Ili veto ili uzdržanost

Predsednik američkog istraživačkog Nikson Centra i stručnjak za Rusiju Dmitrij Sajms smatra da Moskva neće glasati za rezoluciju Saveta bezbednosti UN o Kosovu. “ Izbor pred Moskvom je ulaganje veta ili uzdržavanje od glasanja. Mislim da Rusi još uvek nisu doneli konačnu odluku koja će umnogome zavisiti od onoga što čuju iz Vašingtona“, rekao je Sajms „Glasu Amerike“.
Sajms smatra da će se Moskva uzdržati od glasanja ako američka administracija „nagovesti da prećutno prihvata da se nametnutim rešenjem za Kosovo postavlja presedan za Abhaziju i Južnu Osetiju“. „A ako Vašington bude tvrdio da Kosovo ni u kom slučaju ne može da se shvati kao presedan, mislim da će Moskva staviti veto na novu rezoluciju“, dodao je on.
Sajms je objasnio da ako Abhazija i Južna Osetija zvanično proglase nezavisnost, idealna situacija za Moskvu „nije da SAD priznaju njihovu nezavisnost, već da te republike postanu kvazinezavisne i odbačene, što bi ih najpre približilo a zatim i integrisalo u Rusiju“. „Ono što Moskva želi da čuje jeste da joj SAD – bez obzira kako se Rusija bude ponašala vizavi Abhazije i Južne Osetije – neće praviti probleme u Savetu bezbednosti i zahtevati povlačenje ruskih mirovnjaka iz tih republika“, rekao je on.
Sajms smatra da će činjenica da SAD imaju podršku EU u pogledu Kosova biti jedan od razloga za uzdržavanje Rusije od glasanja u Savetu bezbednosti ali „jedino pod uslovom da dobije prećutnu saglasnost da su joj odrešene ruke u odnosu na Abhaziju i Osetiju“. Sajms je upozorio da administracija ruskog predsednika Vladimira Putina „nije poznata po sentimentalnosti i lojalnosti prema svojim saveznicima“ i da ako „inklinira podršci Srbiji ne znači da je na nju spremna po svaku cenu ili da nije spremna da sasluša evropske i američke argumente ukoliko joj se nešto konkretno nudi za uzvrat“.
Predsednik Nikson Centra smatra i da bi Kosovo trebalo da bude nezavisno „jer većina ljudi na Kosovu to želi“. „Nezavisnost Kosova je u ovom trenutku praktično i pravično rešenje što, međutim, ne znači da ono mora da se temelji na sadašnjim predlozima UN“, rekao je on i založio se za podelu jer bi time „i Srbija nešto dobila, a Srbi na Kosovu bi i dalje bili tamo gde žele – u Srbiji“.
Sajms je takođe rekao da bi ono što se desi na Kosovu „trebalo da bude model za Republiku Srpsku“. „Teško je razumljivo zašto bi kosovski Albanci trebalo da imaju pravo na nezavisnost, a Srbi u Bosni ne“, rekao je Sajms. „Pragmatičnost je optimalna solucija. Ali ona ne uživa podršku Bušove administracije i EU i to delimično zbog straha od moguće akcije Albanaca. Tu je i nešto što bih ja nazvao arogancijom moći. Sila nije uvek na strani pravde“, zaključio je Sajms.