Već pet godina izloženi smradu, buci i prašini: Građani kragujevačkog naselja Ilina voda ugroženi radom fabrike peleta „Dorado” 1Foto: Z. S. M.

Kao u onoj narodnoj – da li veruješ meni ili sosptvenim očima? Ali, ovde na terenu nisu samo oči u pitanju već i ostala čula. Smrdi, a taj specifičan „miris” koji se oseća u vazduhu podjednako štipa i za oči, ali i grlo i nos. Vazduhom lebde – golim okom vidljive čestice koje padaju po ulicama, dvorištima, automobilima, ljudima…

Žitelji kragujevačkog naselja Ilina voda već punih pet godina bore se protiv zagađenja vazduha (i, ne samo njega) zbog fabrike peleta „Dorado” koja posoluje bez studije o uticaju na životnu sredinu, sa „prepoznatim zdravstvenim rizikom od iverice”, bez dozvola za takvu vrstu delatnosti, sa potvrđenim kaznama (novačanim i zatvorskim), obećanjima (vlasnika i gradskih vlasti) da ć biti preseljan na drugu lokaciju…

– U naselju nema „najugroženijih” ulica. Jednostavno, ugoržene su sve, od tenutka u maju 2019. godine kaže za Danas Vladimir Nestorović, koji je inicirao razgovor i obratio se medijima.

Njegove komšije i on nabrajaju sve one ulice do kojih stiže „obogaćeni vazduh” iz „Dorada”: Koste Stretenovića, Gajeva, Topličanska, Božidara Milosavljevića, Veroljuba Jovanovića, Nikole Nikolića, Vojvode Vuka… napominjući da u njima živi oko 3.000 Kragujevčana kao i da su zagađivanjem iz „Dorada” ugrožena i okolna naselja vazdušnom linijom „samo par stotina metara” poput Ilićeva, obližnjeg obdaništa, Eko park u Ilinoj vodi…

– Još u proleće, te 2019. godine kada je fabrika krenula sa radom uložili smo žalbu gradskoj Komunalnoj inspekciji – za zaštitu životne sredine i oni su odmah pokrenuli predmet. Čak su im i oduzimali dozvolu ali je kompanija nastavljala sa radom. I tako, već punih pet godina: jedna ispekcija, druga isnpekcija… sudski procesi pred Privrednim sudom, oba završena za krivičnim presudama…, navodi za Danas Nestorović koji živi u Koste Sretenovića broj 4, pokazujući ogromnu dokumentaciju i papirologuju koji je sakupio boreći se protiv zagađivača vazduha.

Fabrika nije prestala sa radom, a u međuvremenu kako ističe on i njegove komšije u njoj su se dešavali požar, eksplozija… I, nikom ništa. Apsolutno, nikakva reakcija.

Po njihovim rečima, sem zagađenju vauzduha koji udišu izloženi su i svim ostalim vrstama: nesnosnom bukom, prašinom koja pada po dvorištima, klima, ulazi u kuće…

Od ombudsmana i inspektora do ministarstava i Narodne skupštine

Iz bogate arhive koju je „sakupio” za ovih pet godina Nestorović izdvaja samo neka imena, funkcije, instance, ustanove i institucije kojima su se obraćali žitelji Iline vode. Spisak baš podugačak: lokalni ombudsman, republički zaštitnik građana, inspekcija za zaštitu životne sredine, Ministarstvo za zaštitu životne sredine (pokazuje zapisnike sa njihovih sednica na kojima se navodi da „Dorado” radi bez studije na uticaj životne sredine) od 23. februara iz Narodne skupštine Republike Srbije.

– Dobili smo i presude sa sudskih procesa. Oba su završena. Prvi je iz 2020. i drugi iz 2021. godine. Obe su presuđujuće – bezuslovne, prvi novčani i drugi u kome je novčana kazna zamenjena zatvorskom. Znamo da je potom bio i postupak pred Upravnim sudom, ali, za sada nismo od njih uspeli da dobijemu presudu, navodi Nestorović.

On pokazuje i nalaze u kojima se apostrofira formaldehid koji se nalazi u otadu od iverice koju „Dorado” prerađuje u pelet.

Već pet godina izloženi smradu, buci i prašini: Građani kragujevačkog naselja Ilina voda ugroženi radom fabrike peleta „Dorado” 5
Drvored ka fabrici jedini filter koji imaju Foto: Z. S. M.

