Imunolozi podigli rejting

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Ta man da proslave smenu rektora Arsenijevica. Bice sve to mnogo bolhe kada posteni i vredni didju do izrazaja, a kada ovi kvaz -dopisani i nikad prvi autori odu.

   1. Vi koji volite da mrzite ne znate nista drugo do da svaku priliku iskoristite za blacenje boljih od sebe jer nemate snage da se nosite sa licnom inferiornoscu. Taj rektor koga ovako potcenjivacki prozivate je stvorio Centar za molekulsku medicinu koji sluzi na ponos Univerzitetu i gradu i on je licnim ugledom i zalaganjem, zajedni sa prof. Stojkovicem, koga Vi verovatno takodje ne priznajete i smatrate kvazi naucnikom, doprineo da Kragujevac dobije Centre izvrsnosti. To je istina i to su cinjenice. To ni milion hejtera ne moze da izbrise. To znamo mi koji volimo svoj grad i svoj univerzitet i zbamo da budemo zahvalni ljudima koji su spremni da rade na njihovom ugledu. Mi volimo da volimo, da hvalimo i da se ponosimo

2. Sa katedre za imunologiju na Fakultetu medicinskih nauka u Kragujevcu su oterani upravo oni koji su objavili najveći broj radova u časopisima sa najvišim impakt faktorom. Sramota je što se ovi koji organizuju samopromociju kite njihovim perjem i dopisuju na radove ukrug, a da pri tome gotovo nigde nisu prvi autori. Kad o nečemu pišete, treba da napišete istinu. Ovako samo pomažete kvazi naučnicima da se promovišu.

3. Било би добро истине и пуне информације ради да се преносе комплетне вести. Ево о чему се ради… Одбор за имунологију и алергологију Одељења медицинских наука Српске академије наука и уметности и Друштво имунолога Србије обележиће Светски дан имунологије научним скупом , у четвртак, 26. априла 2018. године. Скуп ће се одржати у Свечаној сали САНУ, Београд. Ово је веома озбиљан и еминантан анучни скуп где своје радове и резултате презентују најквалитетнији научници из земље и иностранства. Ректор Универзитета у Крагујевцу једноставно није добродошао нити се осећа добродошао на скуп где се траже озбиљни резултати, морални истраживачи и људи који поштују висока начела академског кодекса. Због тога је ректор Арсенијевић одлучио да прави свој паралелни скуп, истог дана, под сличним назовом и да једноставно обмањује научну и стручну јавност. Ректоров скуп се зове „Светски дан имунологије 2018“ и одржава се у Крагујевцу 26.04.2018. Ово је само наставак обмана којима се служи ректор Универзитета, а са сличним обманама, преварама, бахатим понашањем и злоупотребама јавност је била информисана преко штампе и преко вашег цењеног листа. Ректор је чак прибегао и уценама доктораната тако да они без обзира на фокус својих истраживања, морају да присуствују скупу, ваљда да би пубика изгледала бројнија. Са друге стране најквалитетнији имунолози из Крагујевцу биће да легалном скупу САНУ у Београду. Значи имамо званичан скуп у организацији САНУ и квази скуп, квази научника, са квази резултатима. Цела струка и академска јавност на једној, а Арсенијевић да другој страни. Све се ово може проверити и на сајту САНУ и на сајту Медицинског факултета, Универзитета у Крагујевцу. Ово је цела информација, а не пловична и мислим да би истине ради било добро да се јавност упозна са правим стањем ствари.

4. Поштовани чланови редакције ,,Данас“-а,
   Најпре желим да вам се захвалим на чињеници да сте врло професионално пренели вест о научном скупу којим је 26.04.2018. године обележен светски дан имунологије у Крагујевцу.
