Imunolog Marković: Pandemija će sigurno stati, ali njen izazivač neće nestati

Prema njegovim rečima, rezultat vakcinacije je evidentan ali na duži vremenski rok.

„Mnoge bolesti kruže i postoji rizik da ih dobijemo ali vakcine, za razliku od lekova, mogu da deluju i na nevakcinisane osobe. Cilj imunizacije je vakcinisati dovoljan broj ljudi kako bi se sprečilo kruženje virusa“, naveo je prof. dr Miloš Marković na tribini Radio Galaksije.

Profesor Marković rekao je da je na početku pandemije sporadično pratio naučna istraživanja na ovu temu dok je, prema njegovim rečima, u poslednje vreme dosta vremena poklonio istraživanjima na temu imunizacije.

„Medicina podrazumena visoko sofisticiran zanat koji je visoko naučno zasnovan i baziran na dokazima. Više je stadijuma istraživanja, preko bazičnih do kliničkih koraka. Na osnovu prethodnih saznanja vrše se pretpostavke šta se može dogoditi“, istakao je on.

Marković je naglasio da je važna obavezna kontrola prilikom istraživanja kao i referentni sistem tj. nešto na osnovu čega se poredi.

„Nauka mora isključiti slučajnost te uvek mora imati dovoljan broj ponavljanja. Apsolutno ne postoji 100 odsto tačnosti. Statistika prihvata pet odsto greške. Referentni opseg za bilo koju analizu baziran je na 95 odsto i to je neka prihvatljiva verovatnoća, što ne znači da je neko bolestan kada iskače iz tog opsega“, dodao je imunolog.

Prema njegovim rečima, pandemija će sigurno stati, ali njen izazivač neće nestati.

„Doći ćemo u situaciju da Kovid -19 postane endemska bolest, nešto poput gripa. Imunitetu kao stanju otpornosti vakcine doprinose u najvećem broju“, dodao je on.

Edvard Džener je krajem 18. veka prvi objavljio studiju o vakcinama koja je ušla u istoriju i svaki epidemiološki udžbenik.

Marković je rekao da se ne radi samo o tome koliko ljudi umire od Kovida, veći problem je zdravstveni sistem koji je zbog trenutnog stanja paralisan te nije u mogućnosti da adekvatno pomogne ostalim bolesnicima.

„Španska groznica je prestala bez pomoći vakcina, ali posledice koje je ostavila iza sebe čovečanstvo ne sme ponovo dopustiti“, istakao je Marković.

On je dodao da ne postoji mogućnost tačnog određivanja perioda zaštite koji pruža vakcina.

„Suštinski je važno napomenuti da se prilikom masovne proizvodnje vakcina ne menja njena bazična struktura i nikako ne razlikuje od one koja je korišćena u fazi ispitivanja. Studije o vakcinama, sa kojima smo se susretali do sada, u proseku traju od pet do deset godina.U slučaju vakcina protiv Kovida izbegnuti su mnogi zaobilazni procesi finansiranja te je ubrzan sam proces obavljanja kliničkih studija“, istakao je on.

U fazi istraživanja „tri“, kako je imunolog Marković objasnio, nakon što je data dozvola od regulatornog tela, definiše se koji je minimalan broj ljudi da bi se postigao validan podatak.

„Odatle se određuje od 20 do 30 hiljada ljudi. Polovina dobije vakcinu dok druga polovina dobije fiziološki rastvor zbog placebo efekta. Kod Fajzerove vakcine npr. obolelo je osam ljudi iz prve dok je iz druge obolelo nešto preko 150 ljudi, objasnio je profesor Marković.

On je istakao da novac nije snizio kriterijume bezbednosti, te da  ništa od procesa istraživanja nije preskočeno.

U okviru ciklusa Radio Galaksije, stanice posvećene nauci i naučnoj pismenosti, organizovana je tribina koja predstavlja simulaciju radijske emisije, kako bi se približili procesi istraživanja vakcina. Moderator je bio naučni edukator Dušan Pavlović (Radio Galaksija).