Ima li opasnosti od „prelivanja“ sukoba iz Gaze u Beograd: Zoran Dragišić o bezbedonosnim aspektima mečeva izraelskih klubova u Srbiji

Samo dan posle početka sukoba u Gazi, KK Partizan je plemenito ponudio Makabiju iz Tel Aviva da svoje „domaće” takmice u Evroligi igra u Hali „Aleksandar Nikolić” („Pionir”). U međuvremenu je odlučeno da će u Dvorani „Pionir” (Hala „Aleksandar Nikolić”) svoje utakmice u FIBA ligi igrati i izraelski Hapoel iz Jerusalima čiji je trener naš stručnjak Aleksandar Džikić.

Lepo, plemenito i galantno. Našim sportskim kolektivima nije strano takvo „domaćinstvo u gostima”. Naprotiv, samo mi tada bili sa one – druge strane.

Košarkaši Partizana su Kup šampiona u sezoni 1991/92. osvojili kao „domaći” tim iz Fuenlabrade. Španski mediji (nisu baš to „sportski podneli”) su bili otvoreno iziritirani kada su videli koliku podršku Partizan ima sa tribina u dvorani „Fernando Martin” u utakmicama protiv pravih, domaćih klubova.

– Navijamo za tim iz našeg grada, bio je odgovor Fuenlabrađana koji je sve zapanjio.

O ovom fenomenu „gosta domaćina” snimljen je i dirljiv dokumetarni film, povodom godišnice osvajanja evropske titule – „Partizan iz Fuenlabrade”.

Stariji čitaoci, takođe se sećaju da je iste sezone FK Crvena zvezda u odbranu svoje evropske titule krenula u grupi kao domaćin u Sofiji i Budimpešti.

Ali, ovakav gest sportskim prijateljima u nevolji uzbudio je naše ljude uplašivši ih da će možda gostovanje klubova iz Izraela pogoršati bezbedonosnu situaciju kod nas, odnosno, konkretno dovesti do terorističkih napada u Srbiji, isprovociranih ovakvim potezom (tipa „dosta je nama i naših sukoba”).

– Neće, kaže za Danas Zoran Dragišić, profesor Fakulteta bezbednosti Beograd.

Po njegovim rečima, pre svega, to što će Beograd biti domaćin izraelskim klubovima koji zbog rata ne mogu da igraju utakmice u svojoj zemlji je dobra i pozitivna stvar, pogotovo imajući u vidu da smo mi prošli kroz sankcije i sportske sankcije.

– Ocenjujem to kao pozitivan gest koji će doprineti porastu ugleda Srbije u svetu. To je čin koji zaslužuje svako poštovanje, smatra profesor Dragišić.

Pak, što se bezbednosnih problema tiče, po njegovim rečima, nažalost, danas svaki sportski događaj predstavlja potencionalni bezbednosni rizik.

– Igranje izraelskih timova u Srbiji može da potakne određene islamističke teroriste na nasilje. To nje neka novost, jer smo mi pod udarom tih grupa još od devedesetih godina prošlog veka. Srbija je ovim gestom pokazala da ih se ne plaši i da nemamo nikakav problem da ugostimo izraelske sportiste i da oni budu domaćini u Beogradu, ističe Dragišić, dodajući da bi kao neko kome je bezbednost profesija „uvek potpisao” da se to uradi.

Po njegovom mišljenju, sem što će politički ugled naše zemlje u svetu porasti, sa druge strane mi nećemo izgubiti ne jednog jedinog prijatelja zbog tog gesta.

– Jer islamistički teroristi ne mogu biti naši prijatelji. Oni koji rade ono što su radili u Bosni i Hercegovini i Kosovu i Metohiji, i ono što sada planiraju da rade na Balkanu to nisu naši prijatelji i prema njima ne trebamo da osećamo ikakvu odgovornost. S druge strane pokazujemo da ih se ne plašimo i da su naše službe bezbednosti i naša policija dovoljno snažni da mogu da zaštite održavanje tih događaja. Da se izraelski košarkaši i gostujući sportisti koje će oni ugostiti u Beogradu mogu osećati potpuno bezbedno jer je Srbija dovoljno snažna država da tu bezbednost osigura, tvrdi naš sagovornik.

Na pitanje šta i kakvi udari i potencijalne opasnosti mogu da se zaista očekuju u Beogradu u rasponu od incidenata do teroristički napada on ocenjuje:

– Te grupe bi, eventualno mogle da pokušaju da izazovu incidente koji bi sprečili održavanje utakmica, da organizuju proteste i demonstracije u Beogradu, ceni on, ponavljajući da naše službe imaju dovoljno znanja, stručnosti i kapaciteta da spreče i takve a kamoli ozbiljnije napade.

Za uvek „dobro obaveštene” čaršijsko-društvenomrežne krugove koji odmah „uključuju” i Mosad poručuje:

– Ne mislim da kod nas može da dođe do „prelivanja” ratnih sukoba. Izraelske ekipe će biti obezbeđene pre svega od strane njihove policije – Jamasa i specijalne policije. Neće se Mosad, koji je uvek prva reč na usnama naših ljudi kada su ti sukobi u pitanju time uopšte baviti. Ti „izvori”, naravno pojma nemaju kako funkcioniše izraelski sitem bezbednosti koji je jedan od boljih u svetu. Tako da sa te strane – da će sada početi rat između Palesinaca i Izraelaca kod nas i da će oni ratovati u Beogradu, zaista je nemoguće, čak u najbujnijoj mašti, siguran je on.

Dragišić, podseća da će za bezbednost izraelskih sportista biti zadužene naše i izraelske službe

– Saradnja u tom smislu će biti na najvišem nivou. I iz tog zajedničkog rada možemo da izvučemo korist za nas, jer ćemo uz pomoć izraelskih službi imati mogućnost da uočimo i potencijalne pretnje za našu zemlju. Znamo da su ovde neke ćelije tih grupa jer su ljudi i sa Balkana, na sreću najmanje iz Srbije, odlazili u redove ISIL-a (Islamske države). Ako neko misli da smo mi, ovde i sada bezedni od islamističkih terorista koji sada ubijaju civile u Gazi taj je u dubokoj zabludi. Oni koji misle da im se možete „umilit” neka samo pogledaju gomilu arhivskih snimaka i dokumenata šta su ti isti radili u Bosni početkom i sredinom i na Kosovu krajem devedesetih godina, navodi on.

Mi smo ovim gestom, po njegovom mišljenju, pokazali i duboko prijateljstvo prema jevrejskom narodu s kojim smo zajedno stradali tokom Drugog svetskog rata.

– Ne treba zaboraviti da su Jevreji, Romi i Srbi bili na meti istih ovih ideologija koje sada dže taoce i koje su 7. oktobra ubijale civile po Izraelu, završava profesor Zoran Dragišić, razgovor o bezbedonosnim aspektima nastupa izraeslkih klubova u Beogradu.

Ko zna, možda će se jednog dana snimiti filmovi sa naslovima „Makabi iz ’Pionira’” ili „Hapoel iz ’Aleksandra Nikolića’”. Samo se nadamo da će imati srećan, i pre svega – bezbedan kraj.