Klinika za kardiohirurgiju: Foto: UKC Niš Svih 114 zaposlenih u niškoj Klinici za kardiohirurgiju uputilo je inicijativu državnom vrhu da se u Nišu hitno formira Insitut za kardiovaskularne bolesti, te time značajno ubrza i unapredi dijalnostika i lečenje pacijenata iz ovog grada i sa jugoistoka Srbije, a oni „dobiju iste uslove lečenja kao stanovnici Beograda i Novog Sada“, gde ovakvi instituti već postoje.
Inicijativa je prosleđena predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, premijerki Ani Brnabić i ministarki zdravlja Danici Grujičić.
U njoj se pozivaju svi građani jugoistoka Srbije da je podrže jer će im omogućiti najsavremeniju dijagnostiku i lečenje kardiovaskularnih bolesti.
Precizira se da se traži formiranje Instituta i zato što su kardiovaskularna oboljenja uzrok smrtnosti u više od 50 odsto slučajeva u Nišu i Srbiji, a grad Niš strateški značajan za stabilnost i razvoj Srbije.
„U poslednjih deset godina došlo je do dramatičnog pada broja stanovnika u gradu Nišu i na jugoistoku Srbije, pri čemu je došlo i do skoka stope smrtnosti, gde je najveći broj smrtnih ishoda posledica oboljenja srca i krvnih sudova. Stanovništvo je sve starije a učestalost kardiovaskularnih oboljenja sve veća. Ovo nalaže neophodnost hitnog formiranja Instituta za kardiovaskularne bolesti Niš na način i u formatu koji već postoji u Beogradu i Novom Sadu“, navodi se u inicijativi, koju je potpisao direktor Kardiohirurgije dr Dragan Milić.
Dr Milić za Danas precizira da za formiranje Instituta već postoje i prostorni kapaciteti, u starom delu Univerzitetskog kliničkog centra, a postoje i kadrovi, i da ono ne bi mnogo koštalo. Neophodna je samo podrška i odluka nadležnih državnih organa i institucija, kaže.
„Prostor za Institut bile bi sadašnja zgrada Kardiohirurgije i zgrada Klinike za kardiologiju, koje predstavljaju zajedničku arhitektonsku celinu. Institut bi činile četiri zasebne klinike- Klinika za kardiologiju, za kardiohirurgiju, za vaskularnu hirurgiju i Klinika za trombozu i hemostazu. To bi za pacijente sa različitom kardiovaskularnom patologijom značilo kompletnu uslugu na jednom mestu, bez ‘šetnje’ iz jedne u drugu kliniku ili zdravstvenu ustanovu. Umesto dijagnostike koja sada traje nedeljama ili mesecima, svi pregledi bi bili završeni u jednom danu, a multidisciplinarni timovi bi odmah i bez odlaganja donosili odluke i radili i najsloženije procedure”, kaže dr Milić.
Zaposleni na Kardiohirurgiji su u inicijativi naveli da treba razmotriti mogućnost da se u Nišu formiraju i Institut za majku i dete, Institut za onkologiju i Institut za plućne bolesti.
Prema rečima dr Milića, i to je izvodljivo i jednostavno, pošto bi, recimo, Institut za onkologiju mogao da bude u zgradi hirurških klinika, gde su sada Klinika za otorinolaringologiju i Klinika za oftalmologiju, koje bi trebalo prebaciti u zgradu novog UKC.
Institut za majku i dete bi mogao da bude u prostoru u kojem su sada Klinika za dečiju hirurgiju i Klinika za pedijatriju.
Formiranje instituta pri UKC Niš pominje se godinama unazad, ali je ovo prva zvanična inicijativa.
Niški UKC, inače, ima stari deo, u kojem je ostao manji broj klinika, i novu zgradu, u koju je preseljena većina klinika, a koja je otvorena u decembru 2017. godine kao veliki državni projekat i „najbolji klinički centar na Balkanu“.
Ka ovoj zdravstvenoj ustanovi, najvećoj južno od Beograda, gravitira oko 2,5 miliona stanovnika sa juga Srbije.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
