Foto: Screenshot TV PinkOd stalnog targetiranja i pritisaka na novinare u nezavisnim beogradskim medijima nisu pošteđeni ni novinari „na lokalu“, koji idu za informacijama više od pukih, koje serviraju lokalne vlasti. U medijskom metežu, međusobne pritiske razmenjuju moćnici i mediji, izostaje novinarska solidarnost, a adresa za rešavanje problema su novinarska udruženja u Beogradu. Sve se „preslikava“ sa nacionalnog na lokalni nivo.
Kako na lokalne novinare deluje targetiranje novinara od strane predsednika i premijerke, Dragana J. Vučićevića i TV Pinka (spot), da li im izaziva autocenzuru, odnosno mogu li normalno da rade svoj posao pokušali su od svojih kolega da saznaju dopisnici Danasa.
„Oguglavanje“ u Novom Pazaru
Urednica portala Free media, Amela Bajrović, ocenjuje da „osiono ponašanje nekih funkcionera prema novinarima, negde ohrabruje i neke građane da svoja nezadovoljstva iskaljuju na novinarima nazivajući ih uvredljivim imenima i pišu preteće poruke“.
– Ekonomski problemi i borba za preživljavanje, dovode i do autocenzure novinara, koju ne skrivaju i, čak, otvoreno govore o njoj – naglašava Bajrović i dodaje da joj se čini „da su neki problemi mnogo vidljiviji u manjim sredinama, gde novinari sa ponosom rade za neke političke partije.
– Nazivam ih novinarima, ali mi međusobno znamo, da oni to nisu, već portparoli tih stranaka.
Bajrović ističe da, u ovom gradu, mali broj medija pokreće teme o kojima lokalna vlast nerado govori.
– Informisanje se, uglavnom, svodi na dnevne događaje i retki su novinari koji grebu u srž problema. Razlozi su različiti i većinom zavise od toga za koju medijsku kuću rade i šta je interes onih koji ih finansiraju. Jednostavno, zavise od donatora – konstatuje urednica portala Free media i ističe da su „različita targetiranja, ekonomski pritisci, neredovne i male plate, naterale mnoge da promene ovu profesiju“.
Posebno naglašava da među novinarima „manjka međusobnog razumevanja i solidarnosti“ i da je to rezultat „straha od gubitka posla, preživljavanja medija i uticaja različitih faktora na novinare“.
Salahudin Fetić, urednik lokalne Sandžak TV, kaže da je prošao targetiranje od strane političara i drugih medija.
Smatra da mora da se odvoji „targetiranje od prozivki ili posledica za počinjeno delo, izgovorenu reč“.
– Targetiranja se dešavaju u Sandžaku i Srbiji, i od strane političara prema medijima, ali i od strane medija prema političarima. Obe strrane imaju moć i upotreba te moći za rešavanje problema nije sporna. Sporna je zloupotreba i proganjanje stihijski, sistematski i kontinuirano – kaže Fetić i navodi primere da je pokojni muftija Muamer Zukorlić često bio na meti medija, „pokušavan je biti predstavljen kao kriminalac, rušilački faktor, opasnost po državu“ i to je doprinelo da „on, njegova porodica i saradnici budu ozbiljno ugroženi“.
Navodi primer i svog kolege iz Sjenice, Edina Hamidovića, koji je pre dve godine ubijen na ulici u tom gradu, „zbog javno izgovorenih stavova“ i „zbog toga mu je prećeno sa skupštinske govornice, a nadležni organi nisu ništa preduzimali“.
– Svako targetiranje je loše i štetno. Ali je isto tako sakrivanje iza navodnog targetiranja nekorektan način izbegavanja posledica za učinjeno delo i izgovorenu reč. Onog trenutka kada novinar počne da kalkuliše, da li će nešto da objavi plašeći se prozivki ili napada, treba da prestane da se bavi ovim poslom. Isto važi i za političare – zaključuje Fetić.
Nedžib Šehović, novinar Radija Sto plus (radio agencije Beta), kaže da na rad novinara u toj redakciji neće uticati izjave državnih zvaničnika i spotovi na televizijama sa nacionalnom frekvencijom “ma koliko god to izgledalo zastrašujuće i podsećalo na vremena kada su se tako najavljivala i javnost pripremala na ubistva novinara i neistomišljenika”.
