Institucije godinama ćute na nasilje u rijalitima

Kako je moguće da se primaju takmičari koji su ne samo psihički labilni, već imaju i ozbiljnu dijagnozu.

Zatim, zašto se scene nasilja puštaju kao da su u pitanju američki blokbasteri, a ne ljudi zatvoreni pod rigoroznim uslovima. I na kraju, zašto REM na sve to ne reaguje?

Strogi ugovori sa učesnicima rijalitija nisu dostupni javnosti, ali iz ranijih izjava nekih od njih jasno je nekoliko stavki – seks pred kamerama se dodatno, debelo plaća, a scene nasilja su dozvoljene do mere do koje neki od učesnika ne bude ozbiljno povređen.

Svaki od takmičara pre ulaska u rijaliti prolazi kroz obavezni lekarski pregled, ali je nejasno kako neki od njih godinama borave u rijalitiju i pored ozbiljne psihijatrijske dijagnoze.

Ne samo što je seks gotovo svakodnevna pojava u Zadruzi i Parovima, već tu dolazi do trudnoća, pobačaja, rađanja beba i odrastanja dece pred kamerama, bez ikakve reakcije socijalnih službi ili bilo kojih nadležnih institucija koje bi reagovale na zdravlje samih učesnika, ako izuzmemo to koliko je etički ono što se emituje na televizijama sa nacionalnom frekvencijom.

Rijalitiji su takođe godinama bili odskočna daska (elitnim) prostitutkama, kojima je cena samo rasla zbog pojavljivanja pred kamerama i sveopšte prepoznatljivosti.

Neke od njih su u više navrata i hapšene u borbi protiv prostitucije, ali potom naprasno puštane iz pritvora, nastavljajući da se pojavljuju u javnosti ne samo kao da se ništa nije desilo, već deleći lekcije i „mudrosti“ mladim naraštajima.

Novinarka Jovana Gligorijević smatra da je u celoj priči apsolutno zakazao REM koji je dopustio vlasnicima medija da podrede i poslednji delić ljudskog dostojanstva profitu, da vrbuju slabe, ljude u krizi (finansijskoj ili emotivnoj) i da ih zloupotrebljavaju zarad gledanosti.

– Posledica toga je da mi sada imamo publiku koja nema ni trunke saosećanja prema učesnicima i učesnicama rijaliti programa, publika koja i van rijalitija traži idealnu žrtvu, sveticu ili sveca, a to ne postoji. Srbija je jedina zemlja u kojoj seks u rijalitiju nikada nije dizao gledanost, ali tuče, poniženja, emotivne krize jesu. Ja zaista ne opravdavam seks na nacionalnoj frekvenciji, već ukazujem na to da je prizor žene koja vrišti, baca se po podu i udara glavom o zid (bezbroj puta viđeno) mnogo više uznemirujuć nego eksplicitni seks – ističe Gligorijević za Danas.

Ona dodaje da smo u rijalitijima, pre svih u Zadruzi i Parovima, gledali izbijene zube, razbijene glave, scenu u kojoj jedan muškarac prebija ženu štakom, drugi nekoliko puta baca na zemlju ženu od 50 kilograma, „i sve je to prošlo uz minimum reakcija manjine“.

– A sve je to daleko brutalnije i strašnije od seksa. Bojim se da imamo posla sa kolektivnim imunitetom na nasilje, i to je problem, mnogo više povezan sa javnim moralom nego seks, kom, slažem se, nije mesto na nacionalnoj frekvenciji – zaključuje Gligorijević.

Biljana Stojković, profesorka Beogradskog univerziteta i članica Skupštine slobodne Srbije, ocenjuje za Danas da je rijaliti postao način vladanja.

– Ovo je Srpska rijaliti stranka prema političkom maniru i zaluđivanju naroda. Posledice se vide u opštoj plitkoći razumevanja događaja. Nijedna vest se ne može razumeti ako nije praćena patetikom i emocionalnim nabojem. Predsednik SNS-a nas svakodnevno obaveštava kako se oseća, ko ga napada, u kakvom se stanju nalazi, da li je tužan ili besan, traži da ne glasamo za njegovo izbacivanje iz rijaliti programa…, navodi Stojković.

Ona dodaje da zahtevom da se angažuju bazične emocije, predsednik zapravo negira racionalno posmatranje i analizu događaja koji realno utiču na naše živote.

– Mislim da taj trend nije nastao slučajno, već je pažljivo osmišljen, građen duže vreme i isplaniran po ugledu na sve istorijski poznate autokratske režime. Emocija prema vladaru umesto kritičkog pristupa je sasvim dobro utkana u opšti rijaliti sistem – i na televizijama i u politici, naglašava Stojković.

Inače, pratioci rijaliti programa, ali i javnost uopšte, preko onih koji sadržaj dele na društvenim mrežama, svedoče nasilju, čupanju i grebanju, nabijanju štikli u slepoočnice, zatim tuči i pretnjama koje prolaze nekažnjeno.

Kada produkcija reši da nekog kazni reda radi, izbacivanje iz rijalitija je praćeno nervnim slomovima i vrlo često završetkom u psihijatrijskim ustanovama.

Bar tako je bilo sa poslednje dve učesnice Parova, a kako su one, sa takvim mentalnim sklopovima, uopšte dospele u program na televiziji sa nacionalnom frekvencijom, nismo uspeli da saznamo od vlasnika Pinka Željka Mitrovića koji nam se juče nije javljao na telefon.