Imamo najjaču opoziciju u Srbiji

 On je na mesto prvog čoveka pribojske opštine došao 2008. godine kao najmlađi predsednik u njenoj istroriji, ovo mu je drugi mandat.

• Znate li, kao neko ko je sve vreme uključen u taj proces, šta su razlozi kašnjenja u privatizaciji Fapa u odnosu na zadate i zakonske rokove koje su postavljali ministri, članovi Radne grupe za privatizaciju i savetnici premijera, a po kojima je strateški partner, finska kompanija SISU-auto, već uveliko trebalo da preuzme FAP ?

– Nestrpljenje je svakako prisutno da se FAP što pre privatizuje i reši suštinsko pitanje našeg opstanka i razvoja kao opštine, ali situaciju treba posmatrati i iz drugog ugla. Godinama su u Fapu gomilani problemi, prespavalo se nekoliko tehnoloških revolucija, svi problemi gurani pod tepih, koji je ova vlada morala podići. Prvi put se krenulo u suštinsku privatizaciju i stvaranje platforme za dugoročni ekonomski razvoj i održivost. Od dela Fapove imovine formirana je „Slobodna industrijska zona“, 13. u Srbiji, površine 27 hektara, sa značajnom infrastrukturom, i već imamo nekoliko ozbiljnih stranih kompanija zainteresovanih za pokretanje proizvodnje u slobodnoj zoni. Ovo je podrazumevalo rešavanje mnogo imovinsko-pravnih odnosa i uz veliku podršku Vlade Srbije sada imamo mogućnost privlačenja investitora kojima je veoma interesantan povlašćeni režim poslovanja koji nudi Slobodna zona, zbog kog je država na neki način u gubitku, ali u našem slučaju samo sa ciljem pokretanja Priboja.

Kada je u pitanju finska kompanija SISU auto, Vlada Republike Srbije maksimalno odgovorno pristupa procesu privatizacije, mnogo resursa i kapaciteta je angažovano u tom poslu. Za nas je najvažnija činjenica da je premijer kao crvenu liniju postavio broj zaposlenih 600 i da od toga neće odstupiti. Slušajući one zlurade, da će tu biti zaposleno 50 radnika i slične priče, moram napomenuti da bi takva loša privatizacija mogla da se završi za mesec dana i FAP „skine“ sa dnevnog reda, što ovde nije i neće biti slučaj. Imate situaciju sa privatizacijom Železare Smederevo i Esmarkom, gde je Vlada pokazala da ne pada pod uticaj autoriteta moćnih svetskih kompanija, već na prvom mestu stavlja interes radnika, što će i kod nas siguran sam biti slučaj.

• Pošto je nedavno pominjano, (ministar Gašić, predsednik Nikolić) više novih zainteresovanih kompanija, da li to znači da se može desiti da u jednom trenutku FAP, ili njegove delove, u isto vreme preuzmu finske, češke i kineske, ili neke druge kompanije ?

– Pominjanje Fapa i mogućih rešenja od strane predsednika Srbije, gospodina Nikolića, ministra Gašića, za nas je dodatno ohrabrenje da postoji opšti konsenzus vrha države da se reši pitanje Fapa, gde se na mnogim adresama pokušava naći rešenje. To nikako ne znači nesinhronizaciju u vrhu države po tom pitanju, već samo iskrenu želju da konačno pokrenemo Fap i Priboj. Verujem da će samo jedna firma moći da nastavi delatnost koju je radio Fap, a to je kamionski program a kao što sam napomenuo, Slobodna zona Priboj nudi mnogo kapaciteta za druge vrste proizvodnje i nekoliko ozbiljnih kompanija je već zainteresovano za ulaganje.

• Kakva je vaša procena najverovatnijeg ishoda privatizacije Fapa?

– Ishod privatizacije Fapa će obzirom na nivo angažovanja Vlade Srbije i premijera biti najpovoljniji moguć u odnosu na sve nasleđene probleme u Fapu i državi iz vremena kad se sve ovo moglo lakše rešiti, da je bilo iskrene volje.

• Da li ste zadovoljni dosadašnjim ulaganjima u Pribojsku Banju, posle njenog preuzimanja u zakup od strane privatnog lica. Obnovljeni su bazeni, a na glavnom izvoru izgrađen i privatni objekat, imate li podatke kakva je poseta bila ove godine u odnosu na prethodne?

– Najbitnije je da su stečeni svi neophodni preduslovi za ulaganje u Pribojsku Banju, a zbog kojih decenijama na Banji ništa nije rađeno. Radovi su otpočeli, lično sam očekivao veći intenzitet, ali obzirom na određene poteškoće objektivne prirode, relativno sam zadovoljan. Primetno je zadovoljstvo gostiju, uslovima i kvalitetom pruženih usluga. U ugovorene odnose između vlasnika (SPC) i investitora, lokalna samouprava nema pravo niti nameru da se meša. Naša je obaveza da budemo istim servis i to uspešno radimo. Sve dozvole i obaveze iz naše nadležnosti rešavamo u rekordnom roku. Što se tiče posete, imamo podatke za prijavljene goste i broj se kreće za 2013. godinu – 1038, za 2014. – 1438, a za 2015. – 1917.

• Kao „umerteni optimista“, u jednom ranijem intervjuu za ovaj list, rekli ste da će posle rešavanja imovinskih odnosa, (povraćaja zemlje na Banji, Crkvi), biti omogućen razvoj Banje i zapošljavanje najmanje 200 ljudi. Restitucija je sprovedena, vraćena je zemlja na Banji Mileševskoj eparhiji , zašto se to zapošljavanje nije desilo?

