Inkluzija nije da nekome pomažete već da ga naučite da pomogne sam sebi

Naravno, za to je neophodan novac a trenutno, globalni i lokalni „događaji” mu ne idu na ruku, situacija nije danas laka za donacije i sponzorstvia ali ni Nikolić nije neko ko lako odustaje. Naprotiv.

– Do sada se kod nas uvek govorilo kako pomoći ljudima a moj stav je kako ih naučiti da pomognu sami sebi. Da u sebi pronađu svoje talente, veštine, sklonosti i afinitete i upravo takav jedan centar bi imao za cilj da ih osnaži i ohrabri da „zarone” u sebe same i uvide čimo to oni mogu da budu uključeni u svakodnevni život, kaže Nikolić za Danas.

Po njegovim rečima kod nas svima su „puna usta inkluzije”. Ali…

– O tome pričaju danas svi, od onih koji znaju mnogo o tome do onih koji nezaju ama baš ništa, pa čak ni šta sama ta reč znači. A, ako inkluzija u društvo podrazumeva uključenost onda mislim da ne treba ići u smeru da ljudima stalno neko samo pomaže već da se oni bez predrasuda uključuju u sve aktivnosti. A, koliko će biti u njih uključeni, ipak najviše, po meni, zavisi od njih samih, smatra naš sagovornik.

Maratonac-humanitarac Goran Nikolić (57), koji ima slepilo B2 kategorije (visoko slabovida osoba koja ima vid od samo pet procenata i to samo na jedno oko) iz Kragujevca postao je poznat široj javnosti, kada je pre nekoliko godina, takođe u humanitarne i promotivne svrhe istrčao prvo 55 maratona za 55 dana a potom i 77 za 77 dana.

I prilikom ovakvih poduhvata staza je ista kao i kod svih maratonaca – 42 kilometra i 195 metara a trčanje je limitirano na šest sati. Nikolićev prosek je negde oko četiri i po sata za stazu svakog dana.

Nikolić se za ovakve sportske poduhvate, registrovane i kod Ginisa, opredelio inspirisan činjenicom da je sve veći broj mladih ljudi u zemlji i svetu u zoni invaliditeta zbog posledica socijalnih bolesti i ratnih sukoba. Namera mu je da osnuje centar sa ciljem emitovanja programa motivacionih i edukativnih sadržaja namenjenih osobama sa urođenim i stečenim invaliditetom kojih je sve više.

– Upotreba eksplozivnih sredstava u nedavnoj prošlosti kod nas i u bliskom okruženju imala je za posledicu telesne invalideitete kod velikog broja ljudi, kao i oštećenje čula vida i sluha. Imamo ljude koji imaju veliko iskustvo u rehabilitacji takvih osoba, a u neposrednoj blizini u Šumadiji dve banje Selters i Bukovičku za lečenje ljudi u ovakvom stanju, ističe on.

Po njegovim rečima banje kubure sa smeštajnim kapacitetima.

– One nisu u deficitu ni sa opremom, ni stručnim kadrom, već prostorom, zaključuje Nikolić.
Njegova porodica, poreklom iz Ivanče spreman je da ustupi deo svog imanja za izgradnju Centra, a Nikolić bi svojim dnevnim maratonima bio „pokretna reklama” potencijalnim donatorima i sponzorima koji bi donirali sredstva za realizaciju projekta.

– U to ulažem lične potencijale ali i kapacitete svoje porodice, kako bi jedno javno dobro ostalo čitavoj zajednici, smatra Nikolić koji očekuje da će kompanije, finansijske institucije, fondacije i drugi privredni subjekti njegov jedinstveni ekstremni poduhvat prepoznati kao poziv da svoju društvenu odgovornost ispolje kroz njega „pokretnu reklamu” ili u vidu donacija.

Tokom trčanja maratona Nikolić obaveštava javnost koz dnevne izveštaje Info centra iz koga svakodnevno emituje podkasti i emisje na You Tube kanalu.

Goran Nikolić maratone trči od 2009. godine kada je debitovao na Beogradskom maratonu. Pre toga desetak godina se ogledao u polumaratonima. I pored svog hendikepa, Nikolić je aktivni sportista i humanista i svaki maraton je trčao sa nekim humanim ciljem i porukom.

