Foto: Privatna arhivaPosle duže i teške bolesti juče je preminuo Saša Živić, profesor niškog Medicinskog fakulteta, pedijatar i endokrinolog, član Ujedinjenih protiv kovida, borac za demokratske promene i prijatelj Danasa.
Živić je godinama pisao kolumne i analitičke tekstove za Danas i to je činio kao vrhunski intelektualac koji nije poznavao samo medicinu, već imao „davinčijevsko“ obrazovanje, kojim se nije razmetao, jer bilo kakvo razmetanje nije smatrao pristojnim.
Pisao je pametno, jasno, britko, beskompromisno i šarmantno. Pisao je gotovo do samog kraja, između dve terapije, čim bi mu bilo bolje, jer, kako je govorio, ne može da odćuti na loše stvari koje vidi, čuje i živi.
Poslednji Sašin tekst Danas je objavio 7. decembra prošle godine, pod naslovom “Čekići i motke su samo za nas”. Pohvalio se da je to njegov 150. uradak.
Nazvao je takvo, njemu važno postignuće, svojim “malim jubilejom”.
“Gotovo sam siguran da će Nula insistirati na krvi. Kao u Rumuniji, koju omiljeni Nulin režiser Dragoslav Bokan toliko voli. Molim drugosrbijance da budu mirni i ne nasedaju na bager provokacije. Nek sačuvaju energiju za 3. april”, poručio je, između ostalog, u tom tekstu, izražavajući bojazan da smo “na korak od građanskog rata”.
Bavio se u svojoj seriji tekstova Srbijom, koju je video kao “Atlantidu”, “Sanatorijum” i “Epidemiju” zbog politike aktuelne vlasti na čelu sa Aleksandrom Vučićem, koju je ocenjivao kao katastrofalnu i nemoralnu.
“Laž kao državna ideologija”, “Državna miopija” ili “”Stide li nas se Arčibald Rajs i Živijin Mišić”, neki su od naslova u kojima dijagnostikuje stanje, a “Društvo se leči samo demokratijom”, “Budimo građani iako smo Srbi” ili “Tajna slobode počiva na hrabrosti” su naslovi u kojima preporučuje “lek”.
Oštro je kritikovao i antivaksere i državni Krizni štab za suzbijanje epidemije kovida 19, a posebno su ga doticale laži zdravstvenih vlasti o broju umrlih od ove bolesti.
Iznosio je negativno mišljenje o stanju u zdravstvu, zalažući se za kvalitetniju organizaciju i zdravstvene usluge, a posebno za bolji položaj medicinskih radnika, od mladih koji beže iz Srbije do “vojnika” u crvenim zonama.
“Nema moja bolnica vremena da čeka”, poručio je u naslovu jednog od svojih tekstova na ove teme.
S ozbiljnom ljubavlju govorio je o svojim studentima, a posebno o deci koju je lečio. Ljubav mu je bila uzvraćena, pa će se među kolegama, studentima ili roditeljima prilično često može čuti da je “veliki lekar” i “dobar čovek, kome je stalo”.
Poticao je iz lekarske porodice – otac je bio profesor na Medicinskom fakultetu, a danas je to i njegov brat.
Saša Živić je rođen 23. maja 1960 u Nišu. Medicinski fakultet je završio 1985. godine u Nišu, a doktorirao je 1999. godine na Medicinskom fakultetu u Beogradu.
Bio je predsednik Upravnog odbora Kliničkog centra u Nišu od 2002. do 2003, a direktor te zdravstvene ustanove od 2003. do 2004. godine.
Od 2012. bio je pomoćnik generalnog direktora KC Niš. Sa tog mesta smenio ga je Zoran Radovanović, tadašnji direktor KC i aktuelni državni sekretar u Ministarstvu zdravlja, uživo u jutarnjem programu Niške televizije, a nakon što je Živić kritički govorio o stanju u niškom i srpskom zdravstvu.
Godinu dana kasnije izabran je za predsednika Upravnog odbora Specijalne bolnice u Sokobanji. Bio je i funkcioner Rukometnog saveza Srbije i Crne Gore, a kasnije i Srbije.
Od početka višestranačja u Srbiji bio je u Demokratskoj stranci, u kratkom periodu u LDP-u, a poslednjih godina u Novoj stranci.
Saša Živić biće sahranjen u petak 11. marta u 16 časova na Novom groblju u Nišu.
Više informacija iz ovog grada pogledajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
