Ima li Srbija snage i pameti da sačuva svoje tužiteljke za korupciju: Šta možemo da naučimo iz rumunskog slučaja?

Upravo političari su je 2018. godine smenili sa čela Direktorata za borbu protiv korupcije.

Ali to nije prošlo baš glatko. Mesecima pre toga desetine i stotine hiljada Rumuna u više gradova su protestovali, jer su znali da je tužilaštvo stub borbe protiv korupcije.

Otkud danas podsećanje na Lauru Koveši, koja je sada prva javna tužiteljka EU, u Srbiji?

Naime, prošle nedelje, kao što je poznato, neverovatnim spletom okolnosti baš dan nakon hapšenja grupe od šest osoba osumnjičenih da su oštetili EPS za 7,5 miliona dolara, dve tužiteljke odeljenja za korupciju Višeg javnog tužilaštva u Beogradu su premeštene u druga odeljenja, da ne kažemo sklonjene sa ovog predmeta na kom su radile više od godinu dana.

Objašnjenje Višeg javnog tužilaštva je da je tužiteljka Bojana Savović redovnom izmenom rasporeda, po sopstvenoj želji prebačena iz odeljenja za suzbijanje korupcije u odeljenje za opšti kriminal. A osim toga kažu u VJT da je ona ionako odugovlačila sa predmetom pa će sada to da ide brže.

Teško je ne primetiti koincidenciju da se ta promena dešava dan nakon hapšenja.

Nije dugo trebalo da sama tužiteljka Savović odgovori da niti je tražila, niti je znala da će biti premeštena sa odeljenja pre nego što je imala priliku da ispita osumnjičene. Takođe, rekla je i da je slala urgencije inspektorima SBPOK-a gde je stajao predmet.

„Nejasno je i ako sam po njihovim navodima odugovlačila rad na predmetu, zbog čega su čekali da uhapsim lica, pa da me onda prebace u drugo odeljenje“, rekla je ona za medije.

Firma koja je naplatila prugu, a nije je napravila, je nemačkog imena „Bauvezen“, ali iz Lazarevca, poznata po angažovanju na velikom broju državnih poslova, visokoj poziciji na listi poreskih dužnika i retkom dostignuću da su joj dva generelna direktora hapšena zbog malverzacija. Oba slučaja imaju veze sa EPS-om, ali za vreme različitih režima.

U svakom slučaju, korupcije ima svuda, a oni koji bi mogli da dođu pod udar pravde pokušavaju da iskoriste finansijsku i političku moć da otupe njenu oštricu.

Pitanje je kakva je reakcija javnosti kada se tako nešto desi.

Rumuni su u velikom broju izašli na ulice i iako nisu uspeli da sačuvaju svoju tužiteljku za korupciju poslali su poruku da ne dozvoljavaju da ih pljačkaju.

Kod nas, prva reakcija bio je protest advokata koji je okupio nekoliko desetina ljudi.

Dobro ste pročitali – desetina.

Sledeći protest najavljen je za četvrtak.