Učestalo nasilje kao i slučaj male Tijane Jurić pokrenuli su niz inicijativa za izmenu Krivičnog zakonika Srbije i dosadašnje policijske prakse – od zahteva za pooštravanje kazni za najteža krivična dela do smanjenja vremena kada se kreće u potragu za nestalom osobom (48 sati). Vlada Srbije će uskoro raspravljati i o predlogu izmena Krivičnog zakonika kojim bi se učešće naših dobrovoljaca u inostranim ratnim sukobima tretiralo kao teško krivično delo. Sagovornici Danasa smatraju da Krivični zakonik „nije savršen“, ali da su ove inicijative preuranjene i da njih treba da pokrene i o njima raspravlja stručna javnost, „a ne političari, nevladine organizacije ili pojedinci“.
Advokat Božo Prelević kaže za Danas da je slučaj Tijane Jurić potresao čitavu javnost, ali da se ništa ne bi promenilo da je potraga za njom krenula ranije.
– U 90 odsto slučajeva nestanka, osoba se pojavi u roku od nekoliko sati – dete je otišlo kod drugara, muž se zadržao u kafani… Kada bi se odmah krenulo u potragu, to bi dosta koštalo, a, nažalost, ne bi rešilo najteže slučajeve, jer se sve dogodi u roku od nekoliko minuta – smatra Prelević. On dodaje da ne bi trebalo pooštravati maksimalnu kaznu za najteža krivična dela, „jer 40 godina zatvora je gotovo isto kao i doživotna robija“. Naš sagovornik se osvrnuo i na izmene Krivičnog zakonika koje je predložio Rasim Ljajić. Naime, u nacrtu izmena, koje je predložila Ljajićeva Socijaldemokratska partija Srbije, predviđene su kazne zatvora za organizatore dobrovoljaca u inostranim ratnim sukobima od dve do 12 godina, dok bi borci mogli da robijaju od jedne do pet godina
– Ljajića zaista poštujem, ali mi nije jasna njegova ideja. Posledice usvajanja izmena koje je predložio mogu biti katastrofalne. U ratovima u Siriji i Iranu najčešće odlaze građani Srbije islamske veroispovesti. Doći ćemo u situaciju da institucije Srbije sude muslimanima, tako da bi oni mogli da se osete kao građani drugog reda. Zatim, kako dokazati da je neko bio u inostranstvu da bi ratovao – ukazuje Prelević.
Sličnog mišljenja je i advokat Goran Petronijević, koji kaže da je gotovo nemoguće dokazati da je neko učestvovao u ratu, a ne, na primer, u mirovnoj misiji. Naš sagovornik postavlja pitanje i zašto su ove izmene Krivičnog zakonika predložene baš sada kada postoji sumnja da su građani Srbije već unazad učestvovali u inostranim ratovima.
– Problem kod predloženih izmena Krivičnog zakonika je taj što uvek glavnu reč vode političari, iz sopstvenih interesa, ili se javnost pobudi uznemirena nekim slučajem, pa političari opet, da bi se dodvorili toj javnosti, pokrenu pitanje promena zakona – ukazuje Petronijević. On dodaje da Krivični zakonik nije „savršen“ i da je, poput svih pravnih akata, podložan promena.
– Izmene zakona treba da prate potrebe društva, a one se s vremena na vreme menjaju. Međutim, inicijativu treba da pokrenu stručnjaci za pravo, a ne političari ili javnost praćena medijskim kampanjama – smatra Petronijević.
Pooštriti kaznenu politiku
Profesor Bogoljub Milosavljević sa Pravnog fakulteta Union kaže za Danas da je kod nas generalno problem što prečesto menjamo zakone, ali ih ne primenjujemo u praksi. „Poslednje inicijative su više usmerene ka pooštravanju kaznene politike nego ka izmeni Krivičnog zakona. Naime, upućene su sudijama u smislu da ne izriču minimalne već maksimalne kazne kod težih krivičnih dela. KZ treba menjati, ali samo kada se pojavi neko novo delo, poput ovog koje je predložio Rasim Ljajić“, zaključuje Milosavljević.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