   Због дезинформација које je у коментару написао појединaц потписан псеудонимом ,,Истине ради-лекар из Крагујевца“, желим да, ради јавности, наведем егзактне и лако проверљиве податке:
   1. Светски дан имунологије први пут је установило и обележило Европско удружење имунолога 29. априла 2005. године. Од тада, па до данас, се овај дан обележава широм света са циљем да целокупна јавност буде упозната са најновијим научним и стручним достигнућима из имунологије. Организују га национална друштва имунолога и њихове подружнице. Информација доступна на сајту http://www.dayofimmunology.org/history/
   2. Друштво имунолога Србије у сарадњи са Одбором за имунологију и алергологију Одељења медицинских наука САНУ сваке године обележава светски дан имунологије предавањима на којима имунолози представљају научне радове објављене у последњих годину дана. Уобичајена пракса је да ако 29. април буде субота или недеља, светски дан имунологије се обележава претходног четвртка или петка. Извршни одбор Друштва имунолога Србије током марта месеца расписује Позив за достављање радова (сажетака) за представљање на научном скупу поводом Дана имунологије и након тога чланови Извршног одбора ДИС-а разматрају квалитет пристиглих радова и одлучују о њиховом презентовању на научном скупу.
   Апсолутно се слажем са тврдњом под псеудонимом ,,Истине ради-лекар из Крагујевца“ потписаног појединца да је тај скуп ,,веома озбиљан и еминантан анучни скуп где своје радове и резултате презентују најквалитетнији научници из земље и иностранства“. Управо за овогодишњи скуп Извршни одбор ДИС-а је на седници одржаној 29. 03. 2018. године изабрао 22 сажетка, од којих су 12 написали имунолози Подружнице ДИС-а за Централну Србију из Крагујевца. План и програм овог скупа на којем се могу потврдити све ове чињенице доступан је на званичној интернет страници САНУ (https://www.sanu.ac.rs/wp-content/uploads/2018/04/Program-Imunologija.pdf). Ради ваших читаоца, аутори који су подвучени у радовима из Крагујевца су: Н. Јовичић, Н.Гајовић, И. Петровић, М. Газдић, Ј. Јаковљевић, Н. Милосављевић, Б. Симовић Марковић, А. Ацовић, Бојан Стојановић, Б. Ђоковић, Бојана Стојановић, Д. Стајић.
   Са тим у вези, апсолутна је неистина да ректор проф. Арсенијевић није добродошао на овај скуп јер је он аутор у свих 12 сажетака и значајно је својим радом и саветима допринео реализацији свих ових истраживања што могу потврдити сви наведени аутори. Тачније, проф. Арсенијевић је оснивач имунологије у Крагујевцу, истраживач који је, уз проф. Миодрага Лукића, најзаслужнији за експанзију имунологије и науке у Крагујевцу. Због тога су данас и проф. Арсенијевић и проф. Лукић награђени Плакетом за изузетан допринос развоју имунологије у Србији.
   3. Апсолутно се слажем са тврдњом под псеудонимом ,,Истине ради-лекар из Крагујевца“ потписаног појединца ,,најквалитетнији имунолози из Крагујевцу биће да легалном скупу САНУ у Београду“.
   Извршни одбор ДИС-а је предвидео да од 10 чланова радног председништва скупа у САНУ, 5 чланова буду представници Подружнице ДИС-а за Централну Србију из Крагујевца (професори В. Воларевић, И. Јовановић, Г.Радосављевић, М. Миловановић, и доцент Ј. Пантић). План и програм овог скупа на којем се могу потврдити све ове чињенице доступан је на званичној интернет страници САНУ (https://www.sanu.ac.rs/wp-content/uploads/2018/04/Program-Imunologija.pdf) на којем су наведена имена ових 5 крагујевачких имунолога. Сви наведени имунолози су ученици проф. Арсенијевића и поштоваоци његових људских, моралних и стручних квалитета.
   4. Након што је прослава светског дана имунологије у САНУ, на седници Извршног одбора ДИС-а од 29.03.2018.године, одређена за петак 27.04.2018. године, а са жељом да своје резултате прикажу и крагујевачкој јавности, чланови Председништва Подружнице ДИС-за за Централну Србију из Крагујевца су 30.03.2018. године, одлучили да дан раније од планираног скупа у Београду, дакле у четвртак, 26.04.2018. године, одрже научни скуп поводом Дана имунологије у Крагујевцу и да затим у петак, 27. 04.2018.године презентују своје резултате у САНУ, у Београду.
   Сачињен је План и програм прославе дана имунологије у Крагујевцу за 26. 04. 2018. године. Поред имунолога из Крагујевца, као предавачи предвиђени су еминентни имунолози, наставници и сарадници Медицинског факултета Универзитета у Београду, Војномедицинске кадемије, Универзитета у Новом Пазару. План и програм овог скупа на којем се могу потврдити све ове чињенице доступан је на званичној интернет страници Универзитета у Крагујевцу у чијој свечаној сали се научни скуп и одржао (http://www.kg.ac.rs/doc/naucni_skup_svetski_dan_imunologije_2018_kragujevac_-_program.pdf).
