Imam osećaj da su naši ljudi konstantno ljuti 1Foto: Privatna arhiva

Odluka da napusti Srbiju za Miljana Ćorovića nije bila tako jednostavna.

Nakon šest meseci provedenih na studentskoj razmeni u Austriji vratio se sa željom da pokuša da ostvari karijeru u svojoj zemlji, ali se nakon dve godine rada ipak vratio u Austriju gde trenutno završava doktorske studije i radi na Institutu za neorgansku hemiju.

„Donošenje same odluke da napustim Srbiju nije bilo tako jednostavno za mene. Osnovne i master studije završio sam u Beogradu na Hemijskom fakultetu, i za vreme master studija otišao sam na Erazmus+ razmenu u Grac. Tu sam proveo šest meseci, radeći eksperimentalni deo svoje master teze. Nakon toga, bio sam jako neodlučan – nisam znao koji put da odaberem, gde bih želeo da živim i šta bih voleo da radim. Bilo mi je jako teško da ocenim koje su pozitivne stvari u Austriji, a koje u Srbiji. U tom trenutku pratio sam svoj instinkt koji je tada bio da možda želim da se borim i da ostvarim svoju karijeru u Srbiji. Tako se 2017. godine vraćam u Srbiju i počinjem da radim. Promenio sam nekoliko radnih mesta – radio sam u jednoj osnovnoj i u srednjoj školi u Vrbasu kao nastavnik hemije, i u Messer Tehnogasu kao inženjer kontrole kvaliteta. Tek nakon dve godine boravka i rada u Srbiji, odlučio sam da apliciram za doktorske studije u Austriji“, približio je Miljan svoje životno iskustvo.

Imam osećaj da su naši ljudi konstantno ljuti 2
Foto: Privatna arhiva

Miljan trenutno radi na svom doktoratu, ali je i zaposlen na Institutu za neorgansku hemiju Unvierziteta u Gracu, gde se bavi bioneorganskom hemijom. Njegovo istraživanje zasniva se na dizajnu i sintezi koordinacionih jedinjenja molibdena i volframa koja imitiraju aktivna mesta odgovarajućih metaloenzima.

“Ispitivanjem strukture i reaktivnosti ovakvih jedinjenja možemo doneti zaključke o reakcionom mehanizmu nekih biohemijskih transformacija, ali i otkriti razlog zbog čega je priroda odabrala određeni metalni jon za neku biološku funkciju. Na ovaj način, nadamo se da ćemo doći i do ekonomski i ekološki prihvatljivijih bioinspirisanih katalizatora koji su neophodni za hemijsku industriju”, pojašnjava on.

Zamolili smo ga i da nam približi probleme sa kojima se suočavao tokom donošenja odluke da napusti svoju zemlju, gde je iza sebe ostavio porodicu i prijatelje sa kojima, kako kaže, obožava da provodi vreme.

„Ljudi se u trenutku migracije najviše plaše kreiranja života od nule, napuštanja dragih ljudi, hobija, svakodnevnih aktivnosti. To sve zvuči dramatičnije nego što jeste u realnosti. Nije teško ni ponovo pronaći bliske ljude, niti snaći se na poslu, čak ni jezička barijera nije u toj meri nezgodna da bi stala na put ostvarivanju zacrtanih ciljeva“, kaže Miljan.

Kako bi održao balans između karijere i posvećenosti dragim ljudima koji žive u Srbiji, naš sagovornik je često posećuje, naravno, kada mu vreme i okolnosti dozvole.

„Relativno često dolazim u Srbiju. Nažalost, za vreme pandemije to se razredilo. Volim da provodim vreme sa porodicom i sa bliskim prijateljima, samo je nekada jako teško isplanirati vreme s obzirom da je godišnji odmor ograničen“, objašnjava i dodaje da mu poteškoću pri dolasku u Srbiju predstavlja balans vremena koje želi da provede sa porodicom i prijateljima, i vreme koje želim da iskoristi za putovanja.

Kolege u Srbiji za mene su veliki borci

Miljan je svojim životom u Beogradu bio zadovoljan i nije „pobegao“ iz njega zbog ljutnje ili razočarenja, već se uputio u Austriju kako bi dobio više prostora da se rasterećeno bavi naukom.

„S obzirom da sam studirao hemiju na Hemijskom fakultetu koji pruža relativno dobre obrazovne standarde, veliki broj mojih kolega je već u inostranstvu. Kolege koje su ostale u Srbiji su u mojim očima borci – osećam se kao da sam privilegovan u smislu da je meni lakše nego njima“, iskreno zaključuje Miljan.

Povratak u Srbiju u ovom trenutku ne vidi kao opciju, ali ne isključuje mogućnost da će se to dogoditi nekad u budućnosti. Kočnicu za to ne predstavlja perspektiva u Srbiji, već je oblast kojom se bavi jako specifična te bi mu bilo potrebno mnogo više vremena da dođe do rezultata nego što je za to slučaj u Austriji.

