Iluzija je da je Balkan mnogo bitan za Ameriku

Pa opet, ovdašnja javnost bolje ga je upoznala tek prošle godine, kada je pred početak leta došao u Beograd da promoviše Deceniju iluzija 1990 – 2000 (Clio, 2016), knjigu u kojoj je na manje od 1.000 strana pokušao da stavi sva svoja nadanja, strahove, događaje, uglavnom bezuspešne pokušaje da utiče na onu što je na kraju bila neminovnost – potpuni krah srpskog naroda i države od kog se još nismo oporavili.

„Imali smo istoriju propuštenih prilika, pogrešnih odluka i zakasnelih delovanja. Moja knjiga je upravo zato i pisana. Ljudi prave greške, ali pametni ljudi na njima uče i ne ponavljaju ih“, pokušao je da objasni razlog zbog čega se latio pisanja.

Trudio se, kako je redom pričao, da isključi subjektivnost i sve napisano potkrepi činjenicama. Kao sin oficira Kraljevine Jugoslavije bio je i ostao okoreli antikomunista i veliki protivnik Miloševića. Dobar deo svoje borbe da dopre do Slobodana Miloševića tih – za ceo Balkan pogubnih devedesetih – Đorđević je stavio u svoju Deceniju iluzija.

„Kada sam pitao Miloševića, kasnije i neke od ljudi koji su predvodili opoziciju, recite šta je to srpski nacionalni interes o kome se toliko govori, da bi mi u dijaspori znali tačno na šta treba da se fokusiramo, nikada nismo dobili odgovor. Utisak je bio i ostao da je dijaspora od srpskih političkih vođa viđena kao neki dodatni izvor finansiranja, i ona je to bila, jer je smatrala da time pomaže svoju zemlju, ali skoro ništa više od toga“, rekao je Majkl Đorđević prošle godine u intervjuu za Danas.

U jednom drugom TV intervjuu ponovio je isto, dodavši kako su taj interes definisali svi i Albanci, i Hrvatska i Izetbegović, samo ne Srbija. Na sve molbe dijaspore u SAD Milošević je, tvrdi Đorđević, ostajao gluv.

„Nijednom nije odgovorio, čak ni pismeno, prenosio je poruke preko drugih, valjda se plašio da ostavi bilo kakav trag“, kaže Đorđević.

Od decenije o kojoj Majkl Đorđević govori prošla je još jedna, uskoro će i druga. Srbija je drugačija, ali drugačije su i pogledi koje svet ima na nju. Američki, naročito, smatra Đorđević.

„Američki interes za ovo područje je mnogo spao posle Jugoslavije. To je još jedna iluzija da je Balkan nešto mnogo bitan za Ameriku. Nije. Amerika želi da ostane status kvo, ne želi ruski uticaj na Balkanu i na tome radi. Balkan ima drugorazredni značaj. Znam po Vašingtonu i po tome na kojem se nivou američke spoljne politike srpsko i jugoslovensko pitanje rešava. Za vreme 1990-ih bilo je to na osmom spratu gde sedi ministar spoljnih poslova, a sada je nekoliko spratova niže. Za njih je ovaj predeo, manje-više, pacifiziran“, istakao je on u jednom od intervjua.

Miroslav Đorđević rođen je 1936. u Beogradu, na Dorćolu, gde je završio i Prvu mušku gimnaziju. Majkl je postao 20 godina kasnije, 1956, kada je otišao za celom svojom familijom u SAD. Svi su mu bili ravnogorci, zakleti antikomunisti. Nije želeo da živi u drugoj srpskoj grobnici kako je definisao Jugoslaviju za vreme Tita.

„Kralj Aleksandar je, uprkos izvanrednoj ponudi za Srbiju u Londonskom ugovoru iz 1915. godine, Srbima omeđio grob. Tito ga je iskopao, a Milošević suštinski gurnuo u njega preko svojih iluzija“, govorio je.