   5. Након што је руководство ДИС-а, средином априла одлучило да помери прославу дана имунологије у САНУ са 27.04. на 26.04.2018. године, а због чињенице да су већ биле организоване припреме за научни скуп у Крагујевцу, имунолози Крагујевца су 20.04.2018. године, због ,,преклапања“ термина решили да своје резултате презентују у Крагујевцу и о томе обавестили све чланове и руководство ДИС-а. Резултат тога је био да се прослава светског дана имунологије одржи паралелно и у Београду и у Крагујевцу, 26.04.2018. године. На скупу у Београду планирано је 10 предавача, а на скупу у Крагујевцу 24 предавача. План и програм оба научна скупа доступан је на званичној интернет страници Друштва имунолога Србије (https://www.isos.rs/news).
   6. Научни скуп ,,Светски дан имунологије 2018“ одржан је у Крагујевцу 26.04.2018. године према предвиђеном плану и програму. Овај научни састанак је почео око 10 сати и завршен је око 21.30. Преко 100 регистрованих учесника (на основу званичне регистрационе листе) присуствовало је скупу и по посећености и квалитету приказаних резултата био је један од најбоље организованих имунолошких скупова у Србији.
   7. Учеснике скупа у Крагујевцу појединац потписан као ,,Истине ради-лекар из Крагујевца“ је назвао ,,квази научницима“. Истине ради, научни део скупа у Крагујевцу отворио је пленарним предавањем професор Владимир Трајковић, шеф катедре за Имунологију Медицинског факултета Универзитета у Београду који је аутор 151 рада, цитираних 7481 пут (доступно на https://www.scopus.com/authid/detail.uri?authorId=7004516866). Сви остали предавачи су наставници или сарадници државних факултета, научно-истраживачких и здравствених установа, аутори научних радова објављених у међународним часописима и свакако нису ,,квази научници“. О успесима и достигнућима Центра за молекулску медицину и истраживање матичних ћелија у којем раде имунолози из Крагујевца, Српска научна телевизија је недавно направила репортажу где је презентован део научно-истраживачког рада младих истраживача и имунолога из Крагујевца (доступно на https://www.youtube.com/watch?v=mtliv4SweUk).
   На крају, желим да истакнем да је све што сам навео доступно и лако проверљиво. Немам апсолутно ни најмању намеру да се преко ове нити било које друге странице или друштвене мреже дописујем, надмудрујем или дискутујем са било ким. Због тога нећу реплицирати ни на који коментар који ће евентуално бити написан након овог обраћања.
   Са својих непуних 39 година аутор сам 55 радова објављених у водећим међународним часописима индексираним на СЦИ листи, и у огромној већини њих сам водећи аутор (први или кореспондирајући), а фактор утицаја тих радова је 196.533 и цитираност 1047 (доступно на http://www.medf.kg.ac.rs/informacije/nastavnici/knjiga%20_nastavnika/Volarevic%20Vladislav/Volarevic%20Vladislav.pdf. https://www.scopus.com/authid/detail.uri?authorId=36057646000).
   Евентуално ћу размотрити да одговорим неком ко се потпише именом и презименом и својом биографијом и библиографијом покаже да је достојан дискусије на тему ,,Имунологија у Србији“.
   Са поштовањем,
   Проф. др Владислав Воларевић
   Председник Подружнице Друштва имунолога Србије за Централну Србију
   Центар за молекулску медицину и истраживање матичних ћелија Факултета медицинских наука Универзитета у Крагујевцу

