Inicijativa A 11: Socijalno najugroženiji u Srbiji svakodnevno izloženi različitim vrstama nepravde

On je na predstavljanju „Dvogodišnjeg izveštaja Inicijative A 11 o stanju ekonomskih i socijalnih prava u Srbiji“, rekao da se ta prava ne poštuju, ne samo zbog neusaglašenosti propisa, već sistema socijalne karte.

„Najugrožniji građani zbog socijalnog stausa, nacionalne pripadnosti, godina, pola i drugih karakteristika su svakodnevno izloženi različitim vrstama nepravde u pokašaju ostvarivanja socijalnih i ekonomskih prava“, rekao je Ćurčić.

Dodao je da nije više reč o neusaglašenosti propisa ili nejasnim normama, već o sistemskom onemogućavanju desetinama hiljada ljudi da ostvare njihova prava.

Zakon o socijalnoj karti je, kako je rekao, potpuno urušio sistem socijalne zaštite jer je više od 40.000 ljudi isključeno iz socijalne zaštite, pošto nadležno ministarstvo već tri godine onemogućava pristup informacijama na koji način taj sistem funkcioniše.

Ipak, prema njegovim rečima, postoji i jedna svetla tačka u zaštiti socijalnih i ekonomskih prava, posebno najugroženijih zbog ratifikacije Opcionog protokola uz Međunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima, koji se primenjuje od kraja decembra 2023. i prvi put postoji mogućnost da građani mogu da traže zaštitu prava kada domaći pravni poredak ne pruži dovoljnu zaštitu.

Ćurčić je rekao da pravo na adekvatno stanovanje u Srbiji može da ostvare uglavnom pripadnici službi bezbednosti, a najugroženiji samo preko projektnih finansiranja izgradnje stanova međunarodnih i humanitarrnih organizacija.

U oblasti zdravstvene zaštite, građani se, prema njegovim rečima, suočavaju sa nizom diskriminatornih praksi, pogotovo ukoliko ne poseduju lična dokumenta, ukoliko su pripadnici romske zajednice, interno raseljena lica, nalaze se u situaciji beskućništva, korisnici su ustanova socijalne zaštite, prekarni radnici i slično.

Izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenom osiguranju iz oktobra 2023. godine skraćen je, kako je rekao, broj dana (osim u određenim izuzecima) na koji izabrani lekar može da odobri bolovanje, te umesto ranijih 60 dana, izabrani lekar, osim u izričito predviđenim izuzecima, može da odobri bolovanje najduže 30 dana.

Nakon toga je, kako je naveo, neophodno da osiguranika uputi na prvostepenu lekarsku komisiju.

Poseban problem u oblasti zdravstvene zaštite predstavlja, kako je istakao, naplaćivanje ili pokušaj naplaćivanja troškova porođaja ili zdravstvenih usluga u vezi sa trudnoćom i porođajem trudnicama i porodiljama koje nemaju zdravstveno osiguranje.

Dodao je da se Inicijativa A 11 još od 2018. godine susretala sa slučajevima u kojima su romske trudnice ili porodilje bez dokumenata dobile izuzetno visoke račune za troškove porođaja ili zdravstvenih usluga u vezi sa trudnoćom i porođajem.
Predstavnica Inicijative A 11 Milijana Trifković rekla je da su pozitivni pomacii u socijalnoj zaštiti malobrojni, a prepreke u ostvarivanju prava pogađaju sve veći broj ljudi.

„Tendencija pogoršanja socijalne zaštite se nastavlja, smanjen je broj socijalnih radnika, a ukinuti su timovi za smanjenje siromaštva. Zbog socijalne karte koja je uvedena kao jedinstven registar o korisnicima novčane pomoći i drugih davanja od 2023. je više od 40.000 korisnika te pomoći neopravdano isključeno“, rekla je Trifković.

Zbog toga, kako je navela, dolazi zbog grešaka jer se evidentiraju i prihodi u višem iznosu nego što su ostvareni ili se uračunava imovina i prihodi koji ne bi trebalo da utiču na ostvarivanje prava na novčanu pomoć.

Primer u praksi kako može da izgleda primena socijalne karte je, prema njnim rečima, porodica koja je primila donaciju od 20.000 dinara kako bi pokrila troškove sahrane za kćerku i kojoj su isplaćeni dugovi za komunalne usluge jer nije mogla da ih plati, ali su te donacije tretirane kao zarada i porodica je izgubila novčanu pomoć koja je posle žalbe vraćena.

