Gotovo 1,5 miliona migranata iz istočne Evrope stiglo je u Britaniju u proteklih šest godina, od pristupanja pojedinih zemalja EU, što je predstavljalo veliki talas radne snage koji je „zapljusnuo“ državu. Iako doseljenici čine heterogenu grupu, zvanični podaci pokazuju da dve trećine ljudi došlo iz Poljske, kao i da je uglavnom reč o mladima, starosti između 18 i 35 godina, koji su u domovini stekli visoko obrazovanje.
London je u proteklom periodu predstavljao omiljeno mesto za život migranata, koji su se doseljavali u nadi da će u tom gradu pronaći zaposlenje i krov nad glavom, dok su pojedini odlazili u seoska područja. Ali, mnogi od njih nisu ostvarili snove o boljem životu, i bili su prinuđeni da rade „na crno“, jer je ekonomska kriza u protekle dve godine izazvala potrese na britanskom tržištu.
Najnovija istraživanja pokazuju da je polovina doseljenika iz država istočne Evrope napustila Britaniju, a oni koji su ostali sve češće razmišljaju u povratku u domovinu i štede novac za put. Analitičari ocenjuju da većina Poljaka koji su uprkos visokom obrazovanju bili prinuđeni da u inostranstvu rade kao vodoinstalateri ili osoblje u restoranima žele da se vrate u matičnu zemlju. „Migranti koji su stigli u Britaniju uglavnom imaju niske zarade uprkos visokom stepenu obrazovanja, što je umnogome posledica jezičkih barijera“, naglašava se u izveštaju Instituta za politiku u oblasti imigracije.
Procenjuje se da 80 odsto doseljenika iz istočne Evrope koji su se doselili u Britaniju u proteklih pet godina ne govore engleski kod kuće, zbog čega im je potrebno više vremena da savladaju taj jezik i pronađu adekvatan posao. Istovremeno, takav trend negativno se održava i na obrazovni sistem. U tom kontekstu, sindikati prosvetnih radnika zatražili su nove resurse kako bi pomogli učenicima da nesmetano pohađaju nastavu.
Mada se pojedini Britanci žale da su im doseljenici „preoteli“ poslove, finansijski stručnjaci tvrde da su imigranti doprineli ekonomskom napretku države, jer su pristajali da rade i ono što drugi nisu želeli. Štaviše, aktivisti organizacija za borbu za ljudska prava apeluju na vladu u Londonu da uvede nove zakone u cilju sprečavanja „eksploatacije“ imigranata i pruži novčanu pomoć regionima sa značajnijim brojem doseljenika.
Antipatija koju pojedini Britanci osećaju prema imigrantima dolazi do izražaja u seoskim sredinama ili manjim mestima, gde su stranci često meta napada. Direktor britanskog centra za studije nacionalizma i multikulturalizma Džon Ejd smatra da je takva situacija umnogome rezultat „šoka“ koji domaći farmeri osećaju zbog pojave doseljenika. „Poljaci su prva grupa imigranata koja je došla u britanska sela 2004 godine, što je predstavljalo šok za farmere, koji su strancima smatrali čak i ljude iz susednih sela“, ocenio je Ejd.
„Začarani krug“
Organizacije za borbu za poboljšanje položaja radnika u Britaniji upozoravaju da bi činjenica da mnogi imigranti rade najteže fizičke poslove mogla da predstavlja svojevrstan „začarani krug“, što bi značilo da poslodavci neće investirati u unapređenje uslova u fabrikama i na drugim mestima. U tom kontekstu, predviđa se da će u budućnosti samo doseljenici pristajati da rade u lošim uslovima jer „nemaju drugog izbora“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