– Već godinama živimo i radimo u takvom okruženju, pa smo možda i navikli na svakodnevna targetiranja i pritiske. Zbog toga na mnoge takve pojave više i ne obraćamo pažnju što, verovatno, i nije dobro. Novinarima se mora omogućiti da slobodno rade svoj posao i da bez pritisaka, pogotovo onih kojih dolaze od nosilaca najvažnijih funkcija, informišu javnost – smatra Šehović.
Permanentno targetiranje novinara od strane predstavnika vlasti, prorežimskih medija i analitičara je „ozbiljna pretnja nezavisnosti medija, koja može da dovede do drugih ozbiljnijih posledica“.
Ovako aktuelnu situaciju u medijima vidi Nedžad Smailagić, urednik portala Sandžačke.rs.
Ocenjuje da su nezavisni mediji zbog kritikovanja vlasti postali meta različitih oblika pritisaka i zastrašivanja (verbalno zastrašivanje, pretnje, kampanje i krivično gonjenje na osnofu falsifikovanih Optužbi).
– Ako je novinar označen kao „državni neprijatelj“ suočava se sa diskriminacijom kada je u pitanju pristup informacijama, ograničavaju mu se prisustva događajima ili razgovori sa izvorima – naglašava Smailagić i podvlači da pritisak na novinare „dovodi do samocenzure, jer kad oseti strah od odmazde od strane političkih ili ekonomskih moćnika, odlučuju se za samocenzuru kako bi izbegli nepoželjne posledice“.
Smailagić tvrdi da je targetiranje lokalnih medija u Sandžaku, „daleko manje, srazmerno uticaju retkih nezavisnih medija, koji deluju na ovom području“.
Niš: Sezona otvorenog lova na neprijatelje svih “nivoa”, uz terminologiju koja nije normalna
Kampanja vlasti i provladinih televizija i tabloida protiv kritičkih medija na nacionalnom nivou, a pre svega protiv Danasa, Televizije N1 i televizije, novina i portala Nova, i te kako se održava na medije „na lokalu“ koji imaju sličnu uređivačku politiku, ocenjuju sagovornici Danasa iz niških medija.
Mediji i novinari u Nišu i unutrašnjosti Srbije i sami trpe različite vrste pretnji i pritiska, a da pritom nisu u fokusu domaćih i međunarodnih „zaštitara“ medijskih i novinarskih sloboda, poput njihovih kolega u Beogradu.
Uprkos tome, nastoje da kampanje vlasti protiv nacionalnih medija ili njih samih ne rezultiraju cenzurom ili autocenzurom, jer onda i profesija kojom nastoje da se bave na ozbiljan i odgovoran način gubi smisao, kažu.
“Iznenađenje je kad prođe dan a da se sa nacionalnih frekvencija ne vide i ne čuju kvalifikacije o ‘tajkunskim medijima’. Jedna je dimenzija kada tako nešto izgovori tabloidni medijski radnik, a sasvim druga kada to uporno izgovara premijerka ili predsednik države. Terminologija koju koriste nosioci najviših državnih funkcija kada se obraćaju novinarima pojedinih medija koji kritički izveštavaju sve češće prelazi granicu normalnog”, kaže Ivana Petrović, glavna urednica niškog Siti smart radija (City Smart radio).
Ona dodaje da se, nažalost, takva praksa primenjuje već čitavu dekadu i već smo oguglali na nju, što je poražavajuće.
Pritom postavlja logično pitanje: Ako se režim ne libi da javno napada novinare u prestonici, koji su ipak zaštićeniji i vidljiviji i u čiju zaštitu brže stanu i domaća i međunarodna udruženja – šta se događa u malim mestima, gde svako svakoga zna i gde nije problem odmah saznati gde novinar živi i kakve su mu porodične i životne okolnosti i navike?
“U manjim mestima lokalni šerifi se lako osokole, a posle ovakvih istupanja predsednika ili premijerke se i dodatno inspirišu, po sistemu: Kad oni sve to tako javno izgovaraju – znači da je dozvoljeno i poželjno, pa što ne bih i ja? I bukvalno je pitanje trenutka kada će takvo verbalno razračunavanje sa nezavisnim medjima i novinarima prerasti u fizičko nasilje. Takvih se stvari sećamo iz ne tako daleke prošlosti i poslednji je trenutak da medijska zajednica zauzme veoma čvrsti stav i povuče crvenu liniju, da ne bismo iznova skupljali solidarnu pomoć za upaljenu kuću nekog novinara ili za ne daj bože nešto još tragičnije”, kaže Petrović.
