„Shvatila sam da ne čujem i da ne mogu više da se smeškam, trepćem i čitam s usana“: Oko 600 osoba u Srbiji u glavama ima implante koji im vraćaju sluh

Danas se obeležava Svestki dan sluha, a sagovornici Danasa kažu da je u Srbiji od 2002. godine ugrađeno preko 600 implanata, da se u svim porodilištima bebama radi skrining sluha, kao i da su implanti na teret RFZO od 2005. godine, dok u Novom Sadu više ne postoji škola za decu čiji je sluh oštećen ili to čulo uopšte nemaju.

A, Sanja dodaje da je počela da gubi sluh u svojoj 12 godini, dok je sa 15 nosila slušne aparate.

„Do 45. godine skoro da sam prestala da čujem, oštećenje je bilo oko 98 odsto. Počela sam da se povlačim iz društvenog života i nisam mogla više nikoga da razumem ukoliko ga ne gledam u lice i ne čitam sa usana“, opisuje Sanja svoju situaciju.

„Komunikacija sa svojom decom bila je nemoguća“

Ona dodaje da je komunikacija sa njenom decom postala skoro nemoguća. Takođe, tokom kovida, kada su svi nosili maske preko usta, ona nije mogla da čita sa usana.

„Prijatelji su prestali da me zovu, socijalna izolacija je bila totalna i postala sam svesna da venem. Sve sfere života su mi išle nizbrdo. Potom sam otišla na operaciju 26. decembra 2022. godine. Nisam se plašila pripreme, operacije. Implant je pušten u rad 25. januara 2023. Kad mi je uključen procesor, čula sam neprirodan elektronski zvuk kao na rejv žurkama. Posle mesec dana imala sam prvo finije podešavanje. Toliko sam bila željna zvuka da sam se jako brzo navikavala na sve“, opisuje ona i dodaje:

„Fantastično je što je sa implantom svakim danom sve bolje i bolje, mozak jako dobro reaguje. Preporodila sam se.Vratila sam svoj život. Sada kažem da sam kiborg. Elektroda mi je u glavi. Imam kohlearni implant. Pružam podršku drugima koji će proći isti taj put. Moj procesor ima „blutut“ i preko aplikacije na telefonu mogu da se uparujem sa drugim uređajima. Pošto mi je ugrađen i magnet ispod kože glave koji drži spoljašnji deo implanta – procesor, u svakom času mogu da ga skinem. Tada ne čujem ništa, posebno ako neko od komšija hilti bušilicom nešto buši – opisuje Sanja uz smeh.

Jako joj je važna velika podrška koju ima na poslu, ali i porodici.

„Sluh mi je padao, a na poslu su mi nalazili šta da radim“

„Kako je moj sluh opadao, na poslu su mi nalazili šta ću da radim u skladu sa svojim stanjem, poslednjih godina davali su mi da pišem recenzije. Jako sam zahvalna jer sam svesna da bi neko drugi dobio otkaz“, navodi naša sagovornica i dodaje da je posle operacije postala članica svestke organizacije „kohlear juzersa“ koja širi svest ljudima o nošenju implanata i imaće u maju prvu konferenciju u Briselu.

Istovremeno, profesor Dragan Dankuc sa Klinike za otorinolaringologiju i hirurgiju glave i vrata Kliničkog centra Vojvodine, pionir je u ugradnji unutrašnjeg uva odnosno kohlearnog implanta. Ugradio je prvi takav uređaj u Srbiji 26. novembra 2002. godine.

„Sledećeg meseca to je uradio profesor Rade Kosanović iz KBC Zvezdara, a naredne godine profesor Nenad Arsović u UKCS. Tako je počelo. Od 2005. godine implanti su na teret RFZO, a u svim porodilištima se radi skrining sluha otoaukustičkom emisijom drugog dana nakon rođenja bebe. Ugradnja kohlearnog implanta, sofisticiranog elektronskog uređaja detetu koje nije čulo ili odraslima, vraća mogućnost da ponovo čuju, deca nauče da govore i uključe se u svoju zajednicu. U pitanju je timski rad i učestvuju mnogi lekari“, navodi dr Dankuc.

