Insekti prete zimzelenim šumama

Sadnjom prvog stabla u ataru sela Temska kraj Pirota zvanično je počela sanacija terena koji je prošlog leta bio zahvaćen požarom. Zaposleni u pirotskom Šumskom gazdinstvu počeli su sanaciju kompleksa od pedesetak hektara šuma, a u Šumskom gazdinstvu strepe i od najezde insekata potkornjaka, koji se, sa prvim prolećnim danima, mogu pojaviti na površinama koje su gorele na celoj Staroj planini.

Klopke

Feromonske klopke su potpuno neškodljiva i prihvatljiva metoda uništavanja insekata. Kod nas je prvi put korišćena pre sedam godina u Arbinju, na Staroj planini i u Republici Srpskoj. Klopke deluju tako što podstiču polni nagon insekata i mame ih u mrežicu, iz koje više ne mogu da izađu. Upravo zbog toga potkornjake nazivaju i švalerima. O kakvoj opasnosti po šume je reč, svedoči činjenica da samo 60 jedinki potkornjaka za jednu sezonu pojede kubik drveta, a u jednom stablu može biti i po nekoliko miliona insekata – kaže Mitko Panić

Kod Temske su nagorela stabla posečena, priprema se teren za sadnju novih šuma, ali sada su šume u velikoj opasnosti od pojave potkornjaka na obalama Zavojskog jezera, koje se prostiru na oko 1.500 hektara.
Inženjer šumarstva u pirotskom Šumskom gazdinstvu Mitko Panić upozorava na pojavu ovih štetočina. Panić podseća da je pre nekoliko godina organizovano uništavanje potkornjaka u Arbinju, na oko 620 hektara šuma pod smrčom.
– Velika populacija potkornjaka obično se javlja posle nepogoda, odnosno jakih vetrova, velikih snegova, koji lome i čupaju stabla. Njihovoj pojavi pogoduju i požari, koje smo imali proteklog leta, kada je bilo zahvaćeno oko 3.000 hektara šuma. Insekte smo primetili odmah posle gašenja požara i smatramo da će se sa prvim toplijim danima oni prenamnožiti, čime će direktno ugroziti oko 1.500 hektara drugih, zdravih šuma oko Zavojskog jezera. Nažalost, borove šume se ne mogu štititi takozvanim feromonskim klopkama, kao što smo radili u Arbinju sa smrčom, pa je jedini spas, u stvari, seča i čišćenje terena od nagorelih stabala, u kojima se štetočine razmnožavaju. Iz ekoloških razloga hemijske metode ne dolaze u obzir – kaže Panić.
U okolini Zavojskog jezera na Staroj planini izgorelo je prošlog leta više stotina hektara borove šume, a prema Panićevim rečima uskoro će početi sanacija i izvlačenje stabala iz šume. Direktna i indirektna šteta od letošnjih požara na Staroj planini iznosi nekoliko stotina miliona dinara, kažu u Šumskom gazdinstvu Pirot.