5. Vatromet znanja za buducnost Srbije!

6. Molim da ovo objavite jer se ponovo javljaju pitanja plagiarizma, autoplagijarizma i dopisivanja na radove. Kao neko ko se ceo život bavi naučnim radom, pratim vesti iz nauke, i objektivno sam zbunjen ovim informacijama. Ako su u pitanju 2 paralelna naučna skupa, kao što kaže prof. Volarević, kako to da se neki radovi nalaze na agendama oba skupa. Na primer, kako rad: „Утицај мезенхималних матичних ћелија на сигнални пут IL – 17 у моделима акутног хепатитиса и фиброзе јетре“, može biti planiran za prezentaciju na konferenciji SANU za 12:30–12:45 a isti taj rad je planiran za prezentaciju na skupu Medicinskog u Kragujevcu za 12:15-12:30. Čisto, tehničko pitanje, gde je rad prezentovan, kako rad može biti predložen za publokovanje na dve paralelne konferencije, šta će autori voditi u svojim CV, jednu, drugu ili obe konferencije. Podsećam da je objavljivanje istih radova na paralelnim konferencijama delo koje se zove autoplagijat i strogo je kažnjivo, tamo gde ima akademske odgovrnosti i morala. Da je reč o dva skupa navodi i sam prof. Volarević rečima: „План и програм оба научна скупа доступан је на званичној интернет страници Друштва имунолога Србије..“. Moje pitanje je ko je ovde činio duplo publikovanje ili autoplagijarizam? Sem toga ako je od 22 rada koja su prezentovana u Kragujevcu, rektor Nebojša Arsenijević koautor na 16, njegov sin Aleksandar Arsenijević je koautor na 6, dodajmo nevenčanu suprugu i njenog sina sa takođe koautorstvima, da li ovo ukazuje na ugledan naučni skup ili još jedan cirkus iz Kragujevca. Očigledno je reč o još jednom akademskom prekršaju koji se zove dopisivanje na radove. Da li je Nebojša Arsenijević zaista doprineo pisanju 16 radova za samo jednu konferenciju (i to sam mesta rektora gde je valjda angažovan na upravljanju Univerzitetom u svom punom kapacitetu), ili je ovde ponovo reč o još jednom akademskom prestupu? Da li je Acknowledgement bio dovoljno priznanje ili je pak Arseniejvić dopisan (milom / silom)? Pa zar ne reče Arsenijević „Ja ć mog Acu da dopišem na sve radove….“. Ovo samo deo prestupa zašto rektor Arseniejvić nije uvršćen u organizacioni odbor konferencije SANU i deo razloga zašto on nije dobrodošao na konferneciju SANU ili bilo kakav ozbiljan naučan skup (pa je on morao da organizuje sopstveni skup sa svojih 16 kouatorstva od 22 rada (baš „ugledno“ i baš „svetski“). Shodno svemu, prof. Volareviću ako već organizujete neki skup, gledajte da to bude ugledan skup a ne porodično okupljanje.
   Naravno nije ovde reč Arsenijeviću već o sunovratu srpske akademske zajednice i nauke, pošto smo doživeli da se organizator konferencije hvali duplim radovima, autoplagijarizmu i dopisivanju autora bez opipljivog naučnog doprinosa.

   1. Госпoдине или госпођо И Симић,
      Као секретар Подружнице Друштва имунолога Србије за Централну Србију, овим путем желим да демантујем Ваше исказе, као и алудирање да су кодекси академске одговорности и морала нарушени организовањем научног скупа ,,Светски дан имунологије-2018“ у Крагујевцу.
      Кратак и јасан одговор на Ваше питање „…ko je ovde činio duplo publikovanje ili autoplagijarizam?” НИЈЕ ГА БИЛО.
      На седници Извршног одбора ДИС-а од 29.03.2018. године одлучено је да се прослава поводом светског дана имунологије одржи у петак 27.04.2018. године и да на њему буде представљено 12 радова из наше Подружнице из Крагујевца. Како се у Крагујевцу много ради и публикује, чланови Подружнице ДИС-за за Централну Србију из Крагујевца су 30.03.2018. године, одлучили да дан раније од планираног скупа у Београду, дакле у четвртак, 26.04.2018. године, одрже научни скуп поводом Дана имунологије у Крагујевцу и да на овом скупу млађе колеге које нису биле предвиђене за скуп у САНУ заједно са својим колегама са ВМА, Универзитета у Новом Пазару и Универзитета у Београду, презентују своје резултате-укупно 12 радова који нису били предвиђени за скуп у САНУ, а да се затим у петак, 27. 04.2018. године као публика придруже својим крагујевачким колегама који је требало да презентују своје радове у Београду. Ипак, када је руководство ДИС-а, средином априла одлучило да помери прославу дана имунологије у САНУ са 27.04. на 26.04.2018. године, а због чињенице да су већ биле организоване припреме за научни скуп у Крагујевцу, научници из Крагујевца који су били предвиђени да се представе у САНУ су 20.04.2018. године, због преклапања датума научних скупова у Крагујевцу и Београду, решили да не путују за Београд и да своје резултате заједно са осталим својим колегама из Крагујевца и гостима из Београда и Новог Пазара, прикажу исто у Крагујевцу, а не у Београду и о томе су благовремено обавестили све чланове и руководство ДИС-а (обавештења су достављена на 142 e-mail адресе како члановима ДИС-а, тако и председништву ДИС-а). На овај начин, првобитни скуп са 12 радова у Крагујевцу је експандиран на 24 рада и сесије су 26.04. трајале до дубоко у ноћ.
