Infektolog Delić: Još uvek je mali broj građana zaštićen od virusa

Delić je agenciji Beta kazao da je do sada sprovedenom revakcinacijom zaštićeno oko 500.000 ljudi, a da je još toliko prema zvaničnim podacima preležalo kovid-19 i steklo antitela.

„Nismo dostigli neophodni kolektivni imunitet. Srbija ima sedam miliona stanovnika, što znači da je u ovom trenutku od korona virusa zaštićeno manje od 20 odsto populacije. Najveći broj ljudi je nezaštićen i nema nikakvo iskustvo s infekcijom“, rekao je Delić.

Infektolog je ocenio da ćemo steći kolektivni imunitet tek kada bude zaštićeno 85 odsto populacije.

„Da bi se vratili u normalne tokove, 85 odsto populacije treba da bude zaštićeno vakcinacijom ili preležanom infekcijom“, kazao je on.

Na pitanje Bete da li su novi sojevi korona virusa imuni na postojeće vakcine, Delić je kazao da je prirodno da virus mutira, ali da je neophodno da se u što kraćem periodu vakciniše što veći broj ljudi.

„Vakcinacija je pritisak na virus, koja, između ostalog, treba da spreči i mutiranje virusa. Ako se vakcinacija oduži, može da se virusu omogući da zaobiđe zaštitu protiv infekcije kako bi preživeo“, naveo je doktor.

Za širenje epidemije odgovornost nije samo na pojedincu, dodao je Delić, jer decenijama nije bilo edukacije stanovništva.

„Vlast je za širenje pandemije potpuno prebacila odgovornost na građane, ali se ne postavlja pitanje odgovornosti Kriznog štaba. Građani se već godinu dana kreću u koordinatnom sistemu protivepidemijskih mera. Međutim, te mere su, u poređenju s drugim državama, već mesecima labave“, ocenio je infektolog.

Delić kaže da je Krizni štab „neprirodno telo“ koje je od početka pandemije pogrešno koncipirano.

„Zakon iz 2014. godine o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti ne poznaje Krizni štab. Da se poštovao zakon, borbu protiv pandemije bi vodili Republička stručna komisija za zaštitu stanovništva od zaraznih bolesti, instituti za javno zdravlje i Ministarstvo zdravlja. U toj borbi na prvom mestu bi bilo zdravlje ljudi, a ne Bruto društveni proizvod (BDP) i politički interesi“, rekao je Delić.

Naglasio je da bi prema Zakonu o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti borbu protiv pandemije vodili isključivo lekari, a ne političari.

„Lekari iz Kriznog štaba su položili Hipokratovu zakletvu u kojoj nema ni reči o kafićima, klubovima i kladionicama. Oni ne smeju da prave kompromise s političarima kada je u pitanju zdravlje ljudi. Ne može da se pravi balans između umiranja i BDP-a. To je i stručno i etički neprihvatljivo“, ocenio je infektolog.

Na lekare u Kriznom štabu, dodao je Delić, političari vrše pritisak da se više brinu o ekonomiji nego o zdravstvenom stanju nacije.

„Protivepidemijske mere se ne donose blagovremeno i nema selektivnosti“, zaključio je Delić.