– Posle rešavanja imovinskih odnosa, suštinski je omogućen razvoj Banje. Postoji usvojena sva neophodna planska dokumentacija, urađeni su projekti čijom će se realizacijom Banja svrstati u red savremenih turističkih mesta. Završetkom predviđenih investicija koje su predmet dogovora vlasnika i investitora, stvoriće se uslov za zapošljavanje najmanje 200 radnika. Do izvesnog zastoja je došlo zbog koncepcijski promenjenog stava vlasnika oko ulaganja u Pribojsku Banju, ali investicije su već izvesne a samim tim i nova radna mesta.

• Juče je u nekoliko dnevnih listova, najavljen ponovni angažman nedavno smenjenog vladike Filareta, koja će njegova uloga biti u obnovi Pribojske Banje?

– Ne mešam se u nadležnost Sinoda i Sabora SPC. Opština u okviru svojih nadležnosti sarađuje i sarađivaće sa mileševskim episkopom a naročito ako je u pitanju obnova Pribojske Banje.

• Osim Fapa i Banje , koje potencijale, po vašem mišljenu, Priboj treba i može da razvija kako bi stao na noge?

– To je svakako poljoprivreda prilagođena našim uslovima. Ogromna sredstva smo uložili u izgradnju seoske infrastrukture, samo se u ovoj godini završava asfaltiranje 20 km lokalnih puteva. Sva ta ulaganja rezultiraju povećanim zasadima naročito maline, što je opet podstaklo i izgradnju četiri hladnjače u ovoj godini.

Pored banjskog potrebno je razviti i ostale vidove turizma, za šta naša opština ima i te kakve uslove.

• Čime ste , po vašem mišljenju, najviše doprineli boljem životu građana ot kad ste predsednik opštine?

– Trudio sam se da u izuzetno teškom vremenu učinim što je više moguće. Radio sam maksimalno koliko sam mogao, da li je to dobro, nije na meni da cenim. Da li je moglo bolje i više, sigurno jeste.

• Da li Vam je, kao predsedniku opštine, bilo lakše u prvom mandatu, u periodu kada je Vaša stranka bila u opoziciji na državnom nivou, ili sad kada je SNS na vlasti, a građanima?

– Kad hoćete da nađete opravdanje lakše je kada ste opozicioni predsednik. Kad hoćete da nađete rešenje, lakše je kada ste kompatibilni sa republičkom vlašću.

Za građane Priboja generalno je najvažnije da smo zajedničkim naporima podstakli Vladu Republike Srbije da reši pitanje naše opštine. Na tom pitanju se ozbiljno radi i to pitanje biće rešeno.

• Opština je nedavno kupila zemlju od Milesevske eparhije koju je sad prodala EPS- u za izgradnju trafostanice , to je objašnjeno potrebom da se se stabilizuje napon i tako poboljša kvalitet snabdevanja građana Priboja električnom energijom. Da li izgradnja trafostanice ima veze i sa planiranom izgradnjom hidroelektrana na Limu u Priboju, da li je planirano da one budu priključene na tu treafostanicu?

– Izgradnja trafostanice na predmetnoj parceli planirana je Planom generalne regulacije koji je usvojen 2013. godine. Kakvi su planovi EPS-a u vezi sa priključivanjem potencijalne hidroelektrane na Limu je pitanje za EPS.

• Velika je verovatnoća da nas uskoro čekaju izbori na svim nivoima, sa čime ćete u izbornu kampanju, šta su vam aduti na lokalu?

– Lako je napraviti program za izbore, treba napraviti program za period između izbora. Trenutno nemam vremena da razmišljam o izborima jer imamo mnogo preuzetog posla i obaveza. O izborima, kad i ako budu raspisani.

• Da li u Priboju ima prave opozicije ?

– Naravno da ima. Opozicija se ne meri kvantitetom, već kvalitetom. Priboj ima jednu od najjačih opozicija od svih lokalnih samouprava u Srbiji.

• Kako sada ocenjujete odnos Vlade prema državi i loklau , (u jednom intervjuu, od pre 4 godine , rekli ste da je tadašnja Vlada najveca nevladina organizacija, jer ne radi u interesu države , to ste potkrepili činjenicom da svake godine, zbog negativnog priraštaja nestane po jedan grad od 30 hiljada stanovnika ). Kakva je sad situacija, da li se nešto promenilo i kako to građani osećaju?

– Konačno imamo državotvornu vlast, koja se suštinski suočava sa teškom situacijom i nacionalnim problemima. Ono što je decenijama urušavano i uništavano, ne može se preko noći popraviti. Sunovrat je zaustavljen, prvi pokazatelji oporavka su vidljivi. Srbija postaje država stabilnosti, poverenja i napretka.

Tabloide nije interesovala istina

* Letos ste bili zvezda tabloida koji su na naslovnim stranama objavili fotografije službenog automobila Opštine Priboj na Adi Bojani , tvrdećei da ste ga vi upotrebil u privatne svrhe i njime išli na nudističku plažu. Niste to tada lično demantovali, šta se tada ustvari desilo?

– Tabloide da je interesovala istina, pitali bi kolege novinare sa lokalne televizije koji su se nalazili u službenom vozilu da li sam ga koristio u privatne svrhe. Oni su hteli da naprave slučaj i napravili su. Šta bih dobio da sam demantovao vest? Demantovala je Televizija Priboj, koji su do detalja objasnili svrhu puta, napravljen je prilog sa puta. Nikakve zloupotrebe nije bilo, a ja čak taj dan nisam ni vozio službeni automobil. Ko hoće da zna istinu, zna je, ko neće, ne vredi ga ubeđivati. Ja znam da najveći deo građana Priboja zna da se radi o neistinitom tekstu, i meni je to dovoljno.