Imam osećaj da su naši ljudi konstantno ljuti 3
Foto: Privatna arhiva

„Uzimajući u obzir da sam trenutno više posvećen svojoj naučnoj i akademskoj karijeri, mislim da mi je ovde mnogo jednostavnije. Ne govorim pri tom samo o finansijama, nego generalno mislim da je ovde čitav tok istraživanja znatno bolje organizovan. Doktorat kao proces je jako stresan, i ukoliko pored toga moraš da razmišljaš i o sopstvenoj egzistenciji (kirija, svakodnevni troškovi), ni malo nije jednostavno fokusirati se na svoje naučne ciljeve“, objasnio je prisećajući se iskustva u Srbiji gde je nekada morao da radi dva posla, između 10 i 13 časova dnevno, kako bi ostvario finansijsku stabilnost.

Na političkoj sceni Srbije ima mnogo stvari na kojima treba raditi

Za praćenje aktuelnih dešavanja u Srbiji naš sagovornik nema previše vremena, ali ipak vidi potrebu za promenom u domenu politike.

„Jako mi je teško da govorim o aktuelnim dešavanjima jer nemam mnogo vremena da se tome posvetim. Imam osećaj da su naši ljudi konstantno ljuti, i za to naravno vidim razloge, posebno političke. Razumem ljutnju, razumem bes, mislim da se iz toga rađaju revolucije i promene, samo se čini da sam mnogo više bio time povređen dok sam živeo u Srbiji“, kaže Miljan.

Pandemija u Austriji

Prema Miljanovim rečima, vakcinacija je u Austriji kako i u Srbiji jako osetljiva tema, zato što mnogi ljudi koji nemaju dovoljno predznanja iz domena medicine neretko rasuđuju o tome.

„Vodim se logikom da ukoliko je meni recimo moj stomatolog poručio da treba da radim čišćenje kamenca svakih 6 meseci i ukoliko je taj stomatolog posvetio svoj život i karijeru da bi ljudi imali zdrave zube, nije na meni da donosim dodatne zaključke o tome. Poslušati savet stručnjaka u Srbiji se na neki način projektovalo u antivakserski pokret, gde su ljudi stekli osećaj da neko radi protiv njih. Za mene je to strašno jer se i sam bavim naukom i znam koliko je teško raditi ovaj posao i doći do rezultata, da bi neki ljudi koji možda nikada u životu nisu pročitali naučni rad imali svoj komentar o vakcinaciji“, ukazao je on.

U Austriji su uvedene mere koje propisuju uvid u jedan od tri dokumenta za ulazak u restoran, bar, noćni klub, bioskop – izveštaj koji pokazuje da je kovid preležan u prethodnih 6 meseci, potvrda o vakcinaciji i revakcinaciji ili sveže odrađen test na koronu.

„Kada je uvedeno to pravilo u Austriji nije bilo mnogo protivljenja svemu tome, štaviše, ljudi su ga na neki način pozdravili jer su shvatili da mogu da imaju socijalni život i da posećuju događaje, a da u isto vreme budu bezbedni. Meni se takav koncept dopao, jer mislim da je to najbolja motivacija za građane da budu bezbedni i vakcinišu se što pre“, objašnjava Miljan navodeći da su date mere bile presudne za više druženja tokom ovog leta.

Voze se bicikli, druži se u parkovima

Miljan nam je otkrio da se u gradu u kome trenutno živi kao glavno prevozno sredstvo koriste bicikli, a da je praksa mladih izlazak u prirodu pre nego druženje u zatvorenom prostoru kao što su recimo kafići i noćni klubovi.

Imam osećaj da su naši ljudi konstantno ljuti 7
Foto: Privatna arhiva

„Mladi ljudi u Austriji mnogo više vole da provode vreme u prirodi nego mladi ljudi iz Srbije. Glavni gradski park u Gracu je tokom čitavog leta bio centar društvenog i noćnog života. Oni su kao alternativu za noćne izlaske počeli da organizuju silent disco, kako bi ljudi mogli da puštaju glasnu muziku do kasno u noć i da budu napolju na otvorenom, što je postalo manje-više main stream. Ali čak i ti ljudi na otvorenom (da bi dobili slušalice) morali su da pokažu jedan od tri dokumenta propisana pandemijskim merama“, ističe on, sa opaskom da ljudi tamo deluju srećnije i zadovoljnije.

Kao glavnu poruku koju bi poslao u Srbiju navodi da je na kraju dana svima najvažnije da budu srećni, te da svako treba da prati svoju intuiciju i ne razmišlja mnogo o svemu, već da iskreno sledi svoje želje. Miljanu je ovaj metod urodio plodom.

Tekst je deo projekta koji je sufinansiran iz Budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari