Ima li smisla postojeća organizacija Univerziteta: Rektor kao engleska kraljica, dekani kao „mali bogovi“

Iako će tek posle februarske sednice Saveta Šumarskog fakulteta biti poznato da li će to telo uvažiti mišljenje Univerzitetskog ombudmana koji je zaključio da ponavljanje glasanja za izbor dekana na Savetu nije u skladu sa propisima, ostaje dilema zašto je Senat UB verifikovao mandat novom dekanu, pre nego što su otklonjene nedoumice da li je bilo nepravilnosti u izbornom postupku.

Rektor UB Vladan Đokić nije želeo da komentariše slučaj Šumarskog, pa smo ostali uskraćeni za odgovor da li su članovi Senata bili upoznati sa novim (drugim) mišljenjem ombudsmana, koje je na Univerzitet stiglo 24. januara, što je dva dana pre održavanja sednice Senata. Nekoliko članova Senata potvrđuje za Danas da to mišljenje nisu dobili, ali takođe ukazuju da rektor nema pravo da se meša u izbore uprava fakulteta, jer je to isključiva nadležnost saveta fakulteta.

S druge strane, ranija dešavanja na Filološkom fakultetu tadašnja uprava UB je budno pratila i bila uključena u rešavanje problema na ovoj visokoškolskoj ustanovi, a i sami akteri višemesečnog spora tražili su pomoć rektorke i mišljenja univerzitetskih organa, poput Odbora za statutarna pitanja.

Da se, međutim, stavovi Odbora uvažavaju od slučaja do slučaja potvrđuje primer Pravoslavno bogoslovskog fakulteta (PBF). Iako je Odbor nedvosmisleno izneo stav da Statut PBF nije u saglasnosti sa Statutom Univerziteta u delu koji se tiče blagoslova crkve za zapošljavanje nastavnika i upis studenata na ovom fakultetu. Senat nije prihvatio mišljenje Odbora, zbog čega je tadašnji predsednik tog tela Marko Davinić podneo ostavku iz moralnih razloga.

Bivši rektor UB Branko Kovačević opisivao je svoju poziciju rečima da je kao „engleska kraljica“, a u akademskoj zajednici se često čuju ocene da su dekani „mali bogovi“ na „svojim“ fakultetima.

Ako je Univerzitet u Beogradu labava konfederacija fakulteta, sa „slabim“ rektorom i „jakim“ fakultetima, a mišljenja njegovih tela i ograna se ne uvažavaju uvek, ima li smisla njihovo postojanje?

– Ako ćemo se kriti iza toga da li mišljenja univerzitetskih tela i organa jesu ili nisu obavezujuća u formalno-pravnom smislu, ne uvažavajući osnovna etička merila, onda je možda došlo vreme da temeljno preispitamo spremnost svake članice da bude deo institucije. Zalog budućnosti Univerziteta i njegovih članica je da deluju potpuno transparentno. Samo na taj način mogu da uživaju poverenje univerzitetske, a i šire društvene zajednice – kaže za Danas Ivanka Popović, bivša rektorka Beogradskog univerziteta.

Ona napominje da je Univerzitet u Beogradu dobrovoljna zajednica 31 fakulteta i 11 instituta u kojoj su članice prihvatile organizacionu strukturu i pravila rada koji su definisani propisima Univerziteta.

– Sva tela i organi Univerziteta su dužni da obezbede funkcionisanje Univerziteta u okviru nadležnosti koja ta tela i organi imaju. Oni treba da ukažu i na eventualne nepravilnosti ili neusaglašenosti u radu članica ili same institucije. Posebnu odgovornost, ali i nadležnosti u tom smislu nose rektor i ombudsman. Postavlja se pitanje u kojoj meri su akademska zajednica i/ili pojedini njeni članovi spremni da poštuju propise koje su dobrovoljno prihvatili – navodi Popović.

Aleksandar Lipkovski, profesor Matematičkog fakulteta, podseća da, kada je Statut Univerziteta pravljen prvi put u skladu sa Zakonom o visokom obrazovanju 2005. jedna od važnih smernica, koja je ostala sve do danas, je da Univerzitet u Beogradu ne treba da bude centralizovan.

– Dakle, fakulteti su autonomni u svim onim ovlašćenjima koja nisu taksativno (i u skladu sa zakonom) preneta na Rektorat. Jedno od autonomnih ovlašćenja je izbor dekana. Ni Senat, niti bilo koji drugi organ Univerziteta u tom poslu nema izvršna ovlašćenja. Moje je mišljenje i da ne treba da ih ima. Autonomija univerziteta u celini je mnogo bezbednija na taj način, jer bi u suprotnom politika mogla lakše da se dokopa prevelike vlasti na univerzitetu i njegovim fakultetima – smatra Lipkovski.

On ističe da su ovlašćenja univerzitetskih organa kao što su veća grupacija, veća naučnih oblasti, ombudsman, Odbor za statutarna pitanja, taksativno nabrojana u Statutu i napominje da rektor nema pravo da se direktno meša u izbore na fakultetima. Na naš komentar da je svojevremeno na sednici Senata postavio pitanje opravdanosti postojanja veća grupacija čiji stav Senat nije prihvatio, on kaže:

– Kad sam se davno bunio, bilo je to stoga što Senat nije prihvatio stručnu odluku svog stručnog organa što je, priznaćete, neobično. Ali nisam mogao ništa – ističe Lipkovski.

Deo univerzitetske zajednice bivšoj rektorki je zamerao tendenciju da Univerzitetom upravlja autokratski, a i sam Lipkovski ima primedbe na njeno rukovođenje:

– Moja pobuna zbog Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta je bila upravo iz tog razloga, jer je rektorka pokušala da nametne rešenje u situaciji kad na to nema pravo. To je jedna od mojih ozbiljnijih zamerki bivšoj rektorki: htela je više vlasti nego što sme i kršila je Statut Univerziteta, a i uspela da u Statut ubaci nekoliko unificirajućih sitnica (uglavnom oko Etičkog odbora) koje postaju ozbiljna smetnja i za koje se nadam da će ih nova uprava ukloniti –  kaže Lipkovski.

Ivanka Popović pak smatra da je Univerzitet veći od svakog pojedinca i da kao javno dobro igra izuzetno važnu ulogu u društvu.

– Njegova tela i organi, uz redovne poslove, treba da unapređuju rad institucije i podstiču njen razvoj, a rektor, kao organ poslovođenja, je dužan, a i odgovoran, da se ta unapređenja sprovedu. Na tako velikom univerzitetu kao što je Beogradski, napredak nije moguć bez posvećenih i vrednih dekana. Veliki stepen nezavisnosti članica Univerziteta uz velika prava nosi i veliku odgovornost – poručuje Popović.

Pitanje za inspekciju

Aleksandar Lipkovski smatra da izbora dekana Šumarskog fakulteta nije izvršen u skladu sa propisima jer je ponovljeno glasanje Saveta, ali ukazuje da ceo problem mora da se reši na ovom fakultetu.

– Prorektor Ratko Ristić je pokušao da taj problem reši preko Univerziteta, ali to nije moglo da uspe, naročito ako postoji politički dogovor. Jedini ispravan način kod kršenja Statuta fakulteta je inspekcijski nadzor i, naravno, kao poslednja instanca sud. Nažalost, odgovornost je danas postala misaona imenica, a sednice se i na drugim mestima zakazuju mimo pravilnika, poslovnika i statuta, pa čak i zakona – navodi Lipkovski.