Inicijativa arhitekata da zgrade ne služe kao bilbordi

“Dozvolivši neprimerene komercijalne bilborde na fasadama zakonom zaštićenih spomenika kulture, naše društvo je pokazalo nezainteresovanost, a zaštita spomenika prepuštena je pojedincima, neformalnim grupama građana i udruženjima, posebno njihovim autorima, potomcima i fondacijama – nosiocima autorskih prava.” – kaže Slobodan Maldini na svom Facebook profilu.

Da bi arhitektonska kulturna dobra sačuvala od eksploatacije u svrhu marketinških kampanja, potrebno je, kaže on načiniti prvi korak – promeniti sadašnji Zakon o autorskim i srodnim pravima u Članu 23, gde je neobjašnjivo oduzeto pravo autoru realizovanog dela arhitekture da zabrani, odnosno, ne dozvoli davanje fasade svog arhitektonskog dela u zakup.

“U protivnom, zloupotreba Zakona može da dovede do ekstremnih slučajeva, kao na primer da komercijalne reklame osvanu na zidinama Kalemegdanske tvrđave, monumentalnim zdanjima Starog i Novog dvora, palate „Srbija“ ili na kupoli samog Doma narodne skupštine Republike Srbije.” – kaže Slobodan Maldini a prenosi Gradnja.rs.

Popravljanje položaja arhitekata

Pošto je u pripremi novi Zakon o autorskom i srodnim pravima, Asocijacija srpskih arhitekata (ASA) na čelu sa arhitektom Slobodanom Maldinijem podnela je inicijativu da se u Zakon ugrade rešenja koja bi popravila položaj autora iz arhitektonskog delokruga.

U članu 22. stav 1. važećeg Zakona o autorskom i srodnim pravima, propisano je da autor ima isključivo pravo da drugome zabrani ili dozvoli davanje originala ili umnoženih primeraka svog dela u zakup. Davanje u zakup, u smislu ovog zakona, je davanje originala ili umnoženih primeraka dela drugome na korišćenje na ograničeno vreme u svrhu ostvarivanja neposredne ili posredne imovinske koristi.

U članu 23. stav 1. tačka 1. istog zakona je propisano da autor nema isključivo pravo iz člana 22. stav 1. ovog zakona ako je reč o građevinski realizovanom delu arhitekture.

“Iako je više nego jasno da je opravdani razlog za uvođenje navedenog izuzetka usmeren na davanje u zakup prostorija unutar objekta (stanovi, poslovni prostori i dr.), ovde imamo očiglednu zloupotrebu nedovoljno jasne zakonske formulacije po kojoj se i opisani vid korišćenja autoskog dela arhitekture podvodi pod davanje u zakup građevinski realizovanog dela arhitekture, iako je u pitanju spoljašnji, fasadni deo objekta.” – navodi se u inicijativi.

Dalje se kaže da na ovaj način, lica koja ostvaruju zaradu korišćenjem dela izbegavaju da od arhitekata traže dozvolu za predmetnu upotrebu dela i ne plaćaju nikakvu autorsku naknadu. Postojeća zakonska formulacija im to omogućava, kaže se u inicijativi.

Izmena Člana 23

Zbog toga se inicijativom predlaže da se ukloni osnov za napred opisane zloupotrebe prava na davanje primeraka dela u zakup, tako što će u Zakonu odredba člana 23. glasiti:
Autor nema isključivo pravo iz člana 22. stav 1. ovog zakona ako je reč o:

1. Građevinski realizovanom delu arhitekture, i to isključivo kada se radi o unutrašnjim delovima istog (stambene jedinice, poslovni prostori i dr.);
2. Delu primenjene umetnosti, realizovanom u vidu industrijskog ili zanatskog proizvoda;
3. Delu koje je nastalo ili je umnoženo radi davanja u zakup kao isključivog oblika iskorišćavanja dela, ugovorenog između autora i vlasnika primerka dela.

Na ovaj način se postiže svrha postojanja pravne norme, sužava se izuzetak na konkretan vid korišćenja i omogućava autorima – arhitektama ali i njihovim naslednicima da imaju pravičnu kontrolu nad ekspoatacijom njihove intelektualne svojine, zaključuje se u inicijativi.