I nikom ništa. Fabrika i dalje radi „bez problema”, u dve smene, noću…

– Jedino, ako se najavi neka poseta, kao što su dolazili opozcioni političari i ekološki aktivisti na neš pozive, tada se fabrika „isključi” i ne radi dan-dva i onda se ništa ne vdi i ne čuje. Ali, zato to „nadoknade” ćim poseta ode i pogone i mašine puste noću, vikendom, nema pravila, navodi naš sagovornik.

Pada prašina – otpadni materijali od iverice, ne može da se diše, niko ne može napolju da suši veš, ogromna buka, sem kada je najavljena neka inspekcija ili kontrola.

– Međutim, u tim planovima kontrole u koje smo imali uvid uopšte kao lokacija fabrike nije navedena Gajeva ulica u kojoj se ona nalazi nego neka, sasvim druga u Industrijskoj zoni. Takođe u rubrikama oblasti nadzora nije navedena kontrola zagađenja vazduha već samo se kontroliše otpad, napominje Nestorović, pokazujući i te „papire”.

Kola i dvorišta kao posuta pepelom

Sve ovo potvrđuje i njegov komšija Lazar Dimitrijević takođe iz ulice Koste Sretenovića broj 15.

– Fabrika u preradi peleta koristi bukvalno sve od otpada, ali mahom ivericu za koju svi, pa i laici znaju da u sebi sadrži formadelihde i lepkove koji su izuzeto opasni za zdravlje, navodi Lazarević, koji je inače ranije bolovao od bronhitisa a sada mu ponovo „zviždi u plućima”, on je ubeđen od „vazduha” koji udiše.

Miloš Miletić iz ulice Božidara Milosavljevića broj 14. pola godine provodi radeći u Skandinaviji a zna se kolika pažnja se tamo pridaje zaštiti životne sredine.

– Razlika se uoči čim stignem kući. Kako udahnem ovde vazduh, bukvalno kašljem non-stop prvih nedelju dana. Čestice koje lete po našem naselju se bukvalno osećaju u nozdrvama. Kad istresem nos, iz njega „izlazi nešto crno”. Kako li nam je tek u plućima, zabrinuto se pita on, dodajući i da dok vodimo razgovor „štipa za nos i oči”.

Štipa. A, one koji su bukvalno od fabrike udaljeni samo nekoliko metara vazdušnom linijom, od zagađenaja i buke „štiti” samo drvored koji je po njima „bolje išta nego ništa”. Ali, je to jedini „filter” koji imaju.

Kuća Živomira Simića iz Božidara Milosavljevića 32 udaljena je od „Dorada” vazdušnom linijom 150 metara ali i on i njegova prodica imaju iste probleme kao oni koji su tik uz fabriku.

– Smrad je strahovit. Oseća se neprestano. Zbog čestica koje stalno lete po vazduhu, niko od nas ne sme da otvori prozore, pogotovo ne na onoj strani prema Košutnjaku. Uprkos tome, kada mi je dolazio majstor da kreči prošle godine bio je preneražen. Pitao me je: „Od čega su ti ovakvi zidovi?”, priča on.

Takođe, kako kaže Simić (a, i vidi se) kada opere automobil, već posle nekoliko sati je potpuno beo.

– Kao da je neko po njemu posuo pepeo, pokazuje Simić. Vidi se kako lete. Vidi se.

Čestice ulaze u kuće, garderobu, noseve i grla

Na čestice koje lebde po lepom, prolećnom sunčanom danu skreće pažnju i Miladin Mihailović iz ulice Nikole Nikolića broj 7.

– Svakog dana smo okružeeni tom prašinom. I koliko god da je brišete, nameštaj, automobili, garderoba su nam non-stop garavi, demonstrira ona na ličnom primeru.

Vera Radovanović iz ulice Koste Sretenovića broj 16. U njenom dvorištu i kući već bili pre dve godine kada smo pisali o mukama koje ovdanji žitelji imaju. U međuvremnu ništa se nije poboljšalo. Naprotiv – još je gore. Sem smrada, ona pokazuje nameštaj i stonu garnituru u dvorištu koji je pre samo nekoliko sati očistila. Na njoj već zavidan sloj žućkasteo-bele prašine preko koje naša domaćica povlači prst koji ostavlja vidan trag.

Prašina, buka i smrad smetaju i Draganu Momčiloviću, iz Gajeve 21.

– Tu je i buka od njihovih vozila, kamiona koji od zore do kasno u noć, prolaze, dolaze, odvoze, radnim danima, vikendom…, žali se i on.

