Inkluzivno obrazovanje daleko od željenog

„Ključni problemi u sprovođenju inkluzije u obrazovanju su veliki broj učenika u razredima i nedovoljna obučenost i nestručnost nastavnika zbog neblagovremeno sprovedene obuke“, ocenjeno je u istraživanju koje je Kancelarija ombudsmana sprovela u vojvođanskim osnovnim školama.

Problemi se javljaju i u nemotivisanosti i predrasudama nastavnika, nedostatku podrške stručnjaka koji bi pomogli u realizaciji inkluzivne nastave, nepostojanju pedagoškog asistenta, neusklađenosti pravnih akata sa realnim potrebama učenika i nastavnika, nedostatak nastavnih sredstava i preopterećenost nastavnika administrativnim poslovima.

„Osim toga, roditelji nerado sarađuju u slučajevima kada je za dete potrebno izraditi individualni obrazovni plan, koji većina ispitanika i dalje smatra jedinim preduslovom, odnosno formom koja predstavlja suštinu inkluzivnog pristupa obrazovanju“, navodi se u saopštenju.

Dodaje se da nastavno osoblje obuhvaćeno istraživanjem smatra da nema adekvatnu stručnu podršku i kapacitete za sprovođenje inkluzije u svojim lokalnim sredinama.

Pored navedenog, Kancelarija pokrajinskog ombudsmana smatra da su neki od pravnih akata, ključnih za podrobnije regulisanje praktičnih aspekata inkluzije u nastavi, doneseni neposredno pred početak tekuće školske godine ili čak i kasnije. „Iako je Ministarstvo prosvete organizovalo preko 220 obuka o inkluziji na kojima je učestvovalo oko 7.500 obrazovnih radnika iz cele Srbije, veliki broj ispitnika smatra da je obuka kroz koju su prošli nedovoljna, a značajan je broj i onih koji veruju da nedovoljno poznaju ključne aspekate pravilne primene u praksi“, piše u saopštenju.

Kancelarija pokrajinskog ombudsmana spovela je istraživanje u 117 osnovnih škola na teritoriji Vojvodine, a anketirano je 711 ispitanika.