I Milan Zirojević, glavni i odgovorni urednik regionalnog portala Južne vesti, kaže da se etiketiranje kritičkih medija i kampanja protiv onih koje vrh režima, recimo premijerka Ana Brnabić, proglasi za nepodobne, odražava posredno i na regionalne i lokalne medije.
“Taj model ponašanja, s uživanjem ili iz straha, usvajaju i lokalni funkcioneri. Dešava se, tako, da Južne vesti i ne zovu i ne obaveštavaju o sednicama Gradskog veća, u utorak poslednji put. Miša Vasić je govorio da novinara štiti pošteno izveštavanje, i nemam ništa protiv da se pošteno analizira kako mediji izveštavaju, ali Brnabić je poslednja koja treba time da se bavi. To je samo nepotrebna zanesenost proizvodnjom neprijatelja”, kaže Zirojević.
On ocenjuje da će posledice po novinarstvo i medijsku krvnu sliku aktuelne i sličnih kampanja protiv medija i novinara koji nisu pod kontrolom vlasti biti tek vidljive.
“Cenzura jeste opcija vlasti, ali autocenzura ni kod regionalnih, ni kod lokalnih, ni kod nacionalnih medija nije i ne sme biti opcija”, zaključuje.
Srđan Nonić, građanski aktivista i glodur portala Niška inicijativa, takođe se slaže da se ovakve kampanje protiv nacionalnih medija održavaju i na medije “na lokalu”, te da one “šalju poruku i jednoj i drugoj strani”.
“Režimskim poslušnicima se na taj način poručuje da je otvorena sezona lova ne samo na medije, već na sve slobodne građane, pa i opoziciju. Slobodnim i nepokornim građanima i medijskim radnicima šalje se poruka ‘pazite šta radite i pišete, kod nas je sve u opciji’”, kaže Nonić.
On precizira da su te opcije “raznoliko nasilje, kampanja vređanja i targetiranja, ali i fizičkog nasilja”. U opciji su i tužbe protv medija i drugih, koje često padaju na sudu, ali se oni zbog toga ne brinu, ima se para da se to izdrži, kaže.
Policija i tužilaštvo pritom rade – ako uopšte rade, sporo i neefikasno, a “vrlo često se prave i blesavi“.
Nonić “priznaje” da se svi ovi pritisci i kampanje odražavaju na njegov rad.
“Dešava mi se da odugovlačim sa objavom nekog teksta jer već imam previše tužbi i postupaka”, kaže.
Pritom ocenjuje da je režim trenutno u „open season“ modu jer mu se “drma” pozicija.
“Iako su sada najjači, oni u stvari vide da je temperatura u društvu na granici ključanja. To malo aktivnog otpora koji se vidi mora se efikasno ugušiti, za primer svima”, dodaje.
Zaječar: „Valja se odupreti i pisati po pravdi i činjenicama“
Novinari iz Zaječara i Bora saglasni su da dugi niz godina vlada atmosfera straha u našem društvu i da je teško raditi u takvim uslovima, ali da su vremenom navikli na to.
Novinar iz Zaječara, Vlado Madžoski, kaže za Danas, da u atmosferi pretnji, straha, nišanjenja novinara teško je raditi novinarski posao.
“Naravno, valja se odupreti i pisati po pravdi i činjenicama. Tako će se osujetiti namere vlasti da uguši slobodu i demokratiju. Sve mi se više čini da su jako nervozni pod teretom brojnih afera, zloupotreba koje vidimo na svim nivoima. Valja izdržati ovaj frontalni napad i raditi posao novinara u skladu sa standardima profesije”, ističe Madžoski.
Saša Trifunović, dopisnik Bete, i vlasnik portal, “IST Media” iz Bora, smatra da targetiranje novinara od vrha vlasti ali i od lokalnih političara na vlasti traje već 12 godina, tako da su se na takvu klimu navikli.
“U sistemu u kome tužilaštvo gotovo i da ne postoji sve je dozvoljeno. U profesionalnim redakcijama to neće ostaviti posledice na uređivačku politiku, ali ostaje gorak ukus u ustima ako znamo da postoje izvršioci prljavih poslova zbog kojih neke naše kolege moraju da razmišljaju o svojoj bezbednosti i bezbednosti porodice”, kaže Trifunović.