Vladimir Nestorović, navodi da su iz fabrike „Dorado” navodili da su to samo napadi na njih i njihovu proizvodnju navodi činjenicu da u neposrednoj okolini radi još desetak fabrika i firmi, niko nikada nije imao probleme sa njima ni na koji način a kamoli ovakav.

On još jednom pokazuje iz prikupljene dokumentacije da na ni jednoj od tri lokacije na kojima je navedeno da firma posluje – ni jednoj nije navedeno da joj je dozvoljeno da se bavi tretmanom otpada. Samo sakupljanje i transport.

Blokada kao jedino rešenje

Više puta dolazili, obilazili ih brojni političari, od lokalnih, odbornika do opozcionih narodnih poslanika osvedočenih ekoloških ektivista (vidi antrfile). Nikakava vajda.

Ali, oni ne odustaju. I da hoće, ne mogu jer nemaju gde, tu žive.

– Poslednje što smo probali, kontaktirali smo republičkog ombudsmana . On je kao zaštitnik građana tražio da se izjasni Ministarstvo za zaštitu životne sredine i lokalna inspekcija, navodi Vladimir Nestorović, koji ispred svih svojih komšija i lokalne zajednice svakog pondeljka već punih pet godina šalje mejlove nadležnim ustanovama i institucijama „podsećajući ih” na njihovu petogodišnju muku.

Već pet godina izloženi smradu, buci i prašini: Građani kragujevačkog naselja Ilina voda ugroženi radom fabrike peleta „Dorado” 14
Ne odustaje, svakog ponedeljka šalje mejlove nadležnima – Vladimir Nestorović sa samo delom papirologije i dokumentacije koju je prikupio povodom zagađivanja „Dorada” Foto: Z. S. M.

On podseća da je vlasnik fabrike „Dorado” d. o. o. obećavao preseljene fabrike, kao i tadašnji/sadašnji gradonačelnik Nikola Dašić da će grad da „podrži svoje građane” i „pomogne oko preseljenja”. Takođe iz „Dorada” su obećavali da će da urde filtere – nisu, a i kakve filtere ako se radi na otvorenom a ne u hali, pitaju se naši sagovornici.

Ako ni obraćanje republičkom zaštitniku građana ne urodi plodom, kao ni pisanje medija kojim se obraćaju već godinama, žitelji Iline vode najavljuju protest i blokadu ulaska u fabriku.

– Pa, onda nek dođu i skole nas ili pohapse. Nemamo više nikakvog rešenja, odlučni su u oni u borbi koja narednog meseca ulazi u šestu godinu trajanja.

Po njihovim rečima, borba može da traje još godinama a ističu oni neće dozvoliti da im deca žive i odrastaju u ovakvom ambijentu zagađenog vazduha.

– Mi, stariji preživeli smo i bombardovanje i svakave gluposti ali nasa deca nisu dužna i osuđena da moraju da trpe ovakav nivo zagađenja, poručuju svi naši sagovornici za kraj.

U normalnoj državi fabrika peleta ne bi ni postojala u gradskom naselju

Kao što je danas već više puta pisao povodom zagađenja vazduha od strane fabrike peleta „Dorado” građani naselja Ilina voda su više puta protestvovali ili se obraćali brojnim medijima. U njihovoj borbi podžavali su ih na proteste dolazili narodni poslanici Aleksandar Jovanović Čuta, Nebojša Zelenović, Biljana Stojković, Nikola Nešić, Veroljub Stevanović (i kao poslanik i kao odbornik), njihov odbornik Slađan Rakić…

Prilikom protesta 30.septembra 2022. godine poslanik Aleksandar Jovanović Ćuta, bio j na vezi (telefonskoj) sa vlasnikom fabrike Dejanom Radovanovićem, koji je pred okupljenima (i, novinarima) obećao da će smanjiti emsiju štetnih gasova i prašine.

Iz lokalnih vlasti stizala su obećanja da će i sam grad Kragujevac pomoći da se ubrza njeno preseljenje na lokaciju gde građani neće biti ugroženi njenim radom. I, na tome je do danas ostalo.

– U normalnoj državi, firma za proizvodnju peleta ne bi dobila dozvolu za rad blizu naseljenog mesta, zaključio je tada, pre dve godine, Jovanović Ćuta u razgovoru za Danas.

Ali, šta kod nas i ima normalno, ne samo po pitanju zagađenja.

Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari