Moj profesionalni stav kao tužioca je da ne komentarišem nepravosnažne presude. Međutim, moj stav je jasan kad je reč o predmetima kao što je slučaj „Tuzlanska kolona“ – državljanima Bosne i Hercegovine treba da se sudi, ako postoje određeni osnovi sumnje i elementi krivičnog dela, u matičnoj državi Bosni i Hercegovini, kaže za Danas Milorad Barašin, glavni tužilac Bosne i Hercegovine, komentarišući presudu Specijalnog suda od 12 godina zatvora Iliji Jurišiću, za slučaj napada na kolonu JNA u maju 1992. u Tuzli.
Da li je Tužilaštvo BiH sarađivalo sa Tužilaštvom za ratne zločine Srbije u tom predmetu?
– Imali smo određene pregovore što se tiče i ovog, ali i drugih predmeta. Saradnja između tužilaštava je neophodna, ali i dalje smatram da državljanima BiH treba da se sudi u BiH, odnosno da je Iliji Jurišiću trebalo da se sudi u BiH.
Da li je bilo razgovora o tome da Jurišić služi zatvorsku kaznu u BiH?
– To će biti stvar dogovora na ministarskom nivou.
I Tužilaštvo BiH istražuje slučaj Tuzlanske kolone? U kojoj fazi je taj predmet?
– Naš predmet je i dalje u fazi istrage. On je povezan sa predmetom koji je rađen u Srbiji. Detalje ne mogu da otkrivam, jer predmet još nije okončan.
U kojoj fazi je predmet „Dobrovoljačka“ koji radi vaše tužilaštvo? Na tom predmetu radi i srpsko tužilaštvo.
– Ista je stvar kao i sa predmetom Tuzlanska kolona. Istraga je u toku. Mi radimo svoje predmete. To dupliranje postupaka i predmeta u zavisnosti od jednodnevnih političkih interesa ne ide naruku profesionalcima, odnosno tužiocima. Što se tiče ovog predmeta i nekih drugih, smatram da se njime zadire u suverenitet BiH.
Da li će BiH učestvovati na Generalnoj skupštini Interpola, na kojoj će se, između ostalog, raspravljati i o poternicama koje je raspisala Srbija, a koje je Interpol u međuvremenu suspendovao upravo u predmetu „Dobrovoljačka“?
– Koliko sam obavešten, predstavnici ministarstva sigurnosti i vanjskih poslova BiH učestvovaće na toj konferenciji u Singapuru, na kojoj će izložiti argumente naše države.
Kakva je u suštini saradnja tužilaštava BiH i Srbije?
– Tu saradnju bih nazvao nesaradnjom, jer se saradnja mora dogovoriti, da se potpišu određeni sporazumi, a države da stanu iza toga. Trenutno pregovaramo, a imali smo i nekoliko susreta. Ministarstva pravde bi trebalo da potpišu bilateralne ugovore, a posle bi i tužilaštva trebalo da potpišu određene sporazume. Međutim, srpsko tužilaštvo predlaže da se potpiše sporazum, identičan onome koji je Srbija potpisala sa Hrvatskom. Mi ne možemo pristati na potpisivanje takvog sporazuma. Uostalom, mi imamo svoj predlog i uslove. Ukoliko se ne ispune naši određeni uslovi, mi nećemo potpisati taj sporazum. Obe strane moraju biti popustljive, jer je nesporno da moramo sarađivati kako ne bi dolazilo do paralelnih postupaka. Na početku pregovora sa srpskim tužilaštvom juna ove godine u Dubrovniku sačinili smo zajedničku platformu.
Koji su vaši glavni uslovi, bez čijeg ispunjenja nećete potpisati sporazum?
– Ne mogu potpisati sporazum kojim se predviđa da se državljanima BiH, koji imaju samo to državljanstvo, sudi u Srbiji. Postoje određena ustavna ograničenja, koja moramo da poštujemo. To bi bilo isto kao kad bi Srbija, pristala da se njenim građanima sudi u BiH. Očekujem da uskoro nastavimo sa pregovorima oko tog sporazuma. Za sada se ne zna kada bi mogao da bude potpisan.
Kakav je stav kada je reč o osobama sa dvojnim državljanstvom?
– O tome će razgovarati ministarstva pravde. Kao tužilac ne mogu da izlazim iz svog okvira i da se bavim se politikom.
Da li tužilaštva sarađuju kada je reč o potrazi za Ratkom Mladićem?
– Hapšenje Ratka Mladića je stvar regiona. Onaj ko je činio zločine mora da odgovara. Od optuženih koji odgovaraju po komandnoj odgovornosti ostali su još Ratko Mladić i Goran Hadžić.
Da li verujete srpskim vlastima kada kažu da će Mladić biti uhapšen do kraja 2009?
– To su već prognoze. Ja nisam prognozer, već tužilac. Svako ko je osumnjičen mora da odgovara.
Da li ste na tragu otkrivanja nove mreže pomagača Ratka Mladića?
– Pomagača Ratka Mladića je uvek bilo i biće, jer niko ne može sam da se skriva toliko godina. Očigledno je da neko pruža finansijsku, ali i druge vrste pomoći Mladiću. Radimo na predmetima kojima pokušavamo da prekinemo finansiranje begunaca, ali ne mogu da govorim o detaljima.
Zemunski klan
Da li imate podatke o tome da se odbegli članovi „zemunskog klana“ kriju u BiH?
– Priča se i spekulisalo se da su dobrim delom u Banjaluci kao i u Istočnom Sarajevu, međutim, službenih podataka o tome, kao tužilac, nemam.
Predmeti iz Tribunala
Šta očekujete po pitanju raspodele predmeta iz Haškog tribunala, u okviru njihove izlazne strategije?
– Moj princip je uvek isti. Ukoliko se događaj dogodio u BiH, ako su osumnjičeni državljani iz BiH, treba im se suditi u BiH. To je moj stav. A stav države je da ne može jedna država da se, putem krivičnih predmeta, mešati u suverenitet druge države.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
