Ima mesta za sve

Oko 300 škola u Srbiji konkurisalo je za projekat Osnaživanje škola za inkluzivno obrazovanje Ministarstva za prosvetu i nauku u okviru programa Inkluzivno obrazovanje i individualni plan.

U najvećoj prijepoljskoj osnovnoj školi, „Vladimir Perić Valter“ realizuje se projekat „Ima mesta za sve“ u koji je uključeno 40 učitelja i nastavnika koji tokom seminara unapređuju svoje znanje i veštinu za rad sa učenicima koji imaju posebne potrebe.

-U školi je četvoro učenika sa otežanim kretanjem, tri učenika imaju otežan govor, a 117 ima problema sa socijalnom integracijom, kaže Selma Turković, pedagog i koordinator projekta. Prema novom Zakonu o obrazovanju deca sa posebnim potrebama su obuhvaćena rodovnim školovanjem i pohađaju nastavu u odeljenjima sa ostalim vršnjacima pa otuda i potreba da se toj deci pomogne da budu prihvaćena ali i da se njihovim vršnjacima pruže smernice za pronalaženje rešenja za rešavanje ključnih problema u komunikaciji. U ovoj školi biće formiran i „Inkluzivni kutak“ gde će se realizovati radionice za učenike, roditelje i predstavnike loklane zajednice.

U Osnovnoj školi „Milosav Stiković“drugoj po broju učenika u prijepoljskoj opštini u toku je realizacija jednogodišnjeg projekta koji obuhvata stručno usavršavanje zaposlenih i nabavku adekvatne tehnološko-tehničke opreme za individualnu nastavu učenika sa posebnim potrebama i onih koji su socijalno neprilagođeni. Prema rečima direktorice škole Stane Marković, ovaj projekat koji finansira Svetska banka, a pokrovitelj je Vlada Srbije, trajaće do aprila 2011. godine. I u Osnovnoj školi „Sveti Sava“ četiri učenika imaju smetnje u razvoju i pohađaju redovno nastavu uz posebne programe prilagođene njihovim mogućnostima. U ostalim prijepoljskim školama nema učenika sa posebnim potrebama, odnosno teškoćama u razvoju ili invaliditetom.

Posle godinu dana primene inkluzivnog obrazovanja u školskom sistemu Srbije nezvanični podaci govore da je u klupama osnovnih škola nalazi oko sedam odsto više dece sa smetnjama u razvoju. Međutim, istraživanje beogradskog Instituta za pedagogiju pokazalo je da više od 80 odsto vaspitača i 70 odsto učitelja ocenjuje da se ne oseća profesionalno spremno da nastavu prilagode uslovima inkluzivnog obrazovanja. Naime, škole su dužne da upišu svako dete, a o izboru škole odlučuje roditelj, odnosno staratelj. Tako se povećava broj dece sa smetnjama u razvoju i invaliditetom koji nastavu pohađaju redovno sa svojim vršnjacima, a puna primena Zakona o obrazovanju zasnovanog na inkluzivnim principima, koji je donet 2009. godine, počela je ove školske godine upisom sve dece u školu kojoj teritorijalno pripadaju. U novembru prošle godine pravilnikom je definisan individualni obrazovni plan za decu sa teškoćama u razvoju. On je namenjen deci koja bitno odstupaju od nastavnog plana i programa i koja nisu u stanju da savladaju školsko gradivo istim tempom kao i vršnjaci.