Fabrika vode Zrenjanin, Foto: Miroslava PudarZrenjanin ulazi u osamanaestu godinu kako je na snazi zabrana upotrebe vode iz gradskog vodovoda a da problem sa njenom ispravnošću još uvek nije rešen
Ima li rešenja i kupca za fabirku vode koja ne radi od 14. decembra prošle godine, pokazaće druga prodaja preko izvršitelja zakazana za danas.
Kreditor pogona, Erste banka, svoja potraživanja pokušava da naplati izvršenjem a nakon prve, neuspešne prodaje početkom meseca, druga prodaja zakazana je za danas sa prepolovljenom cenom od 417,3 miliona dinara.
Na pitanje kako je uopšte došlo do toga da se ova fabrika prvo gradi mimo zakona i to kao privatna investicija u oblasti snabdevanja pijaćom vodom, a potom da ne radi i da se traži novi kupac za nju, ekspert za vodosnavdevanje Vojvodine dr Božo Dalmacija kaže da sve zavisi od toga kakav plan o vodosnabdevanju jedan grad ili opština imaju i kako su krenuli da ga realizuju.
“Morate imati plan kako ćete da rešavate vodu, kada se izradi projekat onda se zna šta treba raditi. Ako su mogli Temerin i slična mesta da uz pomoć države i projekata to rešavaju, nema razloga da to ne može i Zrenjanin. Smatram,ipak, da nije rešenje da gradovi i opštine sami rešavaju vodosnabdevanje, jer je to jako skupo, potrebno je da se radi bar na regionalnom nivou uz učešće opštine od 30 odsto a ostalo da pokriju pokrajina, republika, a može se konkurisati i u predpristupnim fondovima EU. Zrenjanin i okolne opštine mogu da imaju nekoliko fabrika ali sa drugim izvorištem i tako da pokriju vodosnabdevanje većeg broja građana i naseljenih mesta”, objašnjava profesor Božo Dalmacija.
Kaže da ne očekuje da bi neko hteo da kupi zrenjaninsku fabriku vode, sem možda kao delove koji bi mogli da se iskoriste.
“To i nije fabrika u pravom smislu reči, ona nije igrađena kako treba u startu i ne vredi ništa sem delova. Jedino kada bi se svi delovi razdvojili, napravila druga konfiguracija pa onda se dugačije ugradili, onda bi vredelo ali za to treba najmanje još sedam miliona evra da se osposobi za rad na području Zrenjanina. Ipak, to ne rešava problem snabdevanja ispravnom vodom okolnih mesta. To je skupa tehnologija a skupo je i njeno održavanje, na takav način pripremati vodu zahteva svake godine million evra samo za zamenu membrane, zato cena vode ne može biti manja od 100 dinara za kubik. To je loša kombinacija”, kaže profesor Dalmacija.
Fabrika vode procenjena je na 834,7 miliona dinara a na drugoj prodaji ponuđena je za 50 odsto te vrednosti.
U poslednjih nekoliko godina, od kada je fabrika vode izgrađena, bilo je više pokušaja intervenisanja državnog vrha da se problemi sa njom reše.
Zanimljivo je da je kao privatna investicija građena od 2015. do 2017. godine mimo zakona o komunalnim delatnostima i nije mogla da dobije dozvolu za rad, a nakon promene propisa ispostavilo se da to nije jedina prepreka.
Zbog kapaciteta proširivan je rezervoar, dolazilo je do problema sa zapušenjem membrana, da bi na kraju završnu reč o kvalitetu prerađene vode dale komisije JKP Vodovod i nezavisna stručna komisija koju je angažovao grad Zrenjanin.
U izveštaju komisije Vodvoda se navodi da su razmatrana 34 parametra i da fabrika nije ispunila ni jedan, dok je stručna komisija konstatovala da sam proces prerade vode ima ozbiljnih problema i da zahteva rekonstrukciju, kao i da nije rešeno odlaganje otpada niti zastarele vodovodne mreže u gradu, kojom treba kupcima isporučiti čistu vodu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
