Ili azil u Srbiji ili izručenje Makedoniji

Polovinu migranata koji su vraćeni iz Hrvatske, a sada su smešteni u uređenom prostoru Prihvatnog centra čine žene i deca. Većina njih je zatečena vešću iz Brisela o pregovorima između EU i Turske.

– Potrošili smo gotovo sav novac. Još uvek ne znam gde ćemo i kako. Dalje nećemo moći legalnim putem, a krijumčari traže i do 4.000 dolara za još jednu neizvesnu avanturu – rekao je novinaru Danasa Pakistanac Ahdil.

Predstavnici Komesarijata za izbeglice i UNHCR koji su deo dežurnih timova u Preševu juče nisu imali zvaničnu potvrdu kakva će biti sudbina onih osoba koji neće želeti da dobiju azil u Srbiji. Njihov povratak u zemlje porekla je neizvestan u potpunosti, jer ne postoje jasne instrukcije da li će lica biti vraćena u Makedoniju preko graničnog prelaza kod Tabanovaca ili će organizovano biti avionskim prevozom vraćeni odakle su došli. Neizvesno je i ko bi snosio troškove avionskih karata za izbeglice koje bi eventualno iz Beograda bile vraćene u Pakistan, Avganistan, Irak odakle su krenuli, a nakon novih mera ostali „zaglavljeni“ u Preševu.

Tokom jučerašnjeg dana nije bilo novog priliva migranata iz Makedonije, a u Prihvatnom centru su bili pripravni za eventualni prihvat povratnika iz Hrvatske. Ovde postoje kapaciteti za prijem oko hiljadu lica u prostoru sa ležajevima i korektnim higijenskim uslovima. Postoje i dovoljne količine hrane, higijenskih paketa, a prisutni su i mobilni lekarski timovi iz Doma zdravlja u Preševu i vranjske Opšte bolnice.

Pod nadzorom prelazi sa KiM

Zbog mogućnosti pojave krijumčarenja izbeglica policija na jugu Srbije pojačala je nadzor administrativnih prelaza Končulj i Dobrosin, gde se odvija putnički i teretni saobraćaj. Prema nezvaničnim informacijama iz policijskih izvora, do sada nije uočen nijedan slučaj krijumčarenja ljudi iz Preševa ka Kosovu.

Budistička ruka spasa u Šidu i Adaševcima

Patnju izbeglica koje prolaze kroz Srbiju, od pre nedelju dana, olakšava najveća budistička humanitarna organizacija Cu či fondacija. Sa iskustvom od 50 godina u zbrinjavanju ljudskih i izbegličkih katastrofa širom sveta, na aktuelnoj izbegličkoj ruti, njihovi šatori su posle punktova u Jordanu, Turskoj i Nemačkoj osvanuli i u Šidu i Adaševcima. Posle konsultacija sa Komesarijatom za izbeglice volonteri Cu či-ja su dopremili i počeli podelu zimske odeće koja promrzlim ljudima, često bez odgovarajućeg smeštaja, olakšava dalji put ka evropskim zemljama.

Davenport: Migrantska kriza samo simptom

Kopaonik – Uzroci migrantske krize su izvan Evropske unije i ona se može posmatrati samo kao simptom jednog većeg problema nastalog zbog situacije na Bliskom istoku, izjavio je šef Delegacije Evropske unije u Srbiji Majkl Davenport. Na Kopaonik biznis forumu, Davenport je ocenio da je potreban sveobuhvatan pristup situaciji na Bliskom istoku i da se u rešenje problema moraju uključiti ne samo EU, nego i SAD i Rusija, kao i regionalne zemlje.

Vulin: Usklađivanje granice sa Bugarskom i Makedonijom

Beograd – Vlada Srbije je uskladila funkcionisanje granice ka Bugarskoj i Makedoniji sa pravilima koje su uvela Slovenija i Hrvatska, o zatvaranju takozvane balkanske rute za izbeglice bez šengenskih dokumenata, kaže ministar Aleksandar Vulin. „Vlada Srbije je zauzela jasan politički stav od samog početka migrantske krize da rešenje mora da se nađe zajedno i da će se Srbija ponašati kao sve ostale zemlje na migrantskoj ruti“, rekao je Vulin.

UNHCR: U Srbiji ostalo oko 2.000 izbeglica

Prema podacima UNHCR-a, u Srbiji je od ponoći, kada su zatvorene granice za prolaz migranata na takozvanoj balkanskoj ruti, ostalo oko 2.000 izbeglica sa Bliskog istoka, smeštenih u četiri prihvatna centra na jugu i severu zemlje. Predstavnica za medije kancelarije UNHCR u Srbiji Mirjana Milenkovski izjavila je da se procenjuje da u Prihvatnom centru za izbeglice sa Bliskog istoka u Preševu ima nešto više od 600 izbeglica, dok se više stotina nalazi i u prihvatnim centrima kod Šida i na autobuskoj stanici u Beogradu.