Imamo šta da ponudimo

Pirotsko Udruženje za negovanje i očuvanje starih i umetničkih zanata Grlica osnovano je 2005. godine, a za protekle dve i po godine organizovalo je niz škola i radionica s ciljem da se otrgnu od zaborava već pomalo zaboravljeni zanati, prvenstveno izrada ćilima i grnčarije, po kojima je ovaj kraj bio nadaleko poznat i van granica zemlje. Glavni „krivac“ za to je predsednica Udruženja Slavica Ćirić, koja nijednog trenutka nije ustuknula pred problemima. Slavica Ćiriće ne samo što je formirala Udruženje, nego u svim radionicama Udruženja polaznice uči tkanju, vezenju, grnčariji…
– Potičem iz zanatske porodice u kojoj su moji dedovi bili grnčar i stolar, otac takođe stolar, a majka ćilimarka. Babe su imale umetničku žicu za vez i tkanje. Godinama sam živela u Splitu i videla koliko Dalmatinci neguju svoju tradiciju i s ponosom ističu svoj jezik i kulturu. Naša kultura i običaji nimalo ne zaostaju za njihovom kulturom, posebno naš lokalni pirotski dijalekt. Znala sam u startu šta hoću i želela sam da sve to što mi je u genima iskoristim na pravi način. Pre formiranja Grlice u Srbiji počela je da se zagovara revitalizacija zanatstva. Odmah sam reagovala i tako je nastala Grlica. Zahvaljujući pomoći američke vladine organizacije CHF prošla sam mnoge edukacije za upravljanje i vođenje ovakve jedne organizacije. Veliki broj žena pokazao je veliko interesovanje za rad u Grlici, što me posebno raduje, a mnogima od njih ovo je bila i šansa da radeći ručne radove nešto i zarade – kaže Slavica.
Naša sagovornica nema preciznu evidenciju koliko je žena tačno prošlo kroz Grlicu, ali naglašava da je obuka za vez, izradu ćilima i grnčarije bila besplatna.
– Na naše kurseve dolaze i mlade i starije, obrazovane i žene bez kvalifikacija, ali sve one imaju umetničku nit, ali i veliku ljubav prema ručnom radu i zanatu. Velike osmomartovske izložbe i niz malih prodajnih i promotivnih izložbi širom zemlje pokazale su da je naš vez u samom vrhu srpske kulturne baštine. Nisu izostale ni nagrade. Tako je prošle godine na Sajmu mode u Beogradu jedna naša članica osvojila prvu nagradu za puni vez. Naše članice pored veza rade i poentles, heklaju, necuju, pletu džempere, šalove, kape, tkaju štofove za izradu odeće. Posebno ističem aktivnost mnogih žena koje su prvi put sele za razboj i posle obuke nastavile da rade ćilim. Za izradu pirotskog ćilima potrebna je ne samo velika želja, nego i izuzetna nadarenost i umetnički gen. Samo velika ljubav prema tom zanatu drži ćilimarku da se od razboja, tupice i vune ne rastaje do kraja života. Naglašavam da svi ručni radovi imaju zanatsko-umetničku vrednost, ručno su rađeni na tradicionalan način i od materijala sa ovog podneblja – kaže Slavica.
Letos je Grlica obučila 20 polaznica za tkanje ćilima, a organizovala je uspešnu obuku za izradu grnčarije.
– Obuku budućih ćilimarki finansirala je opština Pirot, reč je o nezaposlenim ženama sa evidencije Nacionalne službe za zapošljavanje. Sve one ušle su u tajne ovog zanata. Devet najboljih ćilimarki će uskoro od nemačke organizacije Help dobiti razboj. Bila sam vrlo uporna da njima obezbedim razboj, jer bez toga njihova obuka ne bi imala smisla. I najvažnije je da sve one žele da se bave tim zanatom u domaćoj radinosti. Veliko interesovanje bilo je i za Grnčarsku radionicu koju je vodio naš poznati grnčar Velimir Velja Đorđević. Dolazile su i starije žene sa svojim unucima želeći da nauče rad na grnčarskom točku i da se oprobaju u tom zanatu – kaže Ćirićeva.