U kragujevačkim Šumaricama počeo je sa serijom od 10 maratona za 10 dana, a zatim je isti takav serijal istrčao na minus 25 Celzijusa na relaciji Kragujevac Mostar sa ciljem da unapredi odnose ova dva pobratimska grada. Te zime zbog niskih temperatura bilo je vanredno stanje u čitavom regionu ali je Nikolić istrčao tu rutu.

– Tada je čak i u Mostaru pao sneg, što se izuzetno retko dešava ali smo kolega Lazar Filipović i ja istrčali čitavu relaciju bez većih problema, seća se Nikolić.

Do 2016. godine u ovakvom – svakodnevnom trčanju maratona svetski rekord je držao Japanac koji je istrčao 52 maratona za 52 dana a te godine je Nikolić istrčao 55 u nizu, za isti broj dana.

– Želeo sam da trčanjem kroz Srbiju, BiH i Crnu Goru promovišem kragujevački Sportski centar Iskra za sport i rehablitaciju osoba sa invaliditetom u kome sam radio kao koordinator do penzionisanja, 1. januara ove godine, podseća Nikolić.

Tada je trčanjem svakodnevnih maratona obezbedio od sponzora 420.000 dinara donacije za nabavku opreme i rekvizita poput golova za golbal u ovoj ustanovi.

– Uspeo sam u nameri da u 55 gradova u tri države regiona obavestim javnost da u Kragujevcu postoji jedinstveno sportsko zdanje po svetskim standardima, kaže on.

Pred samu pandemiju korone, krajem 2019. godine u Americi na stazi u blizini manastira Nova Gračanica kod Čikaga istrčao je 77 maratona za 77 dana. Cilj je bio prikupljanje sredstava za završetak sale za fizičko kragujevačke Bogoslovije „Sveti Jovan Zlatousti”. Goran Nikolić nije tada u SAD sam uspeo da prikupi sva neophodna sredstva za završetak sale ali je inicirao grad i državu da se i oni potrude i dovrše objekat. Tadašnji gradonačelnik Kragujevca Radomir Nikolić mu se zahvalio „što ih je sve podsetio da takvo zdanje stoji i postoji nedovršeno 15 godina”.

U šali, naš sagovornik ističe da je postao „relativno mlad penzioner” ali da to vidi samo „kao poslovnu tranziciju” a ne kao penziju – mirovinu, već novi ambijent u kome će moći još više da se angažuje i da radi na podizanju svesti javnosti o problemima osoba sa urođenim i stečenim invaliditetom i njihovom inkluzijum u društvo i svakodnevni život.

Želja mu je da istrči 365 maratona za godinu dana i na ostvarenju tog cilja svakodnevno radi na stazi budućeg legata svoje porodice na Kosmaju.

Svestrani sportista – atletičar i parabiciklista

Goran Nikolić rođen 1967. godine u Kragujevcu. Osnivač je Paraolimpijskog Kluba i Akademije „Junior”. Inicijator je osnivanja i jedan od osnivača Sportskog Saveza slepih i slabovidih Srbije i Parabiciklističkog Saveza Srbije u kojima je po pet godina obavljao poslove generalnog sekretara.

Organizator je i učesnik brojnih pohoda i poduhvata kroz koje je transparentno promovisan sportski potencijal slepih i slabovidih.

Bio je reprezentativac Srbije na dva svetska prvenstva u parabiciklizmu.

Dobitnik je brojnih društvenih i drugih priznanja za sportska postignuća i doprinos afirmaciji paraolimpijskog sporta u Srbiji.

Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.

Još vesti iz ovog grada

Neće nam doći ni Harvard ni Kembridž, već Troteri iz Pekama

Važan i neizostavan dokument jugoslovenske popularne kulture: Monografija grupe „Smak”

Petar Mošić predstavlja samostalnu izložbu – „Spavači“

Priča o ugnjetavanoj ženi jedna od najgledanijih u istoriji italijanske kinematografije: Film „Uvek postoji sutra” u kragujevačkom SKC-u