Navela je i primer da je jednom sakupljaču sekundarnih sirovina pripisano da je jednog meseca prikupio nerealno visoku količinu kartona od 22 tone, a ima i primera da se korisnici socijalne pomoći kažnjavaju umanjenjem ili ukidanjem novčane pomoći zbog propuštene prilike da ostvari zaradu na sezonskim poslovima, iako zakon koji to uređuje, predviđa da to ne utiče na ostvarivanje socijlne pomoći.

„Problem je nastao zbog neusaglašenosti zakona i podzakonskih akata. Interesantno je da je i ranije bilo primera neusaglašenosti pre nego što je počeo da se primenjuje Zakon o socijalnoj karti, ali oni su uvećani primenom socijalne karte jer se podaci o sezonskim poslovima lakše prikupljaju, ali ih posle toga niko adekvatno ne obrađuje, a strankama se ne daje prilika da to ospore“, rekla je Trifković.

A 11 je, kako je rekla, pokrenula inicijativu da se izmeni pravilnik i on je izmenjen tako da prihodi od sezonskih poslova više ne bi smeli na utiču na ostvarivanje socijalne pomoći, ali centri za socijalni rad i dalje mogu da kazne umanjenjem socijalne pomoći tako što će nekom pripisati da je propustio priliku da ostvari zaradu na sezonskim poslovima.

Pojedinci i porodice u kojima su članovi radno sposobni imaju pravo, prema njenim rečima, na novčanu pomoć od najviše devet meseci u toku ggodine iako je Komitet za ekonomska socijalna i kulturna prava istakao da to nije u skladu sa odredbama Pakta o ekonomskim socijalnim i kulturnim pravima.

Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom koji je stupio na snagu 2018. godine, kako je navela, prema rečima jednog sudije Ustavnog suda izazvao je najviše rasprave i doneto je najviše odluka da pojedine odredbe tog zakona nisu u skladu sa Ustavom, što je uslovilo više izmena sve do danas.

Dodala je da jedna odredba i dalje nije izmenjena, iako ima diskriminatorne efekte na romsku decu jer se roditeljki dodatak uslovljava pohađanjem pripremnog i školskog programa i vakcinacijom. Komitet je tražo da se revidira ta odredba, ali do danas nije to učinjeno.

Prema rečima predstavnice Inicijative A 11 Milice Marinković, Zakon o radu ne prati promene u ostvarivanju prava na rad kako bi se poboljšalo njegovo ostvarivanje, pa ikao se već dugo traži njegova izmena, to još nije učinjeno.

Ona je rekla da je obesmišljen Socijalno-ekonomski savet i da odluku o visini povećanja minimalne zarade donosi vlast i da je nije adekvatan način obračuna tog povećanja na osnovu potrošačke korpe.

Navela je slučaj higijeničarki u školama, kojima Vrhovni kasacioni sud odbacio žalbu zbog osporenog prava na regres i topli obrok, pa su dužne da plate troškove spora od oko 300.000 dinara.

Navela je da su u praksi otkrili da je u jednom romskom naselju pred izbore neidentifikovana osoba zloupotrebila njihove lične karte i fiktivno ih zaposlila u nepostojećim firmama, postupak dokazivanja da su prevareni trajao je mesecima, a na podnete krivične prijave nikada nije stigao odgovor.

Predstavnik Inicijative A11 Marko Vasiljević, govoreći o pravu na obrazovanje, rekao je da se ta Inicijativa bavila afirmativnim merama za upis romskih učenika u srednju školu, zatim za upis romskih učenika i učenika sa invaliditetom na visokoškolske ustanove kao i dodelom stipendija i smeštaja tih grupa u domove.

„Kada govorimo o afirmativnim merama za postizanje ravnopravnosti upis romskih učenika u srednju školu ove mere se sprovode od 2003. i od tada je prema podacima Ministarstva prosvete upisano 13.000 učenika, a od toga je bilo 55 odsto učenica. Kako nema podataka od poslednjeg popisa teško je uporediti podatke“, rekao je Vasiljević.

Naveo je da je stopa prolaska romskih učenika srednje škole 53 odsto, a završava je 61 odsto.

Lošija situacija je, kako je rekao, sa decom iz romskih naselja jer je stopa završetka srednje škole 19 odsto.