Urednica portal Glas Zaječara, Anđela Risantijević, kaže da u ovoj zemlji novinari već dugo ne mogu normalno da obavljaju svoj posao, pogotovo ne novinari koji rade u manjim, lokalnim redakcijama.
“Oni koji nisu uspeli da osiguraju ekonomsku samostalnost svakodnevno su suočeni sa dilemom da li da se bore za slobodnu reč ili za sopstvenu egzistenciju. Mnogi su poklekli. Ja lično, iako sam prinuđena da se pored novinarstva bavim i drugim poslom da bih mogla da obezbedim sredstva za život, ne želim da podlegnem pritiscima. Targetiranje – bilo da je od strane komšije, kolege, službenika ili predsednika – nije prijatno, naravno. Kako biste se vi osećali da stalno brinete za sopstvenu bezbednost?”, upitala je Anđela Risantijević.
Urednik portal Zaječar Onlajn, Vladan Stanković, veruje da u Srbiji postoji više vrste novinara.
“Jedni od njih su oni kojima je u fokusu javni interes. Toj grupi novinara, targetiranje od strane najviših predstavnika državnih organa, kao i hajka od strane režimskih propagandnih glasila, ali i sve ostalo što se u našoj zemlji dešava, predstavlja samo dodatni podsticaj da što pre pobegnu od novinarskog posla, dakle odgovor je vrlo jednostavan, sve to deluje jako uznemirujuće i zabrinjavajuće”, objašnjava on i dodaje: „Činjenica je da novinari ne mogu normalno da rade svoj posao, a posebno u manjim lokalnim sredinama gde je negativan uticaj celokupne propagande još veći i izraženiji, a da li im to izaziva autocenzuru, zavisi kojoj grupi novinara pripadaju. Ako im je u fokusu javni interes, onda moraju da budu spremni na dodatnu žrtvu, probleme i vrlo često su pod velikim rizikom. Novinarima kojima nije stalo do javnog interesa, ovo okruženje je ogromna poslovna mogućnost, što bi naš narod rekao, ‘nebo je granica’, ali je u tom slučaju vrlo upitno da li su to uopšte novinari”.
Kragujevac: Ugroženi u naopakoj stvarnosti i rad u neprijateljskoj atmosferi
– Uvek je na rad novinara bilo reagovanja, jer se bave najjavnijim javnim poslom. Nekada drugoj strani zasmeta i gola informacija, češće kritički tekstovi, bude tu gunđanja, pisanja odgovora i demantija, stigne i poneka pretnja ili sudska tužba, ali to su pojedinačni slučajevi bez ugrožavanja profesije, kaže Miroslav Jovanović, urednik „Kragujevačkih” novina.
Međutim, po njemu, sadašnji pritisci na slobodne novinare, sve do brutalnih i opasnih pretnji, imaju posebnu specifičnu težinu, jer su podstaknuti, pa i dirigovani iz centara političke moći.
– Navodne kritike nezavisnih medija od strane visokih državnih funkcionera ustvari su tutkanje njihovih poslušnika na napade na novinare, upućivanje teških uvreda, sve do otvorenih pretnji smrću. Dakle, ko ne radi po diktatu režima ili se upusti u njegovu kritiku postaje politička meta, a u društvu koje je na granici ludila uvek mogu da iskoče i surovi egzekutori, ističe on.
Za Jovanovića najgore je što u očiglednim namerama vlasti da stvori sistem jednoumlja, slobodne novinare nema ko da zaštiti, jer su i ti „ovlašćeni zaštitnici” politički instrumentalizovani, pa su stavljeni na brisan prostor, uz opasnost da bukvalno budu oduvani.
– Slutim da će ti pristisci i pretnje biti sve jači kako poluge sadašnje vlasti budu popuštale, što se već događa, a kako se bliže izbori na raznim nivoima, pokušaji ućutkivanja nepodobnih novinara biće sve brutalniji. Plašim se da u slučaju nekih poraza sadašnjih vladajućih struktura neće biti mirne predaje vlasti, pri čemu će se „krivci” za to tražiti i među novinarima, a ježim se i od pomisli na moguće „kazne”.