      План и програм оба научна скупа (и оног у Београду и оног у Крагујевцу) доступан је на званичној интернет страници Друштва имунолога Србије (https://www.isos.rs/news) и анализама ових програма сваком је јасно да нема истих сажетака у оба програма. Односно:
      1. јасно се може уочити да ниједан од 24 рада који су презентовани у Крагујевцу нису приказани на научном скупу у Београду
      2. по плану и програму на научном скупу у Београду предвиђено је да буде 10 радова и ниједан није био из Крагујевца
      Ако кажете да сте научник, онда би требало да знате да анализирате доступне и лако проверљиве податке, а не да се бавите интригама и лажним оптужбама. Посебно је жалостан закључак Вашег коментара да резултати презентовани у Крагујевцу немају: „опипљив научни допринос”. Истина је следећа:
      1. Рад који је презентовао проф. др Владимир Трајковић је публикован у М22 међународном часопису и доступан је на https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/29548704
      2. Рад који је презентовала др. сц. мед. Марина Газдић је публикован у водећем М21 међународном часопису и доступан на https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/29500914
      3. Рад који је презентовала др. сц. мед. Бојана Симовић Марковић је публикован у М22 међународном часопису и доступан на https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/28828008
      4. Радови које је презентовала др. Неда Милосављевић су публиковани у М21 и М22 међународним часописима и доступни су на https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/28481005;https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/28805262
      5. Рад који је презентовала др. Невена Гајовић је публикован у водећем М21 међународном часопису и доступан на https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/29459428
      Бављење научно-истраживачким радом је тимски успех. С тога истраживања укључују и млађе колеге из тима, као и професоре. Ректор проф. др Небојша Арсенијевић и те како заслужно стоји уз наша имена у публикованим радовима, јер је својим радом и трудом то и заслужио. И више него дегутатно је дискутовати нечије учешће на раду или допринос истом, осим ако нисте били део тог истраживачког тима. С обзиром да се усуђујете да овако говорите о истакнутим научним радницима, сигурна сам да се лажно представљате као научник и да Ви научник ни истраживач нисте. Ако грешим, демантујте ме и доставите линк Ваше биографије и библиографије, а немојте да се као и остали ,,критичари“ проф. Арсенијевића и његових сарадника, на друштвеним мрежама и у коментарима лажно представљате или кријете под псеудонимима. Једино су проф. Дејан Баскић и др Немања Здравковић јавно иступили. Анализом њихових биографија и библиографија доступних на званичној веб презентацији Факултета медицинских наука Универзитета у Крагујевцу уочава се да су они, иако су најдуже запослени од свих наставника са Катедре за Микробиологију и имунологију и основе онкологије, убедљиво најмање продуктивни, односно објавили су најмање радова.
      1. Проф. др Дејан Баскић је аутор 23 рада објављених у водећим међународним часописима индексираним на СЦИ листи (http://www.medf.kg.ac.rs/informacije/nastavnici/knjiga%20_nastavnika/Baskic%20Dejan/Baskic%20Dejan.pdf) током 23 година рада на Факултету медицинских наука на Катедри за микробиологију и имунологију.
      2. Др Немања Здравковић је аутор 15 радова објављених у водећим међународним часописима индексираним на СЦИ листи (https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/?term=nemanja+zdravkovic) током 15 година рада на Факултету медицинских наука на Катедри за микробиологију и имунологију.

