Indijska Hilari Klinton

I dok Amerikanci razmatraju da li su spremni da na mesto predsednika postave ženu kao što je Hilari Klinton, Indija je to već učinila, time što je izabrala Pratibu Patil. Iako je predsednička funkcija u Indiji uglavnom ceremonijalnog karaktera, koja ima manju težinu od premijerskog mesta (položaj koje je nekada bio u rukama Indire Gandi), on ima simboličku vrednost. Sonja Gandi, lider vladajuće Kongresne partije, koja se snažno zalagala za promovisanje kandidature Patilove, uglavnom zbog njenog pola, nazvala je ovaj izbor „posebnim trenutkom za žene širom zemlje“.
Osim toga, Indija se umnogome može ponositi činjenicom da su dva poslednja predsednika poticala iz manjinskih grupa – jedan iz najniže kaste (Harijan, nama ranije poznate kao „nedodirljivi“), a drugi iz muslimanske zajednice.
Kao kćer žene koja se borila za prava žena tokom pokreta za nezavisnost i pomogla osnivanje jedne od prvih ženskih institucija u Indiji, trebalo bi da se iskreno ponosim izborom Pratibe Patil. Ali, u najboljem slučaju, osećanja su mi pomešana.
Oba poslednja predsednika Indije istakla su se u svojim profesionalnim karijerama pre nego što su izabrani – jedan u Ministarstvu inostranih poslova, drugi u sferi nuklearne fizike – i njihove reputacije bile su besprekorne. Patilova je, s druge strane, kontroverzna figura, sa sumnjivim kvalifikacijama. Najveći broj glavnih indijskih listova posebnu pažnju posvetio je optužbama za korupciju i nesposobnost. Jedan, veoma cenjeni list, nazvao je čak izbor Patilove „sramnim“.
Žene stalno slušaju o tome da moramo biti barem dvostruko sposobnije od muškaraca, kako bi bile smatrane uspešnim, zaslužnim liderima. Čak iako izuzmemo neke od optužbi na račun Patilove kao neosnovane, teško je zamisliti slabijeg kandidata na najvišem ceremonijalnom položaju u zemlji sa najvećom demokratijom na svetu.
Ipak, pozdravljam angažovanje Sonje Gandi da se na ovako važno mesto postavi žena. U zemlji prepunoj kontradiktornih stavova prema ženama – koji variraju od obožavanja moćne boginje Durge do ubijanja nedužnih mladih nevesti – takav gest može biti veoma moćan.
Ali, gestovi ne mogu biti zamena za stvarnu akciju, ili za težak posao koji je neophodan za jačanje položaja svih žena u Indiji. Zapravo, možemo smatrati da takav simbolički čin čak izaziva slepu euforiju koja baca u zasenak činjenicu da, kao rezultat lošijeg obrazovanja i manjih primanja, mlade žene u Indiji i dalje imaju mnogo manje izvora prihoda od muškaraca.
Iako predsednik Indije možda ima samo ceremonijalnu funkciju, tokom perioda političke nestabilnosti – posebno u sadašnje vreme koalicionih vlada – upravo je predsednik taj koji donosi ključne odluke o vladajućim partijama. Mnogi raniji predsednici, takođe, su koristili funkciju da bi istakli svoje intelektualne sposobnosti, a manje pažnje pridavali važnim pitanjima kao što su obrazovanje ili kulturna različitost u Indiji.
Tako da predsednica Patil ima veliki posao pred sobom. Ostaje nam nada da će ona dokazati da njeni kritičari nisu bili u pravu. Za one žene u Indiji, koje su se pokazale kao uspešni lideri u svim segmentima društva, bilo bi divno kada bi ona što pre iskazala intelekt i profesionalne težnje koje doprinose obavljanju te funkcije.