Igrom brojeva do ulepšavanja stvarnosti

Krizni štab i premijerka Ana Brnabić ranije su istakli da je rok da se ovaj cilj ostvari 21. jun, i da nakon toga može da usledi značajnije popuštanje mera odnosno dozvola da se organizuju masovna okupljanja poput muzičkih festivala. To znači da u narednim danima u Srbiji dnevno treba da se da preko 30.000 novih doza vakcina.

Prema podacima koje je dnevni list Danas dobio iz Instituta za javno zdravlje Batut do srede je 43,87 odsto osoba primilo bar jednu dozu vakcine. Ako se pogleda koliko je dnevno novovakcinisanih bilo u prethodnom periodu, o čemu govore podaci koje prikuplja Ivana Prokić, koordinatorka epidemiološkog tima Ujedinjenih protiv kovida, vidi se da je od 1. do 9. juna samo jednom bilo više od 32.000 novovakcinisanih dnevno dok je tokom pet dana taj broj bio ispod 20.000.

– U sredu je 85,4 odsto vakcinisanih ljudi, vakcinisano drugom dozom i taj procenat samo raste, što znači da sve manje ima novih ljudi koji se vakcinišu. Zašto je to tako i šta će biti kad ne bude novih zainteresovanih ljudi – pita Prokić.

Ona smatra i da je od početka pogrešno postavljeno da cilj treba da bude 50 odsto vakcinisanih bar jednom dozom od ukupnog broja punoletnih, ističući da procente treba posmatrati u odnosu na ukupan broj stanovnika.

– To je definicija kolektivnog imuniteta, procenat imunizovanih ljudi u celoj populaciji, jer znamo da svi mogu da obole i svi treba da budu zaštićeni. Kako nije moguće imunizovati sve, na primer decu, izračunato je da bi od 70 do 85 odsto vakcinisanih bilo dovoljno kako bi svi bili zaštićeni. Ako bi se tako sagledali zvanični brojevi, onda bi se videlo da je u Srbiji bar jednu dozu primilo 38 odsto stanovnika, a dve svega 32,5 odsto. I to su jedini brojevi koji treba da nas zanimaju – ističe Prokić.

Posmatrano kroz ove procente, a prema podacima sa sajta Njujork tajmsa, Srbija već neko vreme nije među državama sa najvećim udelom vakcinisanih bar jednom dozom. Ispred je 37 država, uključujući Češku, kojoj je nedavno donirano 100.000 doza Fajzer vakcine, gde je 40 odsto građana primilo jednu dozu.

Ranije je epidemiolog Predrag Kon, odgovarajući na pitanje zašto se udeo vakcinisanih računa u odnosu na punoletnu, a ne ukupnu populaciju, rekao „kad smo postavljali cilj, postavljali smo ga u odnosu na punoletno stanovništvo“.

– To što može da se govori o kolektivnom imunitetu u odnosu na celokupno stanovništvo, to je u redu, međutim ništa ne menja – rekao je on, dodajući da je za sticanje kolektivnog imuniteta potrebno 80 odsto zaštićenih, odnosno da treba doći do 60-70 odsto vakcinisanih u celokupnoj populaciji dok bi ostali imali zaštitu zbog preležanog kovida.

I Ivana Prokić ističe da je za kolektivni imunitet potrebno da mnogo više ljudi primi vakcinu, ali ona navodi da način na koji se trenutno pristupa vakcinaciji neće dati taj efekat.

– Računajući udeo vakcinisanih u odnosu na punoletnu, umesto ukupnu, populaciju, Srbija pokušava da se prikaže u boljem svetlu nego što zapravo jeste. To samo dovodi do kontraefekta. Ako se ja nisam vakcinisala jer se dvoumim iz nekog razloga, a čujem da samo što nismo dostigli kolektivni imunitet i bez mene, onda što bih se ja vakcinisala. Treba apelovati na ljude da svi zajedno moramo aktivno da odlučimo da budemo odgovorni i pomognemo u borbi da se pandemija završi, posebno jer smo u privilegovanoj poziciji da imamo dovoljno vakcina – zaključuje Prokić.

Podaci izneti prethodnih dana na zvaničnom sajtu vakcinacija.gov.rs, kao i na sajtu vracamozivot.rs, koji prate napredak vakcinacije u Srbiji, nisu tačni. Podaci na oba sajta navode da je potrebno da oko dva odsto punoletnih primi vakcinu kako bi se dostigao cilj od 50 odsto starijih od 18 koji su primili bar jednu dozu.

Na sajtu vakcinacija.gov.rs navodi se da je do 5. juna, 48,14 odsto osoba primilo bar jednu dozu, što bi uzimajući u obzir broj datih prvih doza, značilo da je računato kao da Srbija ima manje od 5,7 miliona punoletnih, što su procene Republičkog zavoda za statistiku.

Ovu nelogičnost primetila je epidemiološkinja Ivana Prokić. Iz Instituta za javno zdravlje Batut u sredu nam je rečeno da je greška nastala iz tehničkih razloga i da je tog dana bilo oko 43 odsto vakcinisanih bar jednom dozom. Batut svoje podatke o udelu vakcinisanih dobija na osnovu procene Republičkog zavoda za statistiku o broju punoletnih.

Teško odrediti tačan broj punoletnih građana

Prema poslednjim procenama Republičkog zavoda za statistiku, koji se odnose na kraj 2019, početka 2020, broj punoletnih stanovnika iznosi 5,722,433. Iz RZS-a rekli su za Danas da će podaci o procenjenom broju stanovnika za 1. januar 2021 biti raspoloživi 1. jula. „Očekuje se smanjenje broja ukupnog stanovništva za oko 55,000, a samim tim i broja punoletnih za oko 44,000“, naveli su iz RZS-a. Oni su objasnili i da ove procene ne uzimaju u obzir spoljašnje migracije, odnosno ljude koji su u međuvremenu napustili zemlju, te da će potpuna slika moći da se stekne na narednom popisu. Na drugoj strani, u broj vakcinisanih u Srbiji ulaze i oni građani koji trenutno žive u inostranstvu, a imaju srpsko državljanstvo i ovde su primili vakcinu.