– Ne osećam se ništa više ugroženo zbog najnovijeg laprdanja Predsednika i Premijerke nego što se i inače osećam svaki dan ugroženo u naopakoj stvarnosti koju grade naprednjački političari potpomognuti ulizicama – medijskim profiterima. U lokalu ima žaba koje dižu nogu, ali ove kragujevačke, ne mogu da poskoče koliko njihov Predsednik i Premijerka, kad ih ubodu ose iz Birna, Krika, Danasa, Nove, N1… Ipak, poznati slučaj paljenja kuće kolegi iz Grocke, ukazuje da se ponekad i u lokalu nađu neki jurišnici na slobodu govora, koji mogu da budu opasni po život i imovinu, mada su opasniji po zdravu pamet, tvrdi Gordana Jocić, urednica Radija „Zlatousti”.
Po njoj „to je profesionalni rizik sa kojim se živi, ako neko od Gore ne odluči drugačije”.
– Naprednjacima odajem priznanje što se do sada nisu srozali na nivo svojih prethodnika među socijalistima koji su saučestvovali u ubistvu novinara, ali mislim da im ubijanje istine, morala i samopoštovanja kod konzumenta medijskih sadržaja baš ide od ruke, što ćemo, na žalost, osećati kao posledicu i kada ih najurimo sa vlasti, kaže ona za Danas.
Portal „Glas Šumadije” je nedavno organizovao tribinu, na kojoj su govorila četvorica opozicionih lidera, u sali Skupštine grada. Sala je bila puna, nije bilo incidenata, nije bilo provokacija.
– Tražili smo salu, platili zakup i dobili mogućnost da se građani okupe u svojoj kući. Što je incident u Srbiji, jer slične tribine u drugim mestima nije moguće organizovati ni u privatnim kafanama, ističe Jovanka Marović, urednica „Glasa Šumadije”.
S druge strane, kada su novinari ovog portala izveštavali o organizovanom odlasku na pomen žrtvama Oluje, o pritiscima na zaposlene u javnom sektoru da odlaze na mitinge predsednika države, dobili su saopštenje gradskog SNS-a u kome su nazvani „lokalnim novinarčićima u pokušaju”.
– Ni jedan ni drugi događaj ne odražavaju pravu atmosferu kada je o medijima reč u Kragujevcu. Vladajuća partija ima svoju televiziju, koju potpuno nezakonito svi plaćamo 60 miliona dinara budžetskih para godišnje. Nezavisni portali, jedan štampani medij i jedan crkveni radio bore se za opstanak, navodi ona.
I osvajaju slobodu, korak po korak.
– Da se vojničkim rečnikom izrazim, rovovoskoj borbi Srpska napredna stranka je u javni živost Srbije uvela novu normalnost u kojoj novinari ne pitaju a i kada to urade, bivaju naruženi. Mojoj generaciji novinara je, na žalost, zapalo da slobodu osvajamo celog života. Korak po korak, nekad nas vrate dva koraka unazad, ali ne odustajemo. Dobijena skupštinska sala simbolički je korak napred. A pripremamo i sledeći, najavljuje Jovanka Marović.
Za Bojanu Vlajović Savić, iz Šumadijskog centra za građanski aktivizam „Res Publika” teško je oceniti u kojoj meri kampanja usmerena protiv medija koji nisu pod uticajem vlasti, a koju ovih dana vode najviši državni funkcioneri, utiče na rad lokalnih novinara, s obzirom da mnogi od njih često ističu da se ne plaše pretnji i da ih nikakvi pritisci neće odvratiti od posla koji obavljaju.
– Problem je što novinari koji izveštavaju u javnom interesu već dugo rade u neprijateljskoj atmosferi i što je za mnoge takvo stanje postalo uobičajeno i razumeju ga kao rizik posla koji obavljaju. Uz to, mnogi novinari na lokalu često i ne prepoznaju različite vrste pritisaka kojima su izloženi, pa ukoliko nije reč o ogoljenim pretnjama smrću ili fizičkim napadima, najčešće i ne prijavljuju neprijatnosti i slučajeve koji im se dešavaju, kaže ova naša sagovornica.
Po njenim rečima nepoverenje u institucije i njihovu spremnost da ih zaštite, sudski procesi koji dugo traju, kao i činjenica da u Srbiji još uvek nema presuda za ubistva novinara koja su se dogodila pre više od dve decenije, dodatno ih obeshrabruju.
