Imunolozi: Vakcinaciju protiv gripa idealno početi od oktobra

Na konferenciji stručnjaka medicine povodom predstojeće sezone gripa, istaknuto je da od te bolesti godišnje oboli oko 30 odsto svetske populacije, a umre do 650.000 ljudi. U najugrožnije spadaju stariji od 65 godina, hronični bolesnici, trudnice i deca.

Poslednji veliki talas gripa u Srbiji bio je 2019/2020 godine, a, po rečima imunologa, predstojeće sezone može se očekivati da virus gripa bude prisutniji.

„Virus gripa stalno mutira, a način da se od njega zaštitimo je jedino imunizacija koja se adaptira svake godine. Vakcina koja se priprema svake sezone, mora da se adaptira na cirkulišuće sojeve“, rekla je virusološkinja Instituta za mikrobiologiju i imunologiju Medicinskog fakulteta u Beogradu, Ana Banko.

Pedijatar-kardiolog Univerzitetske dečije klinike „Tiršova“, Goran Vukomanović, rekao je da je 40 do 50 odsto smrtnih slučajeva među decom koja nisu iz rizičnih grupa, a nisu vakcinisana.

Naglasio je da grip može biti opasniji od omikrona, a „još gori scenario bio bi mešanje ta dva virusa“.

On je naglasio da je obavezna vakcinacija dijabetičara, srčanih bolesnika i dece.

Direktorka Farmaceutske komore Srbije, Tatjana Šipetić, rekla je da farmaceuti daju tačne, pouzdane, na dokazima zasnovane informacije i da su podrška pacijentima, da se s takvim informacijama odluče na vakcinaciju.

„Vakcinacije u apotekama ima u Evropi i svetu, i mislimo da bi upravo to omogućilo još veću dostupnost, još veću stopu vakcinacije (i u Srbiji) i da je to budućnost, odnosno pravac u kom treba da idemo“, rekla je Šipetić.

Zaštita vakcinom od gripa traje od šest meseci do godinu dana. Vakcinacija je, kako su istakli stučnjaci neophodna i u cilju prevencije zloupotrebe antibiotika.

Imunolozi su naglasili da vakcina protiv gripa ne utiče na vakcinu protiv omikrona i da bi primanje obe vakcine simultano bilo efektivnije.