U Americi je najpre fizikalisao, potom upisao Univerzitet Kalifornija i diplomirao bankarstvo i osiguranje četiri godine po dolasku na Zapadnu obalu. Prvi posao dobio je u jednom osiguravajućem društvu u San Francisku.

„Imao sam vrlo uspešnu karijeru i ušao u menadžment, tako da sam uz platu i bonuse za godinu dana zaradio prvi milion“, rekao je svojevremeno.

Tokom 1980-ih, uz partnerstvo nekoliko najznačajnijih finansijskih kompanija u Americi, osnovao je dve finansijske firme USF&G Fajnenšal sekjuriti, a potom i Kapital garanti kompani koja se pojavila i na Njujorškoj berzi 1993. godine. Kako se navodi u njegovoj biografiji, pod njegovim vođstvom u toku deset godina Kapital garanti je finansirala 18 milijardi dolara infrastrukturnih projekata.

Da se angažuje u politici počeo je 1990. i to tako što je osnovao Kongres srpskog ujedinjenja. Bio je prvi predsednik ove srpske organizacije u dijaspori čiji cilj je bio očuvanje srpskog identiteta i pomoć matici za obnovu i napredak. Krajem 1999, da bi pomogao ujedinjenje demokratske opozicije u Srbiji u cilju tranzicije u demokratiju, pokrenuo je i organizovao Sentandrejski sabor u Mađarskoj. Osećaj koji je imao tog proleća kada je bombardovana Jugoslavija Đorđević je jednom prilikom uporedio sa onim 6. aprila 1941. kada je kao petogodišnji dečak živeo sa porodicom na uglu Strahinjića Bana i Zmaj Jovine.

„Bombe su padale oko nas, kuća se tresla, a malter otpadao sa plafona u sobi u kojoj sam se probudio u velikom strahu i potpunoj neizvesnosti“, opisao je.

Osim Kongresa srpskog ujedinjenja Đorđević je osnovao i Fondaciju Studenica koja već dve decenije stipendira studente i mlade talente u Srbiji i pod čijim je pokroviteljstvom stipendirano više od 2.000 srpskih mladih lidera i profesionalaca.

Izvršni je direktor kompanije Monad Financials, a osim što je vodio pomenute korporacije vredne više miliona dolara, osnovao je i Bank for South East Europe. Bio je guverner Municipal Bond Insurance Association, direktor Association of Financial Guaranty Insurors, kao i American Express Variable Annuity fonda, kao i direktor World Affairs Councils of America (2002-2004).

Miroslav Majkl Đorđević sa suprugom Meri, Amerikankom francuskog porekla koju je upoznao još tokom studija, živi u San Rafaelu u Kaliforniji. Imaju troje dece i četvoro unučadi.

Tramp i Srbija

Neposredno pred izbore za predsednika SAD prošle godine on je u jednom od svojih poslednjih pojavljivanja u srpskim medijima istakao kako bi pobeda Trampa bila bolje rešenje za Srbiju.

„On jeste pomalo mačka u džaku, ali ohrabruje što se izjasnio protiv konflikta sa Rusijom. To pokazuje da on kao poslovni čovek ima realan pogled na stvari. Trampovo delovanje jeste nepoznanica, ali i to je bolje od politike Klintonove, koja je bila i ostala nepovoljna za Srbiju“, rekao je za Novosti.

Priznanja

Dobitnik je brojnih priznanja, poput Medalje amerikanizma od Nacionalnog društva kćerki Američke revolucije, Odlikovanja za izuzetnost od Američkog saveta bezbednosti, Ordena jugoslovenske zastave drugog stepena za patriotski rad u dijaspori, a kasnije je odlikovan Ordenom Nemanje drugog stepena. Uvršten je i u čuvenu publikaciju Ko je ko u Americi još od 1983. Autor je mnogih profesionalnih i drugih publikacija, knjiga O srećnom životu, Moralno društvo i moderna država, Prepiske 1991-1999 Miroslav Majkl Đorđević i Dobrica Ćosić.

Podržala Ambasada SAD u Beogradu. Stavovi izneti u tekstu su stavovi autora i nužno ne izražavaju stavove Vlade SAD