– Zaista je poražavajuće, ne samo za novinare i medijsku zajednicu, već za celokupno naše društvo, to što predsednik države i premijerka otvoreno staju na stranu urednika medija koji prednjači u kršenju profesionalnog i etičkog kodeksa i objavljivanju lažnih vesti i promovišu ga u nekakvog borca za istinu i pravdu, dok istovremeno, gotovo svakodnevno prozivaju i targetiraju novinare koji su kritički nastrojeni i medije koji nastoje da obavljaju svoju nadzornu i kontrolnu ulogu, smatra Vlajović Savić.
Da je reč o opasnoj atmosferi, podseća ona, koja je, najblaže rečeno, neuobičajena u demokratskim društvima, ovih dana su nam ukazali i predstavnici devet relevantnih međunarodnih organizacija i udruženja novinara, koji su u Beograd došli kako bi zajednički odali počast Slavku Ćuruviji i apelovali na pravednu presudu u slučaju ubistva novinara, počinjenog pre 24 godine.
Najsvežiji primer zastrašivanja novinara je slučaj Milana Nikića, dopisnika N1 iz Kragujevca koji je zbog lične bezbednosti proveo mesec dana u „izbeglištvu” skrivajući se.
Nikić za N1 već osam godina izveštava iz 13 lokalnih samouprava sa područja Šumadije i Pomoravlja i za poslednje tri godine sedam puta je bio fizički i psihički izložen različitim vrstama nasilja.
Zbog poslednje pretnje, snimanja i praćenja pre mesec i po dana obratio se policiji i tužilaštvu i bio je optmista da će „to da se razreši”. Sada, posle 45 dana ne veruje institucijama i dalje se ne oseća bezbedno ali radi kao i do sada.
– Ovaj poslednji talas državnog i tabloidnog terora nad profesionalnim medijima vidim kao činjenicu da se vlasti „ljulja kula od karata” i zbog toga postaju bezobzirni. Premijerka piše po Tviteru kao poslednja kolumnistkinja najcrnje žute štampe, ali to ne utiče na moj rad i izveštavanje iz Kragujevca i okoline, kaže on.
Po Nikiću „akcija uvek ima reakciju”.
– Na nove pretnje SNS-a, njihovih satelita i tabloida profesionalni mediji će odgovoriti tako što će i dalje izveštavati po svim etičkim i prosfesionalnim standardima, smatra Nikić.
U Vranju pretnje i targetiranje novinara „ništa novo“
Sanja Petrov, urednica portala Slobodna reč iz Vranja i dopisnica Nove iz ovog grada, za Danas kaže da se „ta slika sa vrha države preslikava na lokalnu vlast“.
„Razlika je u tome što nas lokalna vlast u Vranju ne proziva javno, već ima pokušaje diskreditacije. Ne javljaju se na pozive, ne odgovaraju na pitanja. Pokušavaju da degradiraju novinarsku profesiju i diskredituju određene medije. Zato neke druge redakcije mnogo brže dobijaju informacije od kolega koji svoj posao rade profesionalno“, kaže Petrov.
Novinarka iz Vranja podseća da su se ove vrste pritisaka, pa i pretnje, dešavale i ranijih godina.
„Ovo nije ništa novo, to se dešava godinama unazad. U mom slučaju to ne izaziva nikakvu autocenzuru, ali izaziva predstavnike lokalnih vlasti da dele novinare na podobne i nepodobne. Sa druge strane, mediji koji su pod njihovom kontrolom već godinama dobijaju najviše novca na lokalnim konkursima“, objašnjava ona.
Urednik portala Vranje News, Dejan Dimić, smatra da je „nedopustiv bilo kakav pritisak na novinare“ i da ih „treba pustiti da rade po pravilima profesije i novinarskom kodeksu“.
„Novinari isključivo treba da se rukovode interesom javnosti, a ne interesom bilo koje vlasti ili partije, niti bilo čijim. Ovo degradiranje novinara, koje se dešava prethodnih dana, na mene ne utiče, a obično ti napadi dolaze onda kada su ugroženi novinari koji se ne bave novinarstvom, nego su u službi propagande neke vlasti. Novinari koji se rukovode javnim interesom i posao rade u skladu sa pravilima profesije, poštujući kodeks, proganjaju se“, zaključuje Dimić.
Subotica: Pritisci od vrha države ne dosežu do lokala
Novinari koji rade za lokalne medije u Subotici retko kad prate događaje i izveštavaju o državnom vrhu, izuzev kada je reč o zvaničnim posetama ili vanrednim situacijama koje se odnose na sve građane Srbije.
