Foto: InđijativaStajalište Inđija, voz za Beograd. Aprilsko jutro 2017. godine je i studenti kreću na predavanja u glavni grad. U putu ne spavaju već pričaju o svom gradu. Ne ostaje na kritikama, jer, iako retko, studenti su ipak i dalje pokretači promena.
Formirano je udruženje Inđijativa i mladi su krenuli u akcije.
Jedan od osnivača udruženja, fotograf i diplomirani filolog Dejan Petković, za portal Danasa kaže da je ona posledica dekadentnog društva, odjek mladih koji ne pristaju na kolektivnu uspavanost u Inđiji.
Smatra da bi se i da nema njih, skupio neko drugi i borio na sličan način. Kao adute Inđijative ističe metod i upornost.
– Udruženje nije nastalo u Inđiji, ono je nastalo u vozu, i to ne tokom jedne vožnje. Nastalo je kao mučnina stalnog polemisanja i kritikovanja grada koji smo napuštali sa svakom kupljenom kartom, putujući do drugog grada, na fakultet, svaki dan. Ta karta je povratna, svojevrsni podsetnik da će naš zavičaj zauvek biti deo nas. Bilo da pobegnemo na jedan dan, mesec, godinu ili zauvek, naša je dužnost da se vratimo u lepši grad, lepši nego što nam je ostavljen, otkriva Petković.
Ključna je bila ideja tih ranoranioca – studenata raznih profila i zanimanja, da kritike pretvore u akcije, jer, kako dodaje naš sagovornik, kritike su samo reči koje nestanu onog momenta kada se izgovore.
– Rad je primetan, privlači pozornost ljudi. Ti isti ljudi se posle priključe akcijama ili doniraju materijalno. Bilo je i biće ljudi koji su spremni za akciju, samo im je potrebna inicijativa, a domino efekat odradi svoje, dodaje on.
Osnovani su u aprilu 2017. godine i njihova prva akcija u sferi umetnosti i ulepšavanja grada bila je oslikavanje murala Nikoli Tesli jer je, kako iz Inđijative ističu, on čovek koji je promenio svet a da pritom nikada nije zaboravio odakle je.
– Pomagajući čovečanstvu indirektno je pomogao i domovini, dok mi kontra redosledom ciljamo učiniti isto. Stil u kome je izrađen mural upravo simboliše našu šarenolikost i kreativnost, dok oštre linije i geometrijski oblici ukazuju na celokupnu ozbiljnost u pristupu problemima, ističe Petković.
Nakon više od godinu dana usudili su se na najveću akciju a to je sređivanje Zoološkog vrta Koki u Inđiji. Ovaj put bilo je više volontera – deca, roditelji, studenti i penzioneri grada Inđije ulepšavali su to gradsko stanište za životinje ali i oazu mira za meštane.
Tada su, kažu, spoznali svoj rezultat a to je ogromno poverenje građana, primetno kroz brz odziv, kako novčane pomoći tako i u radnoj snazi. Za tako nešto, dodaje Petković, zaslužno je njihovo najjače oružje a to su društvene mreže.
– Fejsbuk i Instagram stranice Inđijative mogu biti zanimljive i za one koji nisu Inđinčani. Uglavnom se tu piše o istoriji i činjenicama o opštini, ljudima, privredi. Postavljamo slike pejzaža, izveštavamo o aktuelnostima, promovišemo mlade i perspektivne ljude, objašnjava jedan od pokretača ovog udruženja.
Iako najčešće služe promociji grada ističe da je najvažnije od svega, čemu doprinose socijalne mreže, javna rasprava o problemima, predlozima i rešenjima.
– Ništa nismo uradili, a da se prethodno nismo konsultovali sa Inđinčanima, kaže jedan od pokretača ovog udruženja i ističe da demokratija jenjava.
Prema njegovim rečima, učešće i želja za učešćem čoveka u politici je minimalna, i s’ obzirom da se sva ljudska delatnost automatizuje i prebacuje na mreže, njihov cilj je da kroz njih, na jedan moderan način integrišemu ljude Inđije u politiku – Vebokratijom.
Kao udruženje imaju određene procedure kada je reč o akcijama. Opština im, kažu, često izlazi u susret. I njihov prvi potez kada uoče problem ili kada im se neko obrati pažnju na njega jeste obraćanje nadležnima ili Sistemu 48 i, kako dodaju, u dosta slučajeva to bude dovoljno.
– Ako do odgovora ne dođe ili se dugo čeka na njega, kritikujemo putem medija i stvaramo pritisak, pod kojim oni u većini slučajeva popuste. Najveći problem imamo sa nepravilnim ivičnjakom, zbog kojeg smo na odgovor čekali 30 dana, i sa nevidljivim drvoredom u Dunavskoj ulici, koja čeka na ozelenjavanje već 3 godine a mi na odgovor 3 meseca. Ako ništa od navedenog ne upali, kao poslednji način borbe, koji nastaje iz nužnosti i dobre volje jeste izlazak ekipe Inđijative na teren, objašnjava Petković.
A šta je cilj Inđijative? Da nauči ljude da rešavaju probleme umesto da zažmure pred njima, kažu iz tog udruženja, s obzirom da prijaviti problem nadležnima u veb eri zahteva minut vremena.
Koliko su oni pokrenuli ljudi i odradili akcija, Petković ne želi da nabraja već predlaže čitaocima da provere na internet stranicama Inđijative, jer kako kaže, kod njih je sve transparentno.
– U Inđijativi ne postoji sistem učlanjivanja, jer za nas je svako član. Svako može da predloži ideju, da kritiku, pomoć, savet. Preko zime ćemo ući u hibernaciju što se tiče akcija, ali ćemo variti ideje koje nam se jave do prvih sunčanih dana, dodaje naš sagovornik.
Opština im redovno izlazi u susret, koliko mora i može, iako ne traže mnogo pomoći već isključivo da nadležni rade svoj posao, ističu u Inđijativi.
U današnjem polarizovanom društvu jako je teško raditi bilo šta i vodimo dve veoma teške borbe, držimo distancu od vlasti jer se trudimo da ne dobijemo etiketu opštinskih pulena ili SNS botova, iako smo dobijali takve, a ujedino se borimo protiv antagonizacije udruženja od strane aktuelne ili bivše vlasti zbog prevelikog kritikovanja, smatra Petković.
Kaže da se Inđijativa trudi da bude podalje od politike, ali ističu da koliki su im ideali i ideje, neće moći da se zadrže u okvirima udruženja.
Dugoročni plan Inđijative je borba protiv korupcije i lenjosti, prvenstveno naroda, a zatim i vlasti, kao i konačna integraciju mladih u politiku i nametanje ideje volonterskog rada i aktivizma kao dužnosti prema gradu i društvu.
I nadamo se kolateralnoj šteti, gde će naša inicijativa opeći druge gradove, ističe Petković, diplomirani filolog a budući antropolog.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
