Instant mršavljenje uvek rizično po zdravlje

U zemljama Evropske Unije svaki drugi muškarac i svaka četvrta žena imaju višak kilograma. U pokušaju da se reše ovog estetskog i zdravstvenog problema, gojazne osobe često lakoverno prihvataju ono što im se servira u reklamama. Cilj je jasan – izgubiti što više kilograma u kratkom periodu. Naravno, bez muke. U ponudi je sve i svašta – od raznih spravica koje će zatezati mišiće stomaka, do tableta i kapsula koje „skidaju kilograme“, „tope holesterol“, čak i regulišu varenje, nivo šećera ili cirkulaciju. Gotovo da niko ne razmišlja o posledicama „instant mršavljenje“ po zdravlje.

– „Spasonosna sredstva“ i „najnovija otkrića“ namenjena mršavljenju prisutna su decenijama unazad, a u pitanju je manje-više vrsta prevare. Gojaznost je metabolički problem, a u redukciji kilograma često se koriste dijetetski proizvodi koji, zapravo, to nisu. Sporan je njihov mehanizam delovanja, a ti preparati mogu da poremete funkcionisanje organizma – kaže za Danas Vukosava Stefanović, apotekar iz Udruženja Farmaceutsko jezgro.

Prema njenim rečima, taj segment nije regulisan zakonom, iako ti preparati nisu uvek neškodljivi. Neki od njih deluju kao laksativi i diuretici (ubrzavaju pražnjenje creva ili eliminišu tečnost), za druge se, zbog biljnih sastojaka, pogrešno smatra da su uvek bezopasni…

– Mnogi proizvodi koji bi morali da budu registrovani kao lekovi, prodaju se kao dijetetski proizvodi ili kao pomoćna lekovita sredstva. Tako, na primer, ako smanjuju resorpciju masti, smanjuju i resorpciju vitamina rastvorljivih u njima, što prilikom duže upotrebe može da izazove poremećaje zdravlja – ističe sagovornica Danasa.

Gojaznost je poremećaj koji mora da se leči lekovima, pod kontrolom lekara Svaki pokušaj mršavljenja zahteva promenu navika, pre svega kada je reč o količini i vrsti hrane, ali i pojačanom fizičkom aktivnošću. Zato je potrebno da se kilogrami gube po „dugoročnom programu“, a ne naglo. Sami proizvodi za mršavljenje neće dati efekat bez korekcije načina ishrane i fizičke aktivnosti.

Novija istraživanja potvrdila su ono što nam je izgledalo malo verovatno – da osoba ne jede, ali ne mršavi. Razlog leži u mehanizmu otkrivenom u ljudskom mozgu koji štiti organizam od propadanja. Drugim rečima, kada dođe do gladovanja, štiti se telo koje trpi zbog nedovoljne količine hrane. Metabolizam se usporava, a energetske rezerve štede i – deponuju.

– Kod dijetetskih proizvoda kontroliše se samo higijenska ispravnost, a ne i njihov sastav. Neki od njih, verovatno, imaju i sastojke koji nisu u deklaraciji, kao što su amfetamini, koji izazivaju nagli gubitak kilograma – ističe naša sagovornica i dodaje da je sastav ovih proizvoda koji, nažalost, mogu da imaju i negativne efekte po zdravlje, ostavljen „na savest proizvođača“. To što su u prometu ne znači i da su bezbedni.

Ona navodi primer „sagorevača masti“ u prodavnicama namenjenim sportistima. Upotreba proizvoda koji sadrže efedrin i kofein zajedno je zabranjena, zato što ta kombinacija negativno deluje na srce, a povećava agresivnost i snagu. Međutim, na sajtovima se neometano promovišu proizvodi „bez efedrina“, ali koji sadrže „mahuang“ (kineski naziv za biljku efedra), kao i guaranu koja u sastavu ima i kofein. Ali, kako je oblikovanje tela „u modi“, verovatno će mnogi mladi ljudi pohrliti da kupe takav proizvod, ne znajući da on ima negativne efekte po srce, ali i da ga niko ne kontroliše. Pošto je reč o dijetetskim proizvodima, za njih su nadležne sanitarna i tržišna inspekcija, a provera sastava se ne zahteva.

– Telesna težina stanovništva povećava se svuda u svetu, ali je problem što nema paralelne akcije koja bi ukazala na razloge sve učestalije gojaznosti. Jedno istraživanje u Velikoj Britaniji ustanovilo je da dete koje dnevno pojede kesicu čipsa godišnje unese pet litara ulja. Tako i samo izbacivanje grickalica često može da pomogne i više od preparata za mršavljenje – objašnjava Stefanovićeva.

Zabluda je shvatanje da biljni preparat nema nikakvih loših efekata. Ona navodi da podubica, gorka i netoksična biljka koja se koristi u lečenju već 2.000 godina, kada se našla u većoj koncentraciji u kapsulama za mršavljenje u Francuskoj, Centru za farmakovigilancu (neželjena dejstva lekova) prijavljeni su slučajevi poremećaja funkcije jetre (povišene transaminaze). Sa prestankom uzimanja kapsula, funkcija se normalizovala. Kasnije je, međutim, sa uzimanjem nekog gorkog pića, negativan efekat ispoljavao se ponovo. Tako je ova poznata i korisna biljka, u kapsulama ispoljila druge i nepoznate efekte. SZO i Međunarodna farmaceutska organizacija pokušavaju da ove proizvode (i slične za ćelavost, vene ili hemoroide ) „vrate“ u apoteke, jer, ako utiču na metabolizam mora da budu pod kontrolom i da prođu registraciju kao lekovi.

Dijetetskim proizvodima ne smeju se pripisivati lekovita svojstva kao što je skidanje kilograma, snižavanje holesterola, šećera u krvi, poboljšanje cirkulacije. Prekomerna količina cinka kod dugoročne upotrebe može da izazove poremećaj u koncentraciji bakra i pojavu težih zdravstvenih problema.

S druge strane, naši građani nisu naučeni da prijave sve što piju, već često takav podatak prećute pred lekarom ili farmaceutom. Pitanje sastojaka preparata naročito je važno kod hroničnih bolesnika koji već uzimaju neke lekove.

Lekovi, dijeta i aktivnost

Medikamentozna terapija gojaznosti podrazumeva primenu dve grupe lekova. Jedna od njih deluje na centar za glad i sitost, dok druga grupa medikamenata deluje na nivou organa za varenje, pri čemu se unete masti ne razgrađuju i ne resorbuju, već eliminišu iz organizma. Uz dijetetsku ishranu i fizičku aktivnost (i kontrolu lekara) ovi lekovi dovode do smanjenja prekomerne telesne mase, a imaju i povoljne efekte na poremećaj metabolizma masti, povišen krvni pritisak i drugo.