Imperijalna rivalstva dovela do velikog rata

Nil Ferguson: USPON NOVCA – FINANSIJSKA ISTORIJA SVETA (10)

Nil Ferguson je jedan od najuticajnih britanskih istoričara. Predaje istoriju na Univerzitetu Harvard i poslovno upravljanje na Harvardskoj poslovnoj školi. Napisao je i scenarija za četiri dokumentarne serije koje su postigle međunarodni uspeh: Empire, American Colossus, War of the World i The Ascent of Money. Honorarno piše za Fajnenšal tajms i Njuzvik. Knjiga Nila Fergusona, „Uspon novca – finansijska istorija sveta“ (Izadavači: Plato books i Optimum communications) jeste istorija svetskih finansijskih sistema počevši od Mesopotamije pa do današnjih dana. Uz dopuštenje izdavača objavljujemo najzanimljivije delove.

Krize valuta, obustave plaćanja, sukobi oko reparacija i ratnih dugova, a zatim i izbijanje depresije naveli su sve veći broj zemalja da uvedu kontrolu kursa i kretanja kapitala kao i zaštitne carine i druge trgovinske barijere, sve u uzaludnom pokušaju da očuvaju nacionalno bogatstvo na račun međunarodne razmene. Kineska vlada je, na primer, 19. oktobra 1921. godine objavila bankrotstvo, i nastavila sa obustavom plaćanja skoro svih kineskih spoljnih dugova. Ova priča se ponovila širom sveta, od Šangaja do Santjaga, od Moskve do Meksika. Do kraja tridesetih, većina država u svetu, uključujući i one koje su sačuvale političke slobode, uvele su ograničenja u trgovini, migracijama i investicijama kao uobičajene mere. Neke su postigle skoro potpunu ekonomsku samodovoljnost (autarhiju), ideal deglobalizovanog društva. Svesno ili nesvesno, sve države su u mirnodopsko vreme primenjivale ekonomska ograničenja koja su prvi put bila nametnuta između 1914. i 1918. godine.

Uzroci izbijanja Prvog svetskog rata su postali jasni čim je rat počeo. Tek tada je boljševički vođa Lenjin uvideo da je rat neizbežna posledica imperijalističkog rivaliteta. Tek tada su američki liberali shvatili da su tajna diplomatija i zamršena evropska savezništava bili glavni uzroci sukoba. Britanci i Francuzi su, prirodno, krivili Nemce; Nemci su optuživali Britance i Francuze. Istoričari prerađuju i preoblikuju ove argumente već više od devedeset godina. Neki su uzroke rata našli u pomorskom rivalstvu iz devedesetih godina XIX veka; drugi u događajima na Balkanu posle 1907. godine. Zašto onda, ako danas ovi uzroci izgledaju tako brojni i očigledni, savremenici nisu bili svesni Armagedona, sve do onih nekoliko dana pre njegovog izbijanja? Jedan od mogućih odgovora glasi da je njihov vidokrug bio zamagljen kombinacijom obilne likvidnosti i protoka vremena. Kombinacija globalne integracije i finansijsih inovacija učinila je da investitori duboko poveruju da svet izgleda sigurno. Štaviše, prošlo je trideset četiri godine od poslednjeg velikog rata u Evropi, vođen između Francuske i Nemačke, i srećom, trajao je kratko. Naravno, s geopolitičke tačke gledišta, svet je bio sve samo ne sigurno mesto. Svaki čitalac Daily maila mogao je da vidi da bi trka u naoružanju u Evropi i imperijalna rivalstva jednog dana mogla da dovedu do velikog rata; zaista, razvio se čitav podžanr popularnih romana zasnovanih na imaginarnom anglo-nemačkom ratu. Pa ipak, svetla na finansijskim tržištima su svetlucala zeleno, a ne crveno, sve do samog trenutka propasti.

Možda bi mogla da se izvuče i neka lekcija za naše doba, takođe. Prvom razdoblju finansijske globalizacije je bila potrebna najmanje jedna generacija da bi se uspostavila. A razbijena je u paramparčad za par dana. I trebalo je više od dve generacije da poprave štetu koju su naneli topovi avgusta 1914. godine.

Nastavlja se