Inflacijom opsednuti Nemci strahuju od „italijanske“ EU

Tržišta su razočarana: i predsednik Evropske centralne banke Mario Dragi sačekaće 12. septembar i presudu Ustavnog suda Nemačke o ustavnosti evropskog fiskalnog pakta i Evropskog stabilizacionog mehanizma. Analitičari očekuju da će utešno, umesto očekivanog objavljivanja kompletnog novog kontroverznog programa otkupa državnih obveznica finansijski pogođenih država, Evropska centralna banka danas sniziti svoju osnovnu kamatu sa 0,75 na 0,50 odsto i tako pojeftiniti evropski novac.

Najmoćnija žena Evrope i po Forbsu četvrta u svetu, nemačka kancelarka Angela Merkel javno je podržala i nezavisnost Bundes banke i nezavisnost Evropske centralne banke. Tako da je predsednik Bundes banke Jens Vajdman nezavisan i slobodan da danas „visoko istakne zastavu Nemačke“ i bude protiv ideje da ECB na sekundarnom tržištu otkupljuje pomenute obveznice, a predsednik ECB Mario Dragi je isto tako nezavisan i slobodan da ih ipak otkupljuje.“ Kancelarka Angela Merkel pruža podršku Jensu Vajdmanu kao prvom bankaru Savezne Republike da ostvari što veći uticaj u Evropskoj centralnoj banci“, rekao je portparol nemačke vlade. „Kao i dosad verujem da će ECB donositi odluke u granicama svog mandata“, rekla je kancelarka Merkel.

U kontekstu domaćih isforsiranih rasprava o nezavisnosti Narodne banke Srbije interesantan je komentar Frankfurter algemajne cajtunga baziran na mišljenju bivšeg glavnog ekonomiste ECB Otmara Išinga. U komentaru se sugeriše da bi usvajanjem novog programa ECB za otkup državnih obveznica, u kome će Vajdmanu biti dozvoljeno da ublaži neke detalje, konačno pobediti italijanski model centralnog bankarstva protivan nadaleko čuvenom nemačkom.

„U Italiji tradicionalno postoji slaba izvršna vlast sa malo moći i kratkog daha da bi sprovela odlučujuće reforme. Taj vakuum vlasti ispunila je Banca d’Italia. Zato je centralna banka u Italiji usmeravala ekonomsku politiku. Slično je sada u Evropi. Nema zajedničke vlade na evropskom nivou koja bi mogla da sprovede ekonomske reforme u evropskim državama, temeljan program štednje u Grčkoj ili da proširi već postojeće mehanizme pomoći. Taj vakum vlasti ispunjava ECB“, citira FAZ Martina Lika ekonomistu UBS banke. Dakle, meru nezavisnosti ne kreira samo zakon, nego i opšte okolnosti.

Ovo što se ECB sprema da uradi, Banca d’Italia je radila sedamdesetih i osamdesetih godina: Utvrdila je gornju granicu kamata na državne obveznice. Ukoliko po toj kamati ne bi bile prodate otkupljivala ih je ona. Posledica: Italijanska država se zadužila preko svake mere, a inflacija je dugo bila oko deset odsto.

Vajdmanu, koji je kolege u ECB optužio da se odlučuju za novu dozu monetarne droge, odgovorio je bivši član ECB Italijan Lorenco Bini Smagi: A Nemci su opsednuti inflacijom sa kojom, uostalom, i nemaju iskustva u bližoj prošlosti.

Mudis je u ponedeljak snizio rejting Evropske unije s AAA stabilno na AAA negativno. Nemačka država juče je na tržište iznela desetogodišnje obveznice u vrednosti od pet milijardi evra, sa kamatom od samo 1,50 odsto. Najnižim dosad zabeleženim. I ovo je privremena korist od monetarne ekspanzije, vajkaju se Nemci.