Poslednjih godina tiraži dnevnih i nedeljnih novina opadaju, a mnogi od njih se gase, a publika se sve više okreće internetu. Mlađi čitaoci, za razliku od onih starijih, nemaju naviku svakodnevnog kupovanja novina, pa mnogi svetski izdavači rešenje vide upravo u globalnoj informatičkoj mreži i naplati sadržaja, čak i na internetu.
Istraživanja pokazuju da čak 39 odsto korisnika interneta redovno posećuje internet stranice dnevnih novina, a u starosnoj dobi između 14 i 29 godina, onoj za koju se smatra da je baš i ne zanima dnevna politika, ovaj postotak iznosi 62 odsto.
U Srbiji sistem mikronaplate, odnosno plaćanje malih iznosa za pristup sadržajima većeg broja medijskih kuća, bar za sada, ne postoji. Deo medija pruža veću količinu besplatnih sadržaja, dok se opširnija izdanja mogu čitati u štampanoj formi. Sa druge strane, deo medija poput nedeljnika NIN i Vreme nudi ograničenu količinu sadržaja, a pretplatnicima elektronskih izdanja na raspolaganju su svi tekstovi. Tako, šestomesečna elektronska pretplata za nedeljnik NIN košta 2.100 dinara, a godišnja 3.500, dok šestomesečna pretplata za Vreme košta 24 dolara uz PDF izdanje, koje pruža isti izgled kao štampano, a postoji i jeftinija varijanta.
I dok mnoge svetske medijske kuće tvrde da su zahvaljujući naplati sadržaja na internetu doživele prosperitet, strukovna udruženja novinara u našoj zemlji i dalje su podeljena oko ove teme.
Ljiljana Smajlović, predsednica Udruženja novinara Srbije (UNS), kaže za Danas da pojedine medijske kuće u našoj zemlji već naplaćuju svoje sadržaje na internetu. Ona ističe da su mnoge svetske medijske kuće poput Njujork tajmsa i London tajmsa zahvaljujući naplati svog sadržaja na internetu doživele veliki prosperitet.
– Dok sam bila glavni i odgovorni urednik dnevnog lista Politika bila sam protiv ove ideje, jer mislim da novine imaju veću moć kada ih čita veći broj ljudi, a da tiraž na taj način, kao ni zarada, neće biti mnogo povećani. Međutim, razgovarala sam sa mnogim ljudima na tu temu i na jednom međunarodnom skupu urednik London tajmsa mi je objasnio da se to njima isplatilo i da novine na taj način naplaćuju svoj rad, ukazuje Smajlovićeva. Ona dodaje da je već od prvog dana pretplatnik američkog dnevnog lista Njujork tajms.
– Njujork tajms vam dozvoljava da čitate deset njihovih članaka mesečno besplatno. Međutim, uz pretplatu od 16 dolara vi možete da čitate sve njihove tekstove. Mislim da je to dobra praksa, jer za tu cifru, koju mogu da priušte i ljudi u Srbiji, na raspolaganju imate mnogo kvalitetnih tekstova. Verujem da će i oni vremenom povećavati cenu pretplate, a veliki broj nas će izdvajati i više novca, jer znamo šta možemo da dobijemo, ukazuje Smajlovićeva.
Sa druge strane, Vukašin Obradović, predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS), kaže za naš list da je pristalica „dozirane zaštite sadržaja na internetu“, ali da to ipak neće rešiti probleme sa kojima se danas suočavaju mnogi mediji, kako u našoj zemlji, tako i u svetu.
– Mislim da još nije pronađen adekvatan način kojim bi se zaštitili mediji od interneta. Mediji od interneta mogu da se štite tako što bi prestali da se utrkuju u brzini informacija, jer je ta bitka odavno izgubljena. Ono što vidim kao rešenje jeste drugačiji pristup novinarstvu, analitički i istraživački, tako što bi se mediji bavili objašnjenjem onoga što se već našlo na internetu, ukazuje Obradović.
Mirko Mlakar, zamenik glavnog i odgovornog urednika nedeljnika NIN, koji ima elektronsku pretplatu na internet izdanje, kaže za Danas da bi svaki medijski sadržaj trebalo da bude naplaćen, jer on ima svoju vrednost.
– Novinar se pomučio da dođe do potrebnih informacija, a tu je i lektorski deo posla, kako bi taj tekst bio potpun. Nema besplatne informacije, kao što nema ni besplatnog ručka, niti besplatne analize, niti bilo koje druge novinske forme, naglašava Mlakar. On dodaje da je internet samo platforma koja služi za distribuciju medijskog sadržaja.
Trn u oku
Još jedan trn u oku svetskim izdavačima su i internet portali, koji sakupljaju sadržaje sa stranica dnevnih i nedeljnih novina i objavljuju ih na svojim stranicama. Iako takvi portali po pravilu objavljuju izvor sadržaja, sam vlasnik prava na sadržaje od toga nema prevelike koristi. Stoga izdavači traže da se i za ovakvo korišćenje naplaćuju autorska prava.
Anketa Danas
Da li štampani mediji treba da naplaćuju sadržaje na internetu?
Aleksandra Radu, studentkinja: Za čitaoce bi bilo idealno da mediji ne naplaćuju sadržaj na internetu, ali pošto je medijima to potrebno da bi obezbedili sredstva za istraživanja i funkcionisanje, mislim da je u redu i da treba da ga naplaćuju da bi preživeli.
Jasmina Lazarević, učiteljica: Treba da naplaćuju, jer im treba za opstanak. Ako bi sve moglo besplatno da se pročita na internetu, štampane novine bi nestale, a ne mogu svi mediji da budu elektronski. Treba da postoji mogućnost izbora.
Marijana Čorbić, studentkinja: Ne treba da naplaćuju. Sve to treba da bude dostupno besplatno.
J. Đ.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
