Infektolog Milošević: Bez vakcinacije epidemija će se otezati unedogled

Valjda svi treba da budemo ujedinjeni u cilju da kovida bude što manje, a da lekari mogu da budu dostupni svojim pacijentima, da nema ograničenja ili prestanka rada u drugim oblastima društva. Bez vakcinacije većeg broja građana pandemija će se samo rastezati u nedogled, i dalje će trpeti svi segmenti života, kaže u razgovoru za Danas infektolog prof. dr Ivana Milošević, zamenica direktora Klinike za Infektivne i tropske bolesti u Beogradu.

Upitana da li misli da je potrebno uvesti obaveznu vakcinaciju određenih grupa stanovništva, pre svega zdravstvenih radnika, s obzirom na rizik od prenošenja virusa pacijentima, sagovornica Danasa navodi da o njenom stavu prema vakcinaciji najbolje govori činjenica da je njeno dete primilo vakcinu protiv varičele, koja nije među obaveznima u kalendaru imunizacije u Srbiji.

– Ne postoji veća civilizacijska tekovina od vakcina. Zar ima više smisla da pored svih mrtvih ljudi i onih koji su prošli teške forme bolesti dovodimo vakcinaciju u pitanje? Toliko ima dostupnih vakcina da je u najmanju ruku nepristojno, neodgovorno i sebično da postoji deo građana koji ne žele da se vakcinišu. Zamislite svet bez vakcina u kome i dalje lečimo difteriju, veliki kašalj ili neku drugu bolest koja pripada prošlosti. Samo vakcinacijom možemo da pretvorimo i kovid u prošlost, ili bar prihvatljivu sadašnjost, navodi dr Milošević, dodajući da će kao lekar lečiti svakog pacijenta u svojoj ustanovi, ali da se postavlja pitanje da li je ta osoba uopšte morala da se razboli, a možda izgubi i život.

Poseban problem, kako naglašava, jesu nekovid pacijenti koji su u prethodnom period trpeli zbog pandemije i usmerenosti zdravstvenog sistema na lečenje obolelih od kovida. U njenoj oblasti rada to su između ostalog bili oboleli od hepatitisa.

Sagovornica Danasa objašnjava da su između talasa kovida, ovi bolesnici imali pristup dijagnostici, ali ne u potrebnom obimu. Ona kaže i da se uprkos velikom opterećenju, terapija za HIV, hepatitis B i C sprovodila sve vreme pandemije.

– U trenutku kada smo bili prebukirani, a lekari bili raspoređeni po kovid ustanovama, i kada nije bilo vakcina, mi nismo primali obolele od hepatitisa na Infektivnu kliniku da ih ne bismo dovodili u rizik od infekcije koronom. Ipak, sve vreme smo putem telefona i mejla bili dostupni našim bolesicima za konsultacije, a terapija ovih hroničnih infekcija nije obustavljana. Međutim, sa dolaskom vakcina situacija se promenila i sada svakodnevno pregledamo obolele od hepatitisa iako je Infektivna klinika u kovid sistemu. S tim da savetujemo da budu vakcinisani, jer ne možemo da prihvatimo rizik da neko bude inficiran, navodi dr Milošević.

Upitana o onome što Srbiju očekuje narednih nedelja i meseci ona kaže da je povećanje broja obolelih neminovnost. U pogledu širenja delta soja, ona objašnjava da ne postoji nikakva razlika u kliničkoj slici i lečenju osoba sada, u odnosu na raniji period.

Odgovarajući na pitanje o određenim aspektima protokola kao što su lečenje bolesnika plazmom rekovalescenata, kao i upotrebi monoklonskih antitela, skupe terapije koja je od proleća dostupna u Srbiji, ona kaže da su iskustva dosta dobra.

– Iskustvo Majo klinike koje obuhvata nekoliko hiljada bolesnika pokazalo je da upotreba plazme može da ima efekta ako se plazma da tokom prva 72 sata i ako je visok titar antitela u plazmi. U pogledu monoklonskih antitela, to su lekovi koji se daju u dnevnoj bolnici Infektivne klinike u prvim danima infekcije, onima koji imaju rizik od teške forme bolesti. Naše iskustvo je da ti pacijenti nakon dobijanja leka ne razvijaju tešku kliničku sliku. Treba napomenuti da pošto ovi lekovi sprečavaju razvoj infekcije samim tim i nastanak antitela, nakon njih nema imuniteta, te je potrebana vakcinacija, ističe dr Milošević.

Pacijenti sa hepatitisom da prime vakcinu

Dr Ivana Milošević objašnjava da je iskustvo pokazalo da je ciroza jetre rizik za smrtni ishod u kovidu zbog čega savetuje svim bolesnicima sa hroničnim hepatitisom da se vakcinišu. „U pogledu uspeha vakcinacije, izazov mogu da budu bolesnici sa cirozom, što je slučaj i kod drugih vakcina. Pacijenti sa uznapredovalom bolešću jetre imaju dobro prepoznate nedostatke urođenog i humoralnog imuniteta, što se naziva imunološka disfunkcija povezana sa cirozom (CAID). Iako se uglavnom misli na teške forme bakterijskih infekcija, takođe je pokazano da je CAID rizik za različite virusne ili gljivične infekcije. Ova ista imunološka disfunkcija može delimično objasniti teške komplikacije i loš ishod kovida 19 kod bolesnika sa dekompenzovanom cirozom i slabiji imunski odgovor posle vakcinacije“, objašnjava Milošević.

Bez razlike u lečenju za delta soj

– Mi za nekoliko pacijenta koji su bili na Infektivnoj klinici znamo da su bili zaraženi delta sojem, ali to nisu ispitivanja koja se rade rutinski. Nama pacijenti dolaze kada imaju pneumonije i tu nema nikakve razlike u kliničkoj slici u odnosu na to kojim su sojem zaraženi kao što nema razlike ni u lečenju tih bolesnika, navodi dr Milošević, koja je i deo tima koji je izradio protokol za lečenje obolelih od kovida.