Insajder: Galenika posle privatizacije u gubitku

Uprkos najavama predstavnika vlasti da Galeniku nakon privatizacije, kako se navodi, očekuje oporavak i razvoj, podaci o poslovanju pokazuju da je u prvoj godini, nakon prodaje, fabrika lekova poslovala sa gubitkom i smanjenom proizvodnjom.

Galenika je prodata u novembru 2017. godine za 16 miliona evra i javnosti je predstavljeno da je kupac poznata farmaceutska kuća iz Brazila EMS, a po pisanju Insajdera ta kompanija je formalno vlasnik samo 27 odsto Galenike, a iza zvaničnog kupca, firme Elijus, stoji mreža od 13 uvezanih kompanija iz Brazila, Italije i Luksembruga.

„Prema poslednjem finansijskom izveštaju Galenike, prihodi od prodaje smanjeni su tokom prethodne godine za oko 8,4 miliona evra u odnosu na 2017. godine“, naveo je Insajder.

U izveštaju se konstatuje da je „proizvodnja radila u manjem obimu“, a kao glavni razlog za smanjenje prihoda navodi se to da su veletrgovci raspolagali sa velikim zalihama zbog čega je Galenika bila prinuđena da prodaje robu sa „visokim procentima popusta“.

Ta farmaceutska kompanija je prodata kao prezaduženo preduzeće, iako joj je država, neposredno pre privatizacije i nakon prodaje oprostila dugove.

Osim konverzije državnog duga od 118 miliona evra pre prodaje, novom vlasniku je tokom 2017. otpisano 71,5 miliona evra dugovanja prema državnim poveriocima.

Najnoviji podaci, kako piše Insajder, pokazuju da se sa otpisom dugova nastavilo i tokom prethodne godine, pa je 2018. država, tada privatnoj firmi oprostila dodatnih 11,8 miliona evra prema Upravi za javni dug, Poreskoj upravi i lokalnim administracijama.

Zanimljivo je, kako navodi Insajder, da je osim smanjenja prihoda od prodaje, pod novim rukovostvom Galenike došlo i do značajnog smanjenja procenjene vrednosti imovine te fabrike lekova.

U finansijskom izveštaju za 2018. godinu navodi se da je poslednjeg dana te godine revizorska kuća „Ernst & Young“ uradila procenu vrednosti po kojoj je vrednost zemljišta, nekretnina, opreme Galenike sa dotadašnjih 108 miliona evra smanjena na 67 miliona evra.

„Ovakva procena se značajno razlikuje i od procene revizorske kuće Dilojt koja je urađena neposredno pre privatizacije, a po kojoj je vrednost imovine Galenike iznosila 102 miliona evra“, naveo je Insajder.

Prema istraživanju tog portala, istovremeno sa privatizacijom Galenike odvijale su se brojne poslovne aktivnosti između predstavnika kupca Galenike i srpskog biznismena Stanka Subotica Caneta koji ima firmu na istoj adresi u Luksemburgu, a isti ljudi su direktori i u Subotićevoj firmi i u firmama koje su vlasnici Galenike.

Zanimljivo je i to što je godinu dana nakon privatizacije Galenike, Vlada Srbije postala vlasnik aviona koji je prethodno bio u vlasništvu jednog od kupaca Galenike, kompanije EMS iz Brazila, a ugovor o nabavci tog aviona je tajna.

Istraživanje Insajdera je pokazalo da je i sam Dilojt izvršio brojne korekcije u odnosu na raniju knjigovodstvenu vrednost onoga što poseduje Galenika.

Galenika ima preko 50 objekata, koristi preko 40 hektara gradskog građevinskog zemljišta u Zemunu gde se i nalazi osnovna imovina kompanije.

Dilojt je procenio da zemljište vredi 14 miliona evra, a prema podacima Poreske uprave tržišna vrednost tog zemljišta je preko 30 miliona evra. Ta revizorska kuća je procenila da svi objekti Galenike vrede 31 milion evra iako Galenika ima četiri fabrike od kojih je najnovija otvorena 2010. godine, a plaćena je više od 50 miliona evra.

Rukovodstvo kompanije nije odgovorilo na pitanje Insajdera na osnovu čega su ove, već smanjene vrednosti imovine Galenike, dodatno umanjene, već je navelo samo da standardi nalažu da se procena vrednosti radi na svake tri, odnosno na svakih pet godina i da su ispunili tu zakonsku obavezu.

Uprkos obećanjima predstavnika vlasti da će priavtizacijom Galenike biti povećan broj zaposlenih, podaci iz finansijskog izveštaja pokazuju da je novi vlasnik tokom 2018. godine smanjio broj zaposlenih sa 1.367 na 877 radnika, a kupoprodajnim ugovorom kupac se obavezao da zadrži najmanje 900 u periodu od dve godine od potpisivanja ugovora, odnosno do novembra ove godine.

Komisija Ministarstva privrede za kontrolu ispunjavanja obaveza iz kupoprodajnog ugovora je u decembru 2018. konstatovala da se odlaže odlučivanje o tome da li je kupac ispunio obaveze o minimalnom broju zaposlenih dok o tome mišljenje ne dostavi Ministarstvo rada.

Rukovodstvo Galenike tvrdi za Insajder da to nije kršenje kupoprodajnog Ugovora, jer smanjenje broja zaposlenih nije posledica tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena u okviru kompanije, nego je određeni broj zaposlenih dobrovoljno napustio kompaniju, a da je tokom prethodnih godinu dana bilo „više talasa zapošljavanja usled poslovnog razvoja, a da se planira još jedno povećanje broja zaposlenih za 20 radnika“.

Ministar privrede Goran Knežević je neposredno pre potpisivanja ugovora rekao da očekuje da će kupac Galenike vrlo brzo proširiti proizvodnji i zaposliti više od dve hiljade ljudi.

Prema ugovoru novi vlasnik Galenike ima obavezu da zadrži delatnost odnosno proizvodnju lekova do novembra 2019. godine, posle toga nema vise nikakvu obavezu ni prema radnicima ni prema državi.