Imaju li obrazovne ustanove način da kazne nasilne učenike: Kad u školu dođe tata sa advokatom…

Isključenje iz srednje škole, kao jedna od mera koju predviđa ZOSOV, u praksi se retko koristi, a upravo bi ovakvu kaznu mogli da dobiju učenici Tehničke škole u Trsteniku koji su maltretirali profesorku.

Ipak, epilog vaspitno-disciplinskog postupka koji je pokrenuo direktor te srednje škole Milan Glidžić znaće se, kako je izjavio za N1, iduće srede.

Direktor juče nije odgovorio na poziv Danasa, niti su iz Osnovnog javnog tužilaštva u Trsteniku odgovorili da li će reagovati po službenoj dužnosti.

Javnost je u šoku nakon što je na društvenim mrežama, a potom i na portalima više medija objavljen snimak na kojem nekoliko učenika zagovara profesorku i raspravlja se sa njom, dok joj jedan učenik stoji iza leđa i izmiče stolicu, nakon čega je pala. U pozadini se čuje smeh i snimak se prekida.

Osude ovakvog ponašanja učenika i podrška profesorki stižu od njenih kolega i prosvetnih sindikata, a oglasilo se i Društvo direktora škola Srbije, koje traži da direktor Tehničke škole dosledno sprovede proceduru predviđenu zakonom.

Šta kaže zakon?

Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja definiše šta se sve smatra težom povredom obaveza učenika, za koji direktor škole mora da pokrene vaspitno-disciplinski postupak. U slučaju nasilja ovaj postupak se pokreće odmah po saznanju da se ono dogodilo i okončava se, nakon vođenja pojačanog vaspitnog rada sa učenikom, donošenjem rešenja u roku od 30 dana.

„Pre donošenja rešenja moraju se utvrditi sve činjenice koje su od značaja za odlučivanje. Ukoliko se u toku trajanja vaspitno-disciplinskog postupka učenik ispiše iz škole, škola je u obavezi da u ispisnicu unese napomenu da je protiv navedenog učenika pokrenut vaspitno-disciplinski postupak“, piše u zakonu.

U slučaju nasilja učeniku se može izreći ukor direktora ili ukor nastavničkog veća, a isključenje kao mera je predviđeno samo za đake srednje škole. Odluku o isključenju donosi nastavničko veće.

Za isti prekršaj u osnovnim školama isključenje nije predviđeno, već samo premeštanje u drugu obrazovnu ustanovu, ali se to odnosi na đake od petog do osmog razreda i u slučaju da se škola u koju prelazi sa tim saglasi.

Zakon propisuje i da škola, uporedo sa izricanjem vaspitno-disciplinske mere određuje učeniku i obavezu obavljanja društveno-korisnog, odnosno humanitarnog rada, koji se odvija u prostorijama škole ili van nje.

Društveno-koristan, odnosno humanitarni rad škola određuje učeniku u skladu sa težinom učinjene povrede, vodeći računa o psihofizičkoj i zdravstvenoj sposobnosti, uzrastu i dostojanstvu učenika, piše u zakonu.

Šta kaže školska praksa?

Sagovornici Danasa sa kojima smo razgovarali i zvanično i nezvanično, u jednom su saglasni: jedina adekvatna kazna za vinovnike događaja u trsteničkoj školi je isključenje.

– Sad se vraćamo na ono što smo predlagali u vreme dok je ministar prosvete bio Mladen Šarčević i kada je pri Vladi formirana Radna grupa za borbu protiv nasilja u školi, a to je da učenik ne može da se ispiše iz škole i da se prebaci u drugu obrazovnu ustanovu dok se ne okonča vaspitno-disciplinski postupak. Po sadašnjim propisima hipotetički se može desiti da se učenik ispiše tik pred završetak tog postupka i da ode u drugu školu sa primernim vladanjem. Ta druga škola će znati samo da je postupak pokrenut, ali to suštinski ništa ne menja – kaže za Danas Aleksandar Markov, predsednik Foruma beogradskih gimnazija.

Osvrćući se na česte komentare prosvetnih radnika koji tvrde da nisu zaštićeni, Markov kaže da mehanizmi zaštite postoje, ali da se propisane procedure ne poštuju.

Na pitanje ko je za to kriv odgovara: „Pre svega oni koji rukovode obrazovnim ustanovama“.

– Prosvetni sistem, ali i društvo u celini je sklono ka tome da se zakoni ne poštuju i tu je koren problema. Nekada i direktori popuštaju pod pritiscima jer se često dešava da učenici koji su skloni nasilnom ponašanju imaju „debelu“ zaštitu koja dolazi sa različitih nivoa, u zavisnosti od toga ko su im roditelji – ističe Markov i dodaje da nije dovoljno napisati zakon i reći da imamo savršene procedure, već je pitanje kako se one sprovode u praksi i koliko su nastavnici pripremljeni za ulazak u učionicu.

