Iluzija je da je Balkan mnogo bitan za Ameriku

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Supr sila SAD nikada nije pokazala veliko interesovanje ni za Apeninsko,ni za Iberijsko,poluostrvo,čak ni za ostrva poput Kube,sve dok ne vidi mogućnost za oružani sukob i pokretanje svoje vojne industrije.
   Za Balkansko poluostrvo SAD su se zainteresovale za vreme Kiparske krize.A za ostatak balkana nakon raspada SFRJ,ne možemo posmatrati situaciju aristokratskim očima a istovremeno praviti vojnu bazu na teritoriji Srbije na Kosovu,i pravdati se da to radimo nezainteresovano,NATO alijansa je pokrenula svoju mašineriju na bombardovanje SRJ,odnosno Srbije,male balkanske zemlje,učesnice u dva svetska rata na strani saveznika pobednika,pa takve stvari se ne rade nezainteresovano,morate imati jak motiv. Amerika je ne zainteresovana za rešavanje Srpsko Albanskog problema na Kosovu,jer je ponizila jednu veliku naciju Srbiju,međunarodno ne verifikovanim ratom NATO alijanse protiv male Srbije .Amerika ne želi da prizna svoju strašnu grešku već želi da je opravda i zato zauzima stav ne zainteresovanosti.Nije čak zainteresovana da problem reši ni međunarodnim dijalogom po ugledu na Kiparski model ali tu već ima političko opravdanje svoje spoljno političke nezainteresovanosti jer za Kiparski model neophodan je ulazak u NATO alijansu, i ako ste Srbin i ako ste Albanac, sa obzirom da Srpska vladajuća politička elita neopozivo odbacuje ideju o vojnom savezu a pogotovo o članstvu u NATO alijansi,tada se isto tako olako odbacuje i kiparski model,ne zainteresovanošću za nacionalnim osećanjima i Srba i Albanaca, Srbija je jedina kolateralna šteta Američke administracije,koju SAD nikada neće prihvatitii i stalno će tražiti nove razloge za opravdanje suludog čina bombardovanje Srbije,.Srbiji je ostavljena mogućnost da ide jedinim preostalim putem koji je vodi da postane dugoročni regionalno bezbednosni i nacionalnog problem na balkanu,pod budnim okom NATO alijanse, na tom putu je čeka nacionalna kriza sa ekonomskom i nacionalnom stagnacijom, okružena članicama NATO alijanse, zajedno sa Albanijom članicom NATO i vojnom bazom Bondstil na Kosovu, Srbija nema nikakvog političkog i ekonomskog uticaja na Kosovu i Metohiji.Srpski uticaj je sveden na podršku Rusije u U.N. koji je direktno suprostavljen stavovima Amerike,Engleske i Francuske.To je jedini razlog spoljne i unutrašnje političke nezainteresovanosti SAD za Srbiju i balkansko poluostrvo,nepravedno su zgazili veliku Srpski narod,i SAD to znaju, iz tog razloga Amerika svojom nezainteresovanošću žele da se svete Srbiji, zaboravom.

2. Londonskim sporazumom iz 1915. nagradjena je Italija za promenu strane u ratu, a da li je pritom i nudjena Velika Srbija ili je to samo mit

3. Uz svo dužno poštovanje prema gospodinu Djordjeviću, neću nikada upotrebiti reč Majkl, jer me ona podseća na svu američku demokratiju odnosno licemerje., po kojima da bi postao "dobar" Amerikanac moraš da promeniš ime i da se "prikladno" zoveš ali, krajnje je naivno od anacionalista i ateista tražiti da definišu srpske nacionalne ciljeve?! U Srbiji se pominjanje nacionalnih ciljeva, nacije i svega što ide uz taj "retrogradni" pojam, svrstava u ravan sa ratnim huškanjem, sa "lupanjem u ratne doboše" i ratnim zločincima?! Ako si nacionalista veoma si blizu džeparoša ili ratnog zločinca?! Ovde je, nažalost, još uvek velika jeres reći da si Srbin?! Naravno, ako se to ne govori iz odredjenim materijalnoih razloga ili, iz inata našim komšijama Hrvatima, Crnogorcima, Albancima ili muslimanima.. Više će negativnih komentara izazavati čovek koji Terazijama prošeta u majivi sa srpskom zastavom nego sa američkom?! Mi smo narod, koji je apsolutno alijeniran u odnosu na svoje poreklo i naciju. Moram da priznam da postoje oni retki, školovani i časni koji srpski "krst" nose sa ponosom. Oni su svetionik u ovoj tami, ka kome će, nadam se krenuti ovaj narod. Ne iz inata, ne zbog Amerikanaca ili Albanaca već zbog sebe. Da taj "krst" nose onako kako su ga nekada nosili naši bosonogi i gladni preci, ne prodajući čak ni tada "veru za večeru". Nemamo mi gospodine Djordjeviću naciju. Zato se nalazimo "na repu dogadjaja". Okruženi smo nacionalističkim državolikim tvorevinama / od juče/, koje horski optužuju Srbiju za velikosrpski nacionalizam? Da smo ikada imali nacionalne ciljeve ne bi došli u ovakvi situaciju. Čini mi se da je danas, možda najveći "nacionalni cilj" većine Srba da negde odu, da postanu nešto novo, da se pretope u velike Francuze, Švabe ili "amere", da se umesto Milan zovu Majkl. A, ako ime nije važno, šta bi takvom narodu mogao da bude nacionalni cilj?!