Imunolog Popadić: „Sputnjik“ može da se pakuje u Srbiji

To znači da bi na Torlaku mogle da se pune bočice, koje se potom distriburaju na puntktove na kojima se vrši vakcinacija stanovništva. Za nas bi to značilo veću dostupnost vakcine tako da građani mogu brže da se vakcinišu što je u trenutnoj situacji velika prednost, kaže u razgovoru za Danas Dušan Popadić, profesor imunologije na Medicinskom fakultetu.

On objašnjava da proces od ideje do vakcine grubo može da se podeli na tri nivoa, i da je nerealno očekivanje da bi Srbija u srednjem roku mogla od početka do kraja da proizvodi vakcinu kao što je sputnjik V, koja se zasniva na potpuno novoj tehnologiji.

– Prvi nivo podrazumeva dizajniranje vakcine i proizvodnju dovoljne količine vakcina za ispitivanje na životinjama i ljudima. Obično za to nisu potrebni veliki kapaciteti i to je posao koji može da se radi u malim laboratorijskim pogonima. Tokom te faze, ako na primer želite da ispitate vakcinu kao što je sputnjik V na životinjama a zatim i na ljudima (uključujući i treću fazu kliničkih ispitivanja koja je obuhvatila oko 30.000 ljudi), potrebno je da napravite po 30 litara obe komponente vakcine. Proizvodnja vakcina čija je bezbednost dokazana i koja dokazano pruža zaštitu ispitanicima što se pokazuje u kliničkim studijama, prelazi na novi nivo, a to je proizvodnja u mnogo većim količinama i tada govorimo o hiljadama litara, objašnjava Popadić.

On kaže da treći nivo proizvodnje podrazumeva da se „na taj način proizvedene vakcine finalizuju, odnosno prevedu u oblik koji je pogodan za upotrebu u zdravstvenom sistemu“.

– To praktično znači da se vakcine proizvedene u velikim fermentorima pakuju u bočice, aseptično i u posebno kontrolisanim uslovima koji treba da obezbede sterilnost i propisanu stabilnost proizvoda. Tako upakovana vakcina se potom distribuira i može da se primenjuje. Finalizacija proizvodnje vakcina je nivo koji svakako može da se obavlja na Torlaku i da se sa time započne veoma brzo po postizanju sporazuma o saradnji jer na Torlaku postoji višedecenijsko iskustvo kako u proizvodnji tako i u finalizaciji proizvodnje vakcina, dodaje Popadić.

Sagovornik Danasa podseća da Torlak već sam proizvodi, vrši klinička ispitivanja, i na kraju finalizira vakcinu protiv gripa i neke druge vakcine. Popadić međutim dodaje i da je sputnjik V zasnovan na novoj tehnologiji koja je prvi put primenjena pri proizvodnji vakcine protiv ebole.

– Doskoro niko nije pravio ovaj tip vakcina. Da bi vakcina kao što je sputnjik V mogla od početka do kraja da se osmisli i proizvodi na Torlaku potrebne su godine, to je izuzetno zahtevan posao koji traži i dodatnu tehnologiju. Mi ne možemo da se poredimo sa najbogatijim zemljama koje mnogo više novca izdvajaju za nauku i stoga je nerazumno očekivati tako nešto. To naravno nije razlog da ne radimo ništa i čekamo već je potrebno da sagledamo realne mogućnosti i uradimo ono što možemo, a što će našim građanima i te kako koristiti jer će imati vakcine. Na kraju, ljudima nije najbitnije da li je vakcina od početka do kraja proizvedena na Torlaku, već da li im je dostupna – kaže Popadić.

Prema poslednjim informacijama, u Srbiju je stiglo još 50.000 doza vakcine sputnjik V, a najavljeno je i da ruska delegacija treba danas da poseti Torlak kako bi se procenilo u kom pravcu može da teče dalja saradnja.

Državni sekretar u Ministarstvu zdravlja Mirsad Đerlek rekao je juče da bi „punjenje i pakovanje“ vakcine na Torlaku trebalo da počne do kraja godine. Govoreći za TV Prva on je još rekao da Srbija već ima mašinu za pakovanje, koju je Ministarstvo zdravlja kupilo 2016. godine i da treba nabaviti samo mašinu za ambalažu.

Zadržati dobar trend

Pored sputnjika V, u Srbiji su još dostupne Fajzer-Biontek i Sinofarm vakcina, a ukupan broj građana koji je do sada vakcinisan je preko pola miliona. Dušan Popadić ocenjuje da je dosadašnji tok vakcinacije solidan i da bi trebalo održati dobar početni zamah. „Ja nisam očekivao da vakcina ni kod nas ni u svetu bude dostupna pre proleća ove godine. Brzina kojom su strane regulatorne agencije ali naša Agencija za lekove odobrile upotrebu vakcina bila je za mene potpuno neočekivana. Naša država je pored toga uspela i da nabavi vakcine a obuhvat vakcinacijom je solidan u poređenju sa drugim zemljama i važno je da sada održimo ovakav trend“, zaključuje Popadić.

Razlike u tehnologijama

Upoređujući tehnologiju koja se koristi za proizvodnju sputnjika V i tehnologiju koja se upotrebljava za vakcine poput Fajzer-Biontekove i Modernine, Popadić kaže da su RNK vakcine fleksibilnija platforma jer pružaju mogućnost da se za kraće vreme proizvedu vakcine protiv neke nove bolesti.

„Astrazenekina vakcina kao vektor koristi adenovirus šimpanze u obe doze, dok sputnjik koristi dva različita adenovirusna ljudska vektora u dve doze. Zbog toga, u slučaju Astrazeneke, veća je verovatnoća da kod pojedinih osoba druga doza ne bude efektivna onoliko koliko su to nameravali proizvođači, odnosno može da se desi da imunski sistem ne odreaguje samo na spajk protein već i na proteine adenovirusnog vektora, što može da umanji efektivnost vakcine (njeno dejstvo u populaciji). Sputnjik V izbegava ovaj problem pošto u dve doze koristi dva različita vektora. Međutim, ako bi se hipotetički pojavio neki novi virus, nazovimo ga na primer SARS-CoV-3 koji izaziva novu bolest npr. kovid 23, onda bi bilo potrebno upotrebiti dva nova vektora, jer bi izloženost vektorima prisutnim u sputnjiku V mogla da umanji efektivnost vakcine protiv kovid 23. Kod RNK vakcina takav problem ne postoji – činjenica da ste nekada u životu primili RNK vakcinu protiv jedne bolesti neće umanjiti efektivnost neke naredne RNK vakcine koju primite“, objašnjava Popadić.