Direktorka jedne srednje škole za Danas kaže da najviše problema ima u sprovođenju vaspitno-disciplinskog postupka.

– Problem je što roditelji dolaze sa advokatom, a škole imaju sekretare koji nisu pravnički do detalja potkovani, niti mi kao direktori imamo vremena da se celo radno vreme tome posvetimo. U tih mesec dana, koliko traje disciplinski postupak, od nas se traži sto i jedna mera, da posmatramo šta se dešava sa detetom, šta sa žrtvom nasilja, ako je u pitanju drugi učenik…. Kada dete ima tatu sa advokatom sve to je besmisleno jer će uvek naći neku „rupu“, nešto što je škola slučajno ili iz nezanja preskočila i uvek mogu da obore našu odluku. U slučaju sudskog postupka sve se još više otegne i toliko iscrpi sve nas pa direktori dobro promisle da li da se upuštaju u pokretanje postupka i koliko će vremena, energije i živaca sve to da ih košta – priča naša sagovornica.

Ona kaže i da se insistira na postupnom kažnjavanju učenika što nije uvek logično.

– Dete izudara druga i mi ne možemo odmah da izreknemo najstrožu meru jer ono prethodno nije pravilo probleme. Ako to uradimo inspekcija će da kaže da nismo radili postupno – navodi direktorka jednu od nelogičnosti.

Na pitanje da li u svemu imaju podršku školske uprave i Ministarstva, odgovara da oni najčešće „peru ruke“ i sve prebacuju na direktora koji je, kako se uvek naglašava, odgovoran za sve.

Naši sagovornici su saglasni da se nasilje događa u svakoj školi, ali da neke ustanove to prikrivaju da ne bi dospele na loš glas.

Društveno-koristan rad kao kazna

Na pitanje kakva je svrha ako se učenicima nasilnicima iz trsteničke škole propiše da skupljaju lišće u dvorištu ili pomažu domaru kao vid društveno-korisnog rad, Aleksandar Markov kaže da škola može da propiše i neku drugu aktivnost, recimo da učenik napravi pano na temu borbe protiv nasilja gde bi on uvideo grešku u svom ponašanju.

Direktori sa kojima smo razgovarali se slažu da je besmisleno propisivanje društveno-korisnog i humanitarnog rada na ovakav način, jer se učenicima šalje poruka da je to kazna, umesto da bude uobičajena aktivnost u školama.

– Ne ulazim u to kako je moguće da je došlo do atmofere na času koja se vidi na osnovu snimka, ali to ne opravdava postupak učenika i ne mislim da bi im bilo kakav društveno-koristan rad pomogao, čak verujem da bi isto ponovili. Mere koje u ovakvim situacijama treba da se izreknu moraju poslati poruku i drugim učenicima da će, ako tako nešto urade, biti isključeni iz škole i da ih nijedna druga škola neće primiti – kaže Markov.

On smatra da u slučaju koji se dogodio u Trsteniku itekako ima prostora za reagovanje tužilaštva.

– Imamo i psihičko i fizičko i verbalno nasilje i povrh svega koleginica je na radnom mestu, bukvalno je napadnuta na poslu. Ako tužilaštvo nije od ustanove informisano, ne bi bo prvi put da reaguje na osnovu uzmemirenja javnosti. Reč je o učenicima trećeg razreda srednje škole koji su za svoje ponašanje i krivično odgovorni – navodi Markov.

(Ne)potreban status službenog lica

Pojedini sindikati i najnoviji slučaj nasilja iskoristili su da upute zahtev da se prosvetnim radnicima dodeli status službenog lica, ali Aleksandar Markov kaže da to nije rešenje, niti misli da je to moguće.

– Hipotetički i na ulici možete da naletite na nasilnika. Rad sa ljudima podrazumeva da ćete nekada biti u društvu nasilnih učenika koji možda mogu da vas napadnu, ali ako znamo kakve su procedure i ako one budu ispoštovane, to je druga priča. U toj situaciji se nastavnici osećaju zaštićenije i na kaju krajeva, i nasilniku će možda „kliknuti“ u glavni da ne sme tako da se ponaša. Zahtevima o dodeli statusa službenog lica se razvodnjava priča, jer unapred znamo da od toga nema ništa i prebaci se priča sa onoga što je srž problema. Ako se već poredimo sa lekarima po platama, i oni bi trebalo da dobiju status službenih lica jer ih napadaju pacijenti. I vozači GSP-a takođe – kaže Markov.