Prema njegovim rečima, kada se ustanovi da deca nemaju odgovor na draž, tada kreće dijagnostika.

„Kada dokažemo kod dece teška oštećenja sluha, onda započinjemo pripremu za operaciju koja zahteva čitav niz pregleda, uključujući razvijenost temporalne kosti, unutrašnjeg uha, kohlearnnog (slušnog) nerva, potom su tu pregledi dečjeg psihologa, neurologa, oftalmologa, anesteziologa. I kada sve to završimo, uz audiološku prepoerativnu dijagnostiku, onda postavljamo indikaciju za operaciju. O tome odlučuju interne komisije, a na kraju centralna komisija RFZO“, objašnjava taj stručnjak.

Mikrohirurzi ugrađuju implant

Dodaje, kada se dobije dozvola za ugradnju, nastupaju mikrohirurzi.

„Operacija traje oko dva i po sata. Napravi se rez na koži iza ušne školjke, pristupa se otvaranju temporalne kosti. Uz to, otvara se prostor do srednjeg uva i potom kohlee. Nakon toga plasiramo 22-kanalnu elektrodu u unutrašnje uho. Elektrode dolaze do prvog neurona kohlearmog ili slušnog nerva i putem struje se stimulišu očuvani neuroni. U KCV od 2002. godine, zaključno sa 2023, urađeno je 195 operacija, dok u čitavoj Srbiji preko 600“, kaže, između ostalog, taj profesor i dodaje da mu je „najveća radost da vidim pacijente koje smo operisali pre 22 godine, a oni završili škole, žive svoje živote“.

Blažo Pisarić, akustičar – audiolog, navodi za Danas da ti specijalisti prate čitav proces kohlearne implantacije.

„Pre operacije obavljamo razgovore, uglavnom sa roditeljima, posle svih rezultata analiza. Potom smo prisutni tokom operacije. Ispitujemo ispravnost implanta pre ugradnje pacijentu. Tokom njegove ugradnje pratimo proces koji obavlja mikrohirurg i odmah nakon ugradnje proveravamo u sali, dok je pacijent u anesteziji, da li je implant funkcionalan u unutrašnjem uvu. Mi smo ti koji kažemo da sve funkcioniše i da može mikrohirurg da pritsupi zatvaranju lobanjske kosti i drugih tkiva“, objašnjava on.

Kako dodaje, potom još jednom urade merenja i tada je završena operacija.

„Posle pet, šest nedelja od operacije puštamo aparat u rad. Rezultat je impresivan, jer sva naša operisana deca sada čuju i integrisana su u sistem. U Novom Sadu nema više škola za decu koja slabo čuju ili ne čuju. Smatra se da se 1,5 dete na 1.000 dece rodi sa teškim oštećemnjem sluha A, preko tog čula primamo 86 odsto svih inforamcija“, objašnjava on.

Novi Sad prvi u jugoistočnoj Evropi

Novi Sad u četvrtak dobija prvi dijagnostički centar u jugoistočnoj Evropi u kome će biti popravljen kvalitet rehabilitacije osoba koje su dobile kohlearni implant, porodicama moći da se pokaže kako deca, na primer, sada čuju u raznim životnim situacijama – na koncertima, sportskim događajima, slavljima, ali da se uradi preoperativna dijagnostika.

„Tu će slušno oštećene osobe i njihovi pratioci moći aktivno da učestvuju u rešavanju problema. U centru će majka i dete imati isti doživljaj kako dete stvarno čuje. Potom će majka ili porodica moći tom detetu da pomogne kod kuće i svakodnevnom životu. U centru ćemo moći da dočaramo bilo koju životnu situaciju kroz probe i ubrzamo rehabilitaciju posle operacije. Takođe, tu će se raditi kompletna dijagnostika pre postavljanja uređaja i nakon njegovog uključenja“, kaže Blažo Pisarić.