Imućni Nemci zaštićeni od poreza

Vlast i opozicija će se nesumnjivo tući oko pitanja da li je jaz između bogatih i siromašnih u Nemačkoj toliki da se minimalna plata, kao zaštita najsiromašnijih, i porez na imovinu kao način većeg učešća bogatih u finansiranju javnih troškova ne mogu izbeći. Odlučujuću varnicu u raspravu koja preti da postane žestoka, bacila je nemačka vlada, višestrukom korekcijom i naknadnim ublažavanjem zaključaka iz redovnog godišnjeg izveštaja o siromaštvu i time dala levoj opoziciji municiju za predstojeću borbu.

Jer, tvrdi opozicija, nemački ministri za privredu i finansije, liberal Filip Resler i hrišćanski demokrata Volfgang Šojble nisu ulepšali nego su grubo falsifikovali prvobitni izveštaj svoje koleginice, ministarke rada Ursule fon Lajen.

Ekonomista Kristofer Šmit, shvatajući da politička situacija ide naruku uvođenju minimalne plate, zahteva da u komisiji koja će odlučivati o njenoj visini sem političara budu i stručnjaci. Šmit, međutim, ne stoji više sasvim iza svojih ranijih crnih prognoza o uticaju obavezne minimalne plate veće od 7,5 evra po satu na rast nezaposlenosti. Posle oštrih reformi u socijalnoj sferi koje je Nemačka sprovela za vlade Gerharda Šredera 2001. godine, sektor najnižih plata u toj državi je porastao, to niko ne spori, ali upravo rast sektora najnižih plata doprineo je padu nemačke nezaposlenosti na istorijski niske stope, tvrdi se. Među mlađima od 25 godina, stopa nezaposlenosti je samo 5,4 odsto. Manje od sedam evra na sat zarađuje oko 12 odsto zaposlenih u Nemačkoj.

Prema Destatisu, u onim državama EU koje imaju zakonom utvrđenu opštu minimalnu platu, ona se kreće od 400 do 800 evra mesečno.

Nemačka vlada je prošle nedelje konačno usvojila obavezni godišnji izveštaj o siromaštvu i uputila ga Bundestagu. Ništa lepše za opoziciju: u prvobitnom izveštaju Ministarstva za rad izvršene su bitne izmene. U prvobitnom izveštaju se insistiralo na rastu nejednakosti dohodaka i imovine u Nemačkoj i tvrdilo da vlada ispituje način na koji bi se preko rasta poreza na dohodak privatno bogatstvo moglo uključiti u održivo finansiranje javnih finansija. Govorilo se o Nemačkoj kao ozbiljno podeljenom društvu. Onda se u javnosti pojavila analiza Instituta za ekonomska istraživanja, bliskog poslodavcima, koji je argumentovao da od 2006. nije u Nemačkoj produbljivan jaz u rastu dohodaka, nego su te razlike smanjene i na opštem nivou i između zapada i istoka. Neravnomernosti u tekućim dohocima od 2006. se smanjuju, zaključio je taj institut. I džini koeficijent, kojim se meri nivo nejednakosti u društvu, u Nemačkoj je smanjen i iznosi 0,28. Udeo siromašnih, odnosno onih čiji dohodak je ispod 60 odsto od prosečnog u poslednjih pet godina je stabilan: iznosi između 14 i 16 odsto.

Ali jaz u raspoloživoj imovini ostao je dubok i dalje se produbljuje, pa 10 odsto najbogatijih Nemaca raspolaže sa 53 odsto neto imovine, a donja polovina nemačkih domaćinstava sa samo jedan odsto. Deset godina ranije taj odnos je bio sledeći: 10 odsto najbogatijih raspolagalo je sa 45 odsto neto imovine, a 50 odsto siromašnijih sa tri odsto.

Pošto je k znanju primila i sve ove zaključke, nemačka vlada je, bar na papiru, prestala da razmatra značajnije oporezivanja imućnijih, umesto toga sada govori o njihovom dobrovoljnom učešću u finansiranju javnih troškova.

Zaostajanje istoka

Pošto je to zakonom moguće, samo su pojedine branše u Nemačkoj utvrdile minimalnu platu i ona se, prema Nemačkoj statističkoj službi, 1. januara kretala od sedam evra po satu u „novim“ nemačkim pokrajinama do 13,70 evra po satu na zapadu Nemačke. Utvrđena je najniža plata za povremene poslove od 7,50 evra na sat na istoku do 8,19 evra na sat na zapadu Nemačke.