže vlast koja je u prethodnih 10 godina u nekoliko navrata oživela tu ideju i pokušala da je stavi na političku agendu. Za to se, naravno, zalažu i opozicione desničarske političke partije. Za njih je vojska stub nacije i države i oni zahtevaju da mladi idu u vojsku kako bi sticali ne samo vojne veštine nego i moralne vrednosti koje navodno krase vojsku.

Omer Karabeg: Kakav je odnos proevropske opozicije?

Predrag Petrović: Uglavnom smatraju da se radi politikantskom pokušaju vlasti da pričom o vojnom roku pokrije neke za nju neprijatne afere.

Igor Tabak: U Hrvatskoj se za ponovno uvođenje obveznog vojnog roka najviše zalaže desna opozicija koja je zapravo politički nerelevantna, dok su ljevica i centar glasno protiv toga. Vladajući HDZ, koji predstavlja desni centar, trenutno igra igru. U predizbornom kontekstu krade ideje desnici, među ostalim i pitanje vojnog roka, nastojeći da tu raspravu rastegne do izbora. To je igrokaz koji se kod nas ponavlja zadnjih šest, sedam godina, pa je ovo još jedna repriza.