      Насупрот Вама и њима су научници–имунолози који подржавају ректора проф. др Небојшу Арсенијевића и увек се потписују пуним именом и презименом јер поносно стоје иза својих академских каријера. Следећи подаци говоре у прилог томе:
      1. Проф. др Владислав Воларевић је аутор 55 радова објављених у водећим међународним часописима индексираним на СЦИ листи (http://www.medf.kg.ac.rs/informacije/nastavnici/knjiga%20_nastavnika/Volarevic%20Vladislav/Volarevic%20Vladislav.pdf) током 10 година рада на Факултету медицинских наука на Катедри за микробиологију и имунологију.
      2. Проф. др Иван Јовановић је аутор 34 рада објављених у водећим међународним часописима индексираним на СЦИ листи (http://www.medf.kg.ac.rs/informacije/nastavnici/knjiga%20_nastavnika/Jovanovic%20Ivan/Jovanovic%20Ivan.pdf) током 11 година рада на Факултету медицинских наука на Катедри за микробиологију и имунологију и основи онкологије.
      3. Проф. др Гордана Радосављевић је аутор 31 рада објављених у водећим међународним часописима индексираним на СЦИ листи (http://www.medf.kg.ac.rs/informacije/nastavnici/knjiga%20_nastavnika/Radosavljevic%20Gordana/Radosavljevic%20Gordana.pdf) током 12 година рада на Факултету медицинских наука на Катедри за микробиологију и имунологију.
      4. Проф. др Марија Миловановић је аутор 27 рада објављених у водећим међународним часописима индексираним на СЦИ листи (http://www.medf.kg.ac.rs/informacije/nastavnici/knjiga%20_nastavnika/Milovanovic%20Marija/Milovanovic%20Marija.pdf) током 10 година рада на Факултету медицинских наука на Катедри за микробиологију и имунологију.
      5. Доц. др Јелена Пантић је аутор 14 радова објављених у водећим међународним часописима индексираним на СЦИ листи (http://www.medf.kg.ac.rs/informacije/nastavnici/knjiga%20_nastavnika/Pantic%20Jelena/Pantic%20Jelena.pdf) током 6 година рада на Факултету медицинских наука на Катедри за микробиологију и имунологију.
      6. Доц. др Александар Арсенијевић је аутор 14 рада објављених у водећим међународним часописима индексираним на СЦИ листи (http://www.medf.kg.ac.rs/informacije/nastavnici/knjiga%20_nastavnika/Arsenijevic%20Aleksandar/Arsenijevic%20Aleksandar.pdf) током 6 година рада на Факултету медицинских наука на Катедри за микробиологију и имунологију и основи онкологије.
      Ја, Бојана Симовић Марковић, сам током својих 7 година бављења научно-истраживачким радом аутор 25 радова објављених у водећим међународним часописима индексираним на СЦИ листи доступно на (http://www.medf.kg.ac.rs/informacije/nastavnici/knjiga%20_nastavnika/Simovic-Markovic%20Bojana/Simovic-Markovic%20Bojana.pdf).
      Уколико узмете да анализирате импакт факторе радова, видеће да наставници који подржавају ректора имају вишеструко веће импакт факторе и да су њихови радови вишеструко више цитирани од радова проф. Баскића и др Здравковића.
      Да би се добили врхунски научни резултати и да би били исказани кроз публикације признате у светским научним часописима потребно је много рада и одрицања. С тога сматрам да моји професори и колеге, као и ја, немају времена да се баве читањем неаргументованих коментара и исказа од анонимних, самопрозваних научника па Вас овом приликом позивам да доставите Вашу биографију и библиографију и да је онда целокупна јавност може упоредити са осталим биографијама које сам овом приликом навела.
      Ако на младима свет остаје, лако се може закључити да на младима и Србија остаје. Питам се да ли би требало дозволити да анонимни појединци који се крију под псеудонимима обележавају и омаловажавају младе људе чији су родитељи лекари и професори. Да ли тиме покушавају указати да се они не смеју бавити науком и да се могу бавити можда само ковачким послом или пак радити као високи чиновници у банкама? Да ли то само и искључиво значи да деца инжењера могу бити само глумци или адвокати? Да ли је то дискриминација? Зашто неко не посматра из научне призме да таленат и поједине способности се наслеђују, да поносно можемо рећи то је фамилија трговаца, економиста, лекара, професора…

      Научни сарадник Бојана Симовић Марковић
      секретар Подружнице Друштва имунолога Србије за Централну Србију
      Центар за молекулску медицину и истраживање матичних ћелија
      Факултета медицинских наука Универзитета у Крагујевцу