Inicijativa Ne davimo Beograd sa predstavnicima EBRD o spalionici u Vinči

Kako se navodi u saopštenju, radi se o javno-privatnom partnerstvu za deponiju u Vinči, kao i problemima sa infrastrukturnim projektima kao što je rekonstrukcija Slavije, za koji je Inicijativa već pokrenula žalbeni postupak, ali i budućim projektima u saobraćaju i energetici. Sastanci su održani u okviru godišnjeg skupa EBRD „Energija za ekonomiju“, na koji je inicijativa bila pozvana, a koji se u Jordanu održava 9. i 10. maja.

Predstavnik incijative Ne davimo Beograd, Dobrica Veselinović  je posebno ukazao na probleme  u vezi sa potpisanim ugovorom o javno-privatnom partnerstva za deponiju u Vinča,  koji je grad Beograd potpisao 29. septembra 2017. godine sa privatnim konzorcijumom Suez-Itochu, a kojim se planira izgradnja spalionice otpada u Vinči.

Incijativa je predstavnicima EBRD ukazala da je spalionica otpada u suprotnosti sa strateškim dokumentima za upravljanje otpadom i da se njenom izgradnjom dovodi  u pitanje zaštita zdravlja građana i životne sredine.

„Nije jasno na koji način se planira poštovanje graničnih vrednosti emisije zagađivača, kada je jasno da neće biti prethodno sortiranja otpada u Beogradu, zbog čega će u spalionici biti spaljivane i boje, baterije, PVC i drugi materijali, koji će uticati na koncentraciju zagađivača u vazduhu. U Srbiji ne postoje laboratorije koje mogu da izmere štetne supstance koje će biti oslobođene nakon spaljivanja otpada u vazduh, posebno kancerogenih supstanci dioksina i furana“, ističu iz Inicijative u saopštenju.

Dodaju da se izgradnjom splaionice  ugrožava mogućnost da Beograd i Srbija postignu ciljeve iz Okvirne EU direktive o otpadu koji se odnose na ostvareni procenat recikliranja komunalnog otpada (50 odsto do 2020.godine, 65 odsto do 2031.godine).

„Ukoliko se u pogon pusti planirano postrojenje, odnosno spalionica otpada, Srbija će teško dostići planirane ciljeve za reciklažu otpada i biće suočena sa plaćanjem penala i kazni Evropskoj uniji“, dodaju.

Ugovor o javno-privatnom partnerstvu  garantuje otkup električne energije od privatnog partnera po 2-2,5 puta većoj ceni od one na međunorodnom tržištu u narednih 12 godina (8,57 eurocenti/kWh za energiju iz otpada i 6,91 eurocenti/kWh za energiju iz deponijskog plina). Na evropskom tržištu uglavnom varira 3,5 – 4,5 eurocenti/kWh. Na ovaj način će građani i građanke Beograda plaćati veću cenu energije dobijene iz otpada u odnosu na građane EU. Pored toga, postoji realna opasnost da su ove odredbe ugovora u suprotnosti sa sporazumom o Energetskoj zajednici jugoistocne Evrope, jer se njima narušava princip slobodnog tržišta i konkuretnosti. U ovom slučaju, konzorcijum Suez- Itochu bi 12 godina imao garantovana tržište za energiju koju proizvede, i to po većoj ceni nego sto bi mogao da ostvari na slobodnom tržištu.