Imam osećaj da možemo u Ligu šampiona

Mada je, odlazeći s Topčiderskog brda 2004, sumnjao da će ikada više juriti loptu po našim terenima, tridesetogodišnji krilni napadač pristao je da narednih godinu dana šparta uz aut liniju crno-belih.

– Nisam verovao da ću jednog dana ponovo igrati fudbal u Srbiji, niti su mi to bili plan i želja. Ne zbog Partizana, jer je to institucija i moja druga kuća, već zbog prilika u našem klupskom fudbalu. Još pre par dana, kada sam iz novina prvu put saznao da u Humskoj razmišljaju o mom dovođenju, ta opcija mi je delovala kao nerealna. Međutim, ubrzo je došlo do kontakta s ljudima iz mog bivšeg kluba, a još brže postignut dogovor i eto me ponovo na staroj adresi – kaže na početku razgovora za Danas bivši igrač Makabija iz Tel Aviva, Mesine, Đenove, Kotbusa i PAOK-a.

Znači da kambek u naš klupski fudbal, ipak, ne doživljavate kao korak u nazad u karijeri?

– Ne, jer igranje u Partizanu ima drugačiju dimenziju i pruža mnoge mogućnosti. Njegovi fudbaleri osvajaju trofeje i redovno igraju u Evropi. Neki od nas imali su sreće da osete i slast Lige šampiona. Ona me je i „naterala“ da vratim. Poslušao sam svoje „šesto čulo“ i prelomio u korist crno-belih. Jednostavno, imam osećaj da ove sezone možemo opet u takmičenje nad takmičenjima. Zato sam ovde.

Da li ste ovog leta imali još konkretnih i primamljivih ponuda pored Partizanove?

– Nisam u Partizanu jer me niko drugi nije hteo. Još pre tri meseca imao sam čvrst usmeni dogovor s čelnicima Rapida iz Beča. Utanačili smo sve detalje transfera u ovom prelaznom roku, samo je trebalo sačekati „već viđenu“ prodaju igrača na mojoj poziciji Galatasaraju. Međutim, taj posao je propao, Kavala je ostao u Asutriji, što je isključilo moj dolazak. Pre pregovora s Partizanom imao sam jaku ponudu Ješićevog kluba iz Kine i u najavi sličan faks jednog od najvećih poljski klubova. Sve se da proveriti i dokumentovati.

Zašto je ugovor potpisan samo na godinu dana?

– Ja sam to predložio. Iz vrlo praktičnih razloga. Pošto nisam „jeftin“ igrač nisam hteo da u slučaju neulaska u Ligu šampiona, i višemilionske klupske zarade od nje, budem teret za Partizanov budžet i, ne daj bože, jednog dana se svađam oko novca s mojim crno-belima. Lako ćemo se dogovoriti ako ostvarimo zajedničke ciljeve. Ako ne uspemo, znaćemo da smo pokušali, prijateljski se rukovati i u miru nastaviti svako svojim putem.

Kažete da „osećate“ plasman u Ligu šampiona. Koliko je on zaista realan?

– A, koliko je bilo realno da se te 2003. plasiramo u Ligu šampiona posle 0:1 na našem stadionu u prvoj utakmici odlučujućeg dvomeča? Niko nije verovao da ćemo eliminisati Njukasl. Osim nas samih. Već posle tih 90 minuta, dok smo sedeli u svlačionici, imali smo osećaj da ćemo napraviti nešto veliko. I sada razmišljam na isti način.

Dovedeni ste da biste odmah pomogli ekipi na tom putu. Verujete li da ima dovoljno vremena za uigravanje s novim (starim) kolegama pred te odlučujuće duele?

– Neće biti lako, ali ubrzaćemo stvari. I oni i ja. I, nadam se, na vreme složiti potrebne „kockice“ – optimista je strelac gola za minimalno slavlje „parnog valjka“ u revanšu s Njukaslom, pre sedam leta, koji je Partizan odveo u penal završnicu, a posle nekoliko odbrana golmana Kralja i šuta Ćirkovića u Ligu šampiona.

Potpisao i Smiljanić

Nađeno je i rešenje na poziciji zadnjeg veznog. Radosava Petrovića (odlazi u Vest Hem) će na tom mestu zameniti nekadašnji kapiten crno-belih Milan Smiljanić, koji se od juče nalazi na jednogodišnjoj pozajmici u bivšem klubu. Dvadesetrogodišnji igrač sredine terena iz Humske je otišao u Espanjol leta 2007, a poslednjih nekoliko meseci proveo je na privremenom radu u Sportingu iz Hihona.