Ima li Zajednica srpskih opština šanse?

Stefan Surlić: U ovom trenutku Zajednica srpskih opština jeste glavni kamen spoticanja. S obzirom da je ona dogovorena u prethodnoj fazi dijaloga, reč je o poštovanju dogovorenog i onog što je potpisano, kao i o poštovanju prava na autonomiju jedne etničke grupe. ZSO vidim kao dogovorenu obavezu koja mora biti poštovana. Ukoliko ne bude tako, stvara se trajno nepoverenje između dve strane i blokira nastavak dijaloga i postizanje finalnog sporazuma između dve strane.

Lulzim Peci: Skupština Kosova je ratifikovala Briselski sporazum iz 2013. kojim se predviđa osnivanje Zajednice opština sa srpskom većinom i on treba da se sprovede, ali ja mislim da to treba da bude urađeno u okviru finalnog sporazuma između Prištine i Beograda.

Karabeg: Kakvu Zajednicu želi Beograd?

Surlić: Dosta se spekulisalo oko toga da je ZSO neki trojanski konj za kosovsku nezavisnost i da će imati mnogo veća ovlašćenja od onih koja su dogovorena u Briselu. Međutim, Zajednica je institucionalni okvir koji Beogradu daje sigurnost da će Srbi na Kosovu imati pravo na autonomiju i mogućnost svog institucionalnog organizovanja.

Karabeg: Kako Zajednicu vidi Priština?

Peci: U Prištini oko toga ima različitih mišljenja. Ali moramo da budemo jasni – to nije ZSO već ZOSSV. Sadašnja vlada dosad nije htela da sprovede taj sporazum, a oni koji su sada u opoziciji podržali su ga dok su bili na vlasti. Opozicija smatra da osnivanje Zajednice treba da bude deo paketa finalnog sporazuma između Prištine i Beograda. Mislim da će vlada u Prištini pre ili kasnije da sprovede sporazum o Zajednici. Jer ako on ne bude deo finalnog paketa normalizacije odnosa između Prištine i Beograda, neće biti ni sporazuma.

Karabeg: Da li je presuda Ustavnog suda Kosova prepreka formiranju Zajednice onako kako je ona predviđena Briselskim sporazumom iz 2013. i sporazumom iz 2015?

Peci: Ako gledamo sporazum iz 2015, tu se izričito kaže da statut Zajednice treba da bude u skladu sa Ustavom Kosova. Meni je žao što dosad nismo imali progresa oko statuta. Koliko se sećam, 2016. ili 2017. formirana je grupa koja je trebalo da napiše statut. Na njenom čelu bio je Dalibor Jeftić koji je u to vreme bio ministar za zajednice i povratak u vladi Kosova. Statut je bio napisan, ali nikad nije dat na uvid javnosti. Ne treba zaboraviti da je 2018. u susretima između Hašima Tačija i Aleksandra Vučića počeo razgovor o, kako su oni govorili, korekciji granica. Tada je prestala priča o Zajednici jer su i Priština i Beograd imali druge planove.

Surlić: Ne bih složio da statut Zajednice treba da bude usklađen sa postojećim tekstom ustava zato što smatram da ni Ustav Srbije, ni Ustav Kosova nisu ni Biblija, ni Kuran pa da ne mogu da se menjaju. Ukoliko je u Briselu dogovoreno nešto što izlazi iz okvira postojećeg ustava, on se može menjati i usaglasiti sa onim što je dogovoreno. Dobro bi bilo da ZSO, odnosno ZOSSV – kako s pravom kaže gospodin Peci – postane i ustavna kategorija. Mislim da bi to bilo važno jer moraju postojati garancije da će se poštovati prava i obaveze koji su povezani sa Zajednicom, Isto tako, ono što je dogovoreno u Briselu zasigurno je u suprotnosti i sa postojećim Ustavom Srbije. Ali, ukoliko zaista želimo finalni sporazum između dve strane, onda je nužno da se unesu promene u tekst ustava na obe strane. Međutim, sugestije Ustavnog suda Kosova nisu toliko dramatične kao što se predstavlja u političkoj javnosti u Prištini. Imali smo tumačenja premijera Kurtija i predsednice Osmani da je Ustavni sud Kosova, maltene, ZSO proglasio neustavnom. To nije tačno. Ono što sud zamera Zajednici nije toliko protivno Ustavu. U pitanju su nijanse i vrlo je lako postići dogovor ukoliko postoji politička volja.