Kako za Danas objašnjava Natalija Jakovljević, novinarka portala “Magločistač” iz Subotice, o temama koje su u vezi sa predsednikom, premijerkom ili Televizijom “Pink” i njihovim novinarima skoro pa i ne piše, jer njen posao kao lokalne novinarke nema mnogo dodirnih tačaka s tim, osim ako nešto može da posluži kao povod za lokalnu priču.
“Gotovo i da ne čitam vesti jer sam zauzeta vestima sa lokala. Naravno, znam o tim targetiranjima, jer se trudim da čitam bar naslove. Međutim, to u Srbiji nije nikakva novost, zato što to traje godinama unazad. Stalno slušamo o pritiscima na novinare, raznim targetiranjima, kreiranju afera i slično”, kaže Jakovljević.
Ona dodaje i da se problem targetiranja novinara, uprkos ukazivaju, takođe godinama ne rešava, ali ističe da takve poruke na nju i njen rad nikada nisu imale uticaj, odnosno da joj je autocenzura, kako i sama kaže, “strana reč”.
“Nikada ne pribegavam autocenzuri, niti moj rad bilo ko cenzuriše, ni urednik, ni lokalna vlast. Ja se osećam slobodna da se bavim temama koje su od javnog interesa i nemam problema zbog toga. Ranije je bilo određenih pritisaka, ali sam ih prevazišla, što međutim nikada nije uticalo na moj rad i način pisanja ili izveštavanja”, naglašava Jakovljević.
Budući da radi u Subotici i izveštava o radu lokalne samouprave, Jakovljević kaže da se u ovom gradu situacija poslednjih godina promenila, te da danas može lakše da dođe do informacija, nego što je to pre bio slučaj.
“Možda nećete dobiti sve informacije koje ste zatražili, ali ćete imati bar nešto od toga što možete koristiti u svom radu. Ranijih godina je lokalna samouprava bila znatno zatvorenija za javnost i za medije”, smatra Natalija Jakovljević.
Zrenjanin: Nije lako biti novinar, ali lokalne teme moraju baš od lokala da krenu
Kako biti novinar u Srbiji, pa još na lokalu, nije teško pogoditi. O ovoj „vrućoj“ temi izjasnio je Aleksandar Marton, potparol Lige socijademokrata Vojvodine, koji je u stalnom kontaktu se medijima i lakše mu je da procenjuje njihov položaj.
„Ovakve pretnje su nedopustive u bilo kom kontekstu, a naročito sa nivoa najviših državnih funkcionera. Sloboda medija, kojoj svi težimo, podrazumeva i različite uređivačke politike, a javni funkcioneri trebali bi da imaju visok stepen tolerancije na kritiku.Nažalost, u Srbiji najviši državni funkcioneri rade potpuno suprotno. Svakodnevno etiketiraju novinare, a često to rade na vrlo vulgaran i primitivan način“, kaže Marton.
On smatra da to ima efekta na slobodu izražavanja novinara i da mnogi od njih „posustaju na putu profesionalnog novinarstva“.
„To je veoma izraženo i na nivou lokalnih medija. Narativ koji koriste predsednik Republike ili premijerka zastrašuje lokalne novinare, koji su, često, daleko od javnosti i samim tim su ugroženiji. Da bi sačuvali, kakvu takvu, finansijsku sigurnost, ali i bezbednost, oni posežu za autocenzurom i njihov rad prestaje da bude profesionalan. Sa par izuzetaka, u Srbiji su lokalni mediji postali informativni bilteni vlasti, koji su u potpunosti zatvoreni za drugačije mišljenje. To se, praktično, i ne može nazvati novinarstvom. Strah je učinio svoje“, kaže Aleksandar Marton.
Da nije lako biti novinar na lokalu rekle su nam i direktno i indirektno kolege u Zrenjaninu, neko objašnjavajući da ne može da da izjavu a neko objašnjenjem da ne potpišemo njegovo ime.
Kako se, uopšte, hajka vlasti na novinare odražava na rad lokalnih medija i da li se oni osećaju ugroženo sažela je jedna od koleginica, rekavši da to „i utiče i ne utiče“.
