INSTITUCIJE

Trudbenik spada u zlosrećni krug giganata socijalističke privrede koji su prošli kroz pakao restrukturiranja, postupak čiji je navodni cilj bio da se preduzeća opterećena problemima rasterete problema i uspešno privatizuju. Već je notorno da ni jedno preduzeće koje su Agencija za privatizaciju i njeni konsultanti restrukturirali nije našlo sreću u privatizaciji, a često čujemo i vrlo dobro obrazložene tvrdnje da su restrukturiranja zapravo vođena sa ciljem da pacijent ne preživi. Jedna od direktnih posledica restrukturiranja o kojoj se ređe govori je atomizacija radnika. Naime, kontinuirano komplikovanje pravne situacije različitim „lekovitim“ merama, onemogućava radnike da uopšte komuniciraju o problemima koji su ih zadesili, kamo li da ih zajednički rešavaju. Međusobne podele prema klasterima pravnih situacija, pregrupisavanja oko zajedničkih tužbi, advokata i državnih organa koji su „za nas nadležni“, nameću se kao sasvim trezveno ponašanje koje vodi ka cilju. Štrajk koji je 2009. godine pokrenut u Trudbenik gradnji, jednom od privatizovanih delova restrukturiranog giganta KMG Trudbenik, od samog početka je okupljao radnike različitih problema, u zajedničkoj borbi za raskid ugovora o privatizaciji. Na žalost, razum i solidarnost im nisu pomogli da sačuvaju Trudbenik gradnju, KMG Trudbenik, radna mesta i krov nad glavom u samačkim hotelima, a potonji stečajevi su samo nastavili da komplikuju situaciju, da nižu nova nerazumevanja, i da stvaraju „trezvene“ podele među ljudima kojima je, naravno, svima i svakome svoj problem najteži, i sam za sebe dovoljno teško rešiv da bi ostavio prostor za razumevanje prvog do sebe.

Da, prošlo je izvesno vreme dok se bivši radnici bivših delova Trudbenika nisu ponovo okupili sa zajedničkim zahtevima, nastavljajući tamo gde su stali u štrajku, ističući privatizaciju kao centralni problem koji je izazvao sve druge. Ovaj neobični povratak bivših radnika Trudbenika pod „okrilje“ institucije koja više ne postoji, slikovito svedoči o stanju države danas. Dakle, jedna grupa ljudi je proteklih nekoliko godina svojski pokušala da se ponaša „trezveno“, u „duhu vremena“, pokušali su da se identifikuju sa pravnom situacijom i da komuniciraju sa „nadležnima“, umesto međusobno. Pošto se ispostavilo da ih „nadležni“ samo zamajavaju i da je JEDINA pouzdana institucija oko koje se ima smisla okupljati i dalje Trudbenik – preduzeće kog više nema, ali koje je, dok je postojalo, bilo zajednica u kojoj se ljudi razumeju, a problami rešavaju.

Udruženje predsednika skupština stanara u Nišu, nastalo iz prošlogodišnjih protesta, druga je vrsta nove institucije, o čijim razlozima piše Miroslav Krstić, predsednik Sindikata radnika zaposlenih na određeno vreme iz Niša.

Danas završavamo sa objavljivanjem obrazloženja našeg predloga zakona o stečaju i reorganizaciji, u kom su između ostalih učestvovali i bivši radnici Trudbenik gradnje sa svojim iskustvima. Predlog zakona o stečaju i reorganizaciji možete preuzeti sa sajta Učitelja neznalice www.uciteljneznalica.org

[email protected]