Peci: Slažem se da Ustavni sud Kosova nikad nije rekao da Zajednica ne treba da se osnuje. Mislim da Kurti i Osmani nisu tačno interpretirai odluku Ustavnog suda. Ja mislim da do finalnog sporazuma treba da dođemo što pre. Ako postoji dobra volja u Beogradu i Prištini, mislim da nam za to treba od tri do šest meseci. A kad dođemo do finalnog sporazuma, onda treba da se gleda ko šta treba da promeni u ustavu. Za nas neće biti finalnog sporazuma ako Srbija ne prizna Kosovo.

Karabeg: Da li to znači da vi mislite da bi formiranje Zajednice na osnovu Briselskog sporazuma trebalo da ide u paketu u kome bi Srbija priznala Kosova?

Peci: Da. Jer tzv. salami diplomacija samo odlaže rešavanje problema između Prištine i Beograda. Mislim da to treba da ide u paketu i, ako ima dobre volje, to može da se reši za tri do šest meseci.

Surlić: Za mene to nije prihvatljivo. Kosovo je preuzelo određene obaveze koje bi trebalo da sprovede u delo, uključujući i ZSO. Kosovo treba da pokaže da je srpska zajednica integrisana i da učini sve da olakša život ne samo srpskoj zajednici nego i drugima zajednicama na Kosovu. Ja sam na Kosovu radio terenska istraživanja. Na diskriminaciju se ne žali samo srpska nego i bošnjačka, hrvatska, goranska i mnoge druge zajednice. Ne želim da umanjim eventualnu destruktivnu ulogu Beograda i Srpske liste, ali vlast na terenu ima kosovska vlada. Ona može da stvori mnogo bolje uslove za srpsku zajednicu, može i mimo Srpske liste da zapošljava mlade, obrazovane Srbe u kosovskim institucijama, da im daje šansu i na taj način šalje snažnu poruku. To se, nažalost, ne čini. Prema tome, dok se ne pokažu konkretni rezultati, ne vidim nikakav interes da Srbija dođe do finalnog sporazuma. Iako se i Beograd i Priština maksimalno trude da srpsku zajednicu zloupotrebe, da joj otežaju poziciju i egzistenciju, verujem da je ta zajednica jedini preostali most između Beograda i Prištine. Raspoloženje građana u Srbiji je da se pomogne Srbima na Kosovu i da se zaštiti srpska kulturna baština. Vlast na Kosovu treba da ponudi perspektivu multietničkog života, pa da srpska zajednica bude most ka finalnom sporazumu. Ovako, svi se iživljavaju na srpskoj zajednici, zahtevaju lojalnost, a ona je sve manja i manja. Na kraju će ostati samo zamrznuti konflikt i nespremnost Beograda a i Prištine da postignu finalni sporazum. Ponavljam, za mene nije prihvatljivo da se ZSO vezuje za priznanje Kosova. Zajednica je potpisana još 2013. i precizirana 2015. To je deo ranijeg dogovora. Tek kad se to sprovede, možemo da govorimo o perspektivama finalnog sporazuma.

Peci: Ne slažem se. Rekao sam da, ako ima dobre volje, to može da se reši za tri do šest meseci. Razgovaramo već 11 godina – i gde smo danas. Postigneš jedan dogovor, pa se vratiš nazad, pa napraviš još jedan dogovor oko tog dogovora. Mislim da je to vreme prošlo. Ako želimo da idemo prema Zapadu, naše bilateralne probleme treba da rešimo što pre, a ne da čekamo. Ako ovako nastavimo, problemi neće biti rešeni, to nam govori iskustvo dugo 11 godina.