Džon Kenedi je ostavio političko nasleđe nade i ideala koje je i danas živo, ali istoričari ukazuju da iza zavodljive moći ličnosti, njegova dostignuća kao predsednika ostaju ograničena. SAD ove sedmice obeležavaju 50 godina od ubistva koje je izazvalo takav šok širom sveta da se ljudi sećaju šta su radili kada je JFK ubijen tog 22. novembra 1963. u Dalasu u 46. godini života.
Pola veka kasnije, slika koju je ostavio taj mladi predsednik pun života, politička i kulturna ikona doba kada je svet izlazio iz mračnog posleratnog perioda, ponovo se proučava. Izborom 1960. za predsednika SAD, JFK se nametnuo kao najavljivač promena i za bejbi bum generaciju, koju je inspirisao, njegov period u Beloj kući predstavlja doba nade koje je iznenada prekinuto.
Kenedi nije postao star i sed već je ostao simbol večne mladosti. Atletskog izgleda i zavodljivog osmeha, za mnoge ostaje heroj Drugog svetskog rata, otac i ženskaroš, ali i lider koji je za dlaku izbegao nuklearni rat tokom Kubanske krize. Gotovo svi američki predsednici su u jednom trenutku pomenuli njegovo nasleđe, ističući njegove retoričke sposobnosti, ali i sposobnost zavođenja. Teorije zavere o njegovom ubistvu, otkrića njegovih ljubavnih avantura ili krhkog zdravlja, doprineli su stvaranju legende o njemu.
Pojedini istoričari na period vladavine Kenedija gledaju kritičnije i odvajaju njegove stvarne rezultate od zavodljive slike koju je nastojao da pruži. Ironija istorije je da je Barak Obama, prvi afroamerički predsednik SAD, imati čast da obeleži 50. godišnjicu ubistva Kenedija u napetom trenutku tokom svog mandata.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