„Nije svejedno da se to dešava i razumem kako je kolegama koji su tome izloženi. Na lokalu to nema direktan uticaj, za sada. Uspevamo da radimo svoj posao. Svakako podržavamo kolegama koji su izloženi „, rekla je jedna zrenjaninska novinarka i naglasila „bez potpisa, molim“.
Dugogodišnji novinar RTS-a Branislav Prokić, kaže da sve važne teme treba da krenu sa lokala i da se onda time bave i nacionalni mediji.
„Pre svega novinar je osoba koja treba da radi u ime javnosti i u interesu javnosti. Ako vidimo da nešto nije u redu, prvi smo koji trebamo da ukažemo na neke neprvilnosti. Smatram da je u pitanju obrnuta logika, prvo na lokalu treba reagovati pa tek onda stvari, koje se ne mogu rešiti lokalno, ići na viši nivo“, objašnjava Branislav Prokić.
Novi Sad: Osećaj nelagodnosti izuzetno se povećao u poslednje vreme
Odgovorni urednik novosadskog portala 021.rs Zoran Strika kaže za „Danas“ da po onome što primećuje u redakciji, nastupi predsednika, premijerke i njihovih prijatelja u vlasti i biznisu ne utiče na „lokalce“ u smislu autocenzure, da se lupe po prstima ukoliko žele nešto kritički nastrojeno da napišu, ali da su svesni poruke koja se šalje.
„Targetiranjem kolega i koleginica iz Danasa i N1 šalje se poruka svima onima koji nastoje da svoj posao rade pristojno. To za posledicu stvara jednu nelagodnost u komunikaciji sa ljudima koje ne poznajete. Kada vas pitaju šta radite, prevalićete preko jezika da ste novinar, uz nadu da vas neće pitati i gde radite, jer ne znate na koji način će neko odreagovati. U nečijim očima biste mogli da budete strani plaćenik, izdajnik ili nešto treće što smo već mogli da čujemo od predstavnika vlasti i predstavnika medija po njihovom ukusu“, kaže Strika.
Novinari i novinarke jesu spremni na to da način na koji izveštavaju nije po volji svima, niti bi to trebalo da bude, nastavlja.
„Zbog toga su spremni da se nose sa nekom dozom nelagodnosti, ali je problem taj što sa tim morate da se suočavate znajući da svoj posao radite posvećeno i interesu društva, a ne pojedinih struktura. I problem je što se taj osećaj nelagodnosti izuzetno pojačao u poslednje vreme, zahvaljujući tome što su predstavnici vlasti utripovali da su komunikolozi“, izjavio je Strika.
Aleksandar Jovanović novinar i fotoreporter portala Moj Novi Sad kaže da režim kontroliše 95 odsto medija sa kojih nasilje i govor mržnje svakodnevno pušta u javni prostor, pa su svi na ovu situaciju već oguglali.
„Ono što ovaj režim radi sa medijima pa i sada ceo ovaj cirkus oko odlaska u zatvor Dragana Vučićevića meni je više tragikomično. Naravno ne treba sumnjati da ono jeste razorno za ovo drustvo, koje je već dobrim delom nažalost i uništeno. Da li osećam strah zbog posla kojim se bavim? Pa ne“, izjavio je Jovanović.
Kako kaže, saradnja sa institucijama je takva da na pitanja nekad odgovore, a nekad ne. Kada su neki važni događaji u gradu, poput protesta na Šodrošu, već se zna koji će se novinari nezavisnih redakcija pojaviti na terenu.
“Dođu isključivo novinari koji nisu pod cenzurom, ali opet ako pričamo o lokalnim redakcijama, mi ne možemo da dopremo do dovoljnog broja ljudi kao nacionalni mediji. Mislim da novinari na lokalu, bar ovde u Novom Sadu, nisu izloženi tolikom političkom pritisku kao kolege u Beogradu, ipak su glavni politicki akteri u glavnom gradu. Pritisci vlasti ne stvaraju neku autocenzuru u mom radu, ponavljam, više mi je sve postalo tragikomično“, nastavio je Jovanović.
Kako ocenjuje, medijska scena u Novom Sadu slična je bilo kojoj drugoj u Srbiji, postoji veoma mali broj medija koji nisu režimski i za koje su institucije uglavnom zatvorene. Kolege iz režimskih medija, kako dodaje, imaju pristup informacijama, pa čak i kada pričamo o temama koje nisu toliko „škakljive“ za vlast